Da li ste sagoreli na poslu: "Nadređena je krivicu svalila na mene"
Prekovremeni rad, previše zaduženja na poslu, mobing, stres - sve su ovo činioci koji utiču na pojavljivanje sindroma sagorevanja na poslu, poznatijeg po engleskom terminu burnout.
Foto: Pexels
Svetska zdravstvena organizacija okarakterisala je ovaj sindrom kroz osećaje iscrpljenosti, osećaj cinizma i negativizma, kao i smanjenu efikasnost na poslu.
Portal 021.rs je sredinom juna sproveo anketu u kojoj smo čitaoce pitali "Da li vam je potreban odmor?". Niz pitanja u anketi služio je da dobijemo bolji uvid u to koliko dobro ljudi prepoznaju sagorevanje i na koji način se sa istim bore.
Na uzorku od 87 popunjenih upitnika, najveći broj učesnika, više od 56 procenata, osećao je hroničan umor, smanjenu koncentraciju, razdražljivost i produktivnost. Kod više od polovine se javio i osećaj praznine.
Najveći broj ispitanika je simptome prepoznao kao sagorevanje. Gotovo 50 odsto njih smatra da poslodavac ne razume sindrom sagorevanja, 75 odsto ispitanika smatra da i njihove kolege i koleginice imaju iste probleme.
Takođe, čak 55 procenata ispitanika nije se nikome obratio za pomoć. Kako su navodili, nemaju kome da se obrate, dobijaju odgovor da je svima isto, smatraju da nikoga ne interesuje.
Jedna Novosađanka pokušala je da se obrati nadređenoj u vezi sa svojim problemom.
"Nadređena mi je odbrusila da je sada raspored takav i krivicu svalila na mene", napisala je ona.
Druga ispitanica je rekla i da je pokušala da pomogne sebi tako što je uzela nekoliko slobodnih dana ostalih od godišnjeg, kako bi se odmorila.
Novosađanka koja navodi da radi u državnoj ustanovi podelila je i da su na njenom radnom mestu, usled učestalih žalbi, omogućili povremeno grupno savetovanje.
"Iz više razloga odbijam, kao i moje kolege, da se uključim u to. Da navedem par: to neće rešiti problem koji je izuzetno kompleksniji, a pre svega sistemski ili da se izrazim slobodnije - sistem ne funkcioniše na mnogim višim nivoima. Ako su zaista želeli da pomognu zaposlenima organizovali bi pojedinačne terapije s obzirom da imaju mogućnosti za to. Kao jedino rešenje vidim odlazak iz ove zemlje jer se na dugoročnom planu situacija neće promeniti na bolje, naprotiv", smatra ova ispitanica.
Prema rezultatima upitnika, ispitanici smatraju da bi u rešavanju ili sprečavanju posledica sagorevanja najviše uticala bolja organizacija posla, poštovanje radnog vremena, povećanje broja zaposlenih i veća plata.
Koji su uzroci sagorevanja i kako ono izgleda?
Viša pravna savetnica Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Dragica Mišljenović za 021.rs kaže je osnovni problem u Srbiji nedostatak radne snage.
"To dovodi do toga da jedan zaposleni radi posao koji je nekada radilo pet radnika. Malo je zaposlenih, a i oni su neretko u stanju da rade do iznemoglosti kako ne bi dobili otkaz. Problem je i prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena, koja se užasno zloupotrebljava od strane poslodavca", ističe ona.
Dodatni problem može biti i pojava mobinga zaposlenog, koji je po svojoj prirodi dešavanje koje se ponavlja određeni vremenski period.
Svi ovi činioci zajedno mogu da izuzetno utiču na radnika i da se manifestuju u sagorevanju na radnom mestu, koji kao posledica može da ima teške zdravstvene posledice.
Master psihološkinja iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine Ana Ljubičić za 021.rs objašnjava da je sindrom sagorevanja emocionalno stanje koje podrazumeva emocionalnu iscrpljenost, konstantan umor, nedostatak energije, pa čak i nakon kraćeg vremena odmora od posla, ali i smanjen osećaj postignuća, manja produktivnost, kao i česte greške u radu.
"Najčešći uzroci su preopterećenost poslom bez adekvatnog ili ikakvog odmora, zatim osećaj nemanja kontrole nad svojim radnim zadacima, kao i nejasni zadaci i zahtevi na poslu, konflikti, nedostatak podrške i slično", objašnjava ona.
Sagorevanje se može manifestovati psihički, fizički i socijalno. Kako dodaje Ljubičić, mentalno i fizičko zdravlje su izuzetno povezani, te ono što osećamo može da se na neki način odrazi i na telo.
"To uglavnom počinje nekim nezdravim navikama koje su izazvane stresom, poput emocionalnog prejedanja, zapostavljanja fizičkih i mentalnih aktivnosti, manjka sna i usvajanja nekih štetnih životnih navika, poput konzumacije cigareta i ostalih nikotinskih proizvoda, alkohola, pa čak i lekova za smirenje. Uz dugoročno praktikovanje, često dolazi do slabljenja imuniteta, narušavanja hormonske ravnoteže, upalnih procesa poput kardio-vaskularnih bolesti, dijabetes, maligne bolesti i slično. To se sve dešava nakon stresa koji nekada traje i godinama", objašnjava ona.
Kada je reč o socijalnom momentu, ističe da se često ljudi sa ovim simptomima osećaju otuđeno od društva.
"Jedan od simptoma sagorevanja jeste i povlačenje kako iz društva tako i od kolega na radnom mestu, pa čak i članova porodice. Tako da nas to dovodi do neke smanjene angažovanosti kako na poslu tako i u društvu", objašnjava sagovornica 021.rs.
Pročitaj još
"Bolje sprečiti nego lečiti"
Obe sagovornice portala 021.rs slažu se da je prevencija i skidanje stigme sa mentalnog zdravlja izuzetno bitno, a to bi kasnije pomoglo i zaposlenima da se izbore za svoja zakonska prava.
Kako ističu, ljudi u Srbiji se za pomoć javljaju poprilično kasno, kada se stres i svi simptomi nakupe toliko da ne mogu više sami da se izbore.
Mišljenović kaže da su se zaposleni ranije više javljali sindikatima za pomoć nego sada. Ističe i da kada se jave, sindikati preuzmu na sebe ulogu posrednika sa poslodavcem u rešavanju problema, a ukoliko ne dolazi do poboljšanja pokreću se druga pravna sredstva.
"Suština jeste poštovanje zakona. Poštovanje radnog vremena, Zakona o bezbednosti na radu, poštovanje poslova predviđenih potpisanim ugovorom o radu. Radnicima uvek predlažemo da insistiraju na poštovanju svojih prava i da se ne boje, da ne dozvole da ih poslodavci iskorišćavaju do maksimuma. Radnici imaju prava koja niko ne sme da krši i da ako se sam ne bori za svoja prava, niko drugi ne može", ističe sagovornica 021.rs.
Ljubičić ističe da je bitno da ljudi svoja osećanja ne potiskuju i da ih prepoznaju, što može i da dovede do toga da se ozbiljne posledice izbegnu.
"Bitno je prepoznati simptome, da budemo fokusirani, da budemo svesni simptoma burnout-a, da prihvatimo da je u redu da se to desi. Moramo da naučimo da postavljamo pauze, organizujemo vreme i zadatke, pravimo redovne pauze, bavimo se nekom fizičkom aktivnošću, ali i komuniciramo", ističe Ljubičić.
Sagovornica 021.rs ističe i da je bitno da ljudi, ukoliko prepoznaju da im teže ide samopomoć, podršku potraže i kod profesionalaca koji će znati na koji način da ih usmere.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
SSP: PIO fond plaća 44 miliona dinara za preglede na klinici partnerke Brnabić, gde radi supruga Macuta
18.02.2026.•
0
Direktor Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Relja Ognjanović potpisao je ugovor vredan 44 miliona dinara na osnovu kog će zaposleni u PIO Fondu ići na sistematske preglede.
Glamočić: Nećemo zabraniti uvoz mleka, niti možemo da utičemo na cene
18.02.2026.•
2
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić rekao je da uvoz poljoprivrednih proizvoda ne može da zabrani, a da na cene mleka ne može da utiče.
Lekari se vraćaju u Srbiju, ali "na kašičicu"
18.02.2026.•
11
Ministarstvo zdravlja je obavestilo javnost o još jednom povratku iz inostranstva manje grupe zdravstvenih radnika i njihovom zapošljavanju u zdravstvenim ustanovama u Srbiji.
Još nije počelo postavljanje "super" radara: Master inženjer saobraćaja objašnjava zašto to nije rešenje
18.02.2026.•
2
Proteklih nedelja u Srbiji se spekuliše o uvođenju "super" radara koji bi automatski kažnjavali vozače bez prisustva policije.
Vučić: Ako izvezemo municiju u Indiju, niko se neće ljutiti, a magacini nam neće biti puni
18.02.2026.•
1
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da saradnja sa Indijom u odbrambenoj oblasti može da bude od izuzetnog značaja, kao što je izvoz municije iz Srbije.
Litvinenko: Ne mogu da razumem razloge zašto bi se Srbi borili u ratu u Ukrajini
18.02.2026.•
2
Novoimenovani ambasador Ukrajine u Srbiji Oleksandar Valeriovič Litvinenko rekao je da je prilikom predaje akreditiva razgovarao sa predsednikom Srbije Aleksandarom Vučićem "o pitanjima od zajedničkog interesa".
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - poklon, poklon!
18.02.2026.•
5
Novi 021.rs dnevni kviz je pred vama. Ovog puta vas i darujemo.
Nova-stara prevara na račun penzionera: Prevaranti se predstavljaju kao doktori VMA
18.02.2026.•
1
Zovu telefonom, uglavnom starije, i predstavljaju se kao lekari Vojnomedicinske akademije i nude preglede kod kuće.
VIDEO: Mađarski portal o vozovima na pruzi Budimpešta - Beograd i testiranjima koja su u toku
18.02.2026.•
8
U roku od nekoliko nedelja počeće teretni saobraćaj na pruzi Budimpešta-Beograd. Putnički saobraćaj prema planovima počinje tek u martu, ali Srbija je već predstavila vozove koji će saobraćati na toj pruzi.
Odakle Srbija uvozi najviše mleka?
18.02.2026.•
10
Srbija najviše mleka, polovinu ukupne količine, uvozi iz Bosne i Hercegovine - reč je o ukupno 6.026 tona u 2025. godini, za šta smo platili četiri miliona evra.
Šta se desilo sa opozicionim bojkotom parlamenta: Neke stranke ponovo u Skupštini, druge nisu odustale
18.02.2026.•
6
Deo opozicije već duže vreme bojkotuje rad parlamenta. Najistrajniji u tome su Demokratska stranka i koalicija NADA, koju čine Nova Demokratska stranka Srbije i Pokret obnove Kraljevine Srbije.
Picula: Nije EU švedski sto
17.02.2026.•
9
Tonino Picula, stalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, u autorskom tekstu za Radar analizirao je odnos srpskih vlasti prema evrointegracijama.
FOTO, VIDEO: Kraj protesta u Beogradu: hapšeni studenti, srušene ograde i bačena pirotehnika
17.02.2026.•
11
Pored Novog Sada, u više gradova Srbija večeras se održavaju protesti, a u Beogradu je bilo najburnije. Protesti su završeni u svim gradovima gde su se održavali.
Mogu li studenti doneti sistemsku promenu?
17.02.2026.•
30
U Srbiji postoji jedno nepisano pravilo, svaki protest ima rok trajanja, a svaka energija se na kraju ili pretvori u stranku, ili u razočaranje.
Priveden muškarac koji je navodno podmetnuo požar na automobilu Bake Praseta
17.02.2026.•
5
Uhapšen je osumnjičeni za kojeg se sumnja da je podmetnuo požar na automobilu influensera Bogdana Ilića, poznatijeg kao Baka Prase, saopštilo je nadležno tužilaštvo.
Vučić o napadima na studente u Novom Sadu: "Nisu hteli da beže pa su im lupili nekoliko šamara"
17.02.2026.•
77
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras, komentarišući skup u Novom Sadu, na kome su pristalice vlasti napale i povredile nekoliko studenata i novinara, da je u pitanju zapravo bilo "nekoliko šamara".
Koga crkva nagrađuje, a koga kažnjava?
17.02.2026.•
13
Odluka vrha Srpske pravoslavne crkve da iz crkvene zajednice isključi teologe Vukašina Milićevića i Blagoja Pantelića otvorila je pitanje odnosa Crkve prema unutrašnjoj kritici, ali i prema političkim strukturama vlasti.
Vučić: Treći superkompjuter do kraja godine stiže u Srbiju, imaćemo suvereni model AI
17.02.2026.•
17
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras da bi treći superkompjuter iz Francuske trebalo bi do kraja godine da stigne u Srbiju, koji će koštati oko 50 miliona evra, o čemu bi trebalo da se uskoro odlučuje u
Evropski sud presudio u korist romskog bračnog para iz Srbije, bili izloženi policijskoj torturi
17.02.2026.•
3
Evropski sud za ljudska prava presudio je u korist romskog bračnog para koji je 2017. godine bio izložen torturi u policijskoj stanici, nakon što su prijavili krađu automobila, saopštio je danas Evropski centar za prava
Automobil sleteo u reku kod Ade Huje, vozač uspeo da se spase
17.02.2026.•
0
Putničko vozilo sletelo je danas u reku Dunav na Adi Huji u Beogradu, u blizini restorana "Vagner", a u incidentu nije bilo povređenih.
Komentari 8
Novosadjanka
RIZBO
Zoki
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar