Da li ste sagoreli na poslu: "Nadređena je krivicu svalila na mene"

Aleksandra Reves

aleksandra.reves@021.rs

Info

31.07.2024.

09:47 > 09:47

Prekovremeni rad, previše zaduženja na poslu, mobing, stres - sve su ovo činioci koji utiču na pojavljivanje sindroma sagorevanja na poslu, poznatijeg po engleskom terminu burnout.

Da li ste sagoreli na poslu: "Nadređena je krivicu svalila na mene"

Foto: Pexels

Svetska zdravstvena organizacija okarakterisala je ovaj sindrom kroz osećaje iscrpljenosti, osećaj cinizma i negativizma, kao i smanjenu efikasnost na poslu.

Portal 021.rs je sredinom juna sproveo anketu u kojoj smo čitaoce pitali "Da li vam je potreban odmor?". Niz pitanja u anketi služio je da dobijemo bolji uvid u to koliko dobro ljudi prepoznaju sagorevanje i na koji način se sa istim bore.

Na uzorku od 87 popunjenih upitnika, najveći broj učesnika, više od 56 procenata, osećao je hroničan umor, smanjenu koncentraciju, razdražljivost i produktivnost. Kod više od polovine se javio i osećaj praznine.

Najveći broj ispitanika je simptome prepoznao kao sagorevanje. Gotovo 50 odsto njih smatra da poslodavac ne razume sindrom sagorevanja, 75 odsto ispitanika smatra da i njihove kolege i koleginice imaju iste probleme.

Takođe, čak 55 procenata ispitanika nije se nikome obratio za pomoć. Kako su navodili, nemaju kome da se obrate, dobijaju odgovor da je svima isto, smatraju da nikoga ne interesuje.

Jedna Novosađanka pokušala je da se obrati nadređenoj u vezi sa svojim problemom.

"Nadređena mi je odbrusila da je sada raspored takav i krivicu svalila na mene", napisala je ona.

Druga ispitanica je rekla i da je pokušala da pomogne sebi tako što je uzela nekoliko slobodnih dana ostalih od godišnjeg, kako bi se odmorila.

Novosađanka koja navodi da radi u državnoj ustanovi podelila je i da su na njenom radnom mestu, usled učestalih žalbi, omogućili povremeno grupno savetovanje.

"Iz više razloga odbijam, kao i moje kolege, da se uključim u to. Da navedem par: to neće rešiti problem koji je izuzetno kompleksniji, a pre svega sistemski ili da se izrazim slobodnije - sistem ne funkcioniše na mnogim višim nivoima. Ako su zaista želeli da pomognu zaposlenima organizovali bi pojedinačne terapije s obzirom da imaju mogućnosti za to. Kao jedino rešenje vidim odlazak iz ove zemlje jer se na dugoročnom planu situacija neće promeniti na bolje, naprotiv", smatra ova ispitanica.

Prema rezultatima upitnika, ispitanici smatraju da bi u rešavanju ili sprečavanju posledica sagorevanja najviše uticala bolja organizacija posla, poštovanje radnog vremena, povećanje broja zaposlenih i veća plata.

Koji su uzroci sagorevanja i kako ono izgleda?

Viša pravna savetnica Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Dragica Mišljenović za 021.rs kaže je osnovni problem u Srbiji nedostatak radne snage.

"To dovodi do toga da jedan zaposleni radi posao koji je nekada radilo pet radnika. Malo je zaposlenih, a i oni su neretko u stanju da rade do iznemoglosti kako ne bi dobili otkaz. Problem je i prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena, koja se užasno zloupotrebljava od strane poslodavca", ističe ona.

Dodatni problem može biti i pojava mobinga zaposlenog, koji je po svojoj prirodi dešavanje koje se ponavlja određeni vremenski period.

Svi ovi činioci zajedno mogu da izuzetno utiču na radnika i da se manifestuju u sagorevanju na radnom mestu, koji kao posledica može da ima teške zdravstvene posledice.

Master psihološkinja iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine Ana Ljubičić za 021.rs objašnjava da je sindrom sagorevanja emocionalno stanje koje podrazumeva emocionalnu iscrpljenost, konstantan umor, nedostatak energije, pa čak i nakon kraćeg vremena odmora od posla, ali i smanjen osećaj postignuća, manja produktivnost, kao i česte greške u radu.

"Najčešći uzroci su preopterećenost poslom bez adekvatnog ili ikakvog odmora, zatim osećaj nemanja kontrole nad svojim radnim zadacima, kao i nejasni zadaci i zahtevi na poslu, konflikti, nedostatak podrške i slično", objašnjava ona.

Sagorevanje se može manifestovati psihički, fizički i socijalno. Kako dodaje Ljubičić, mentalno i fizičko zdravlje su izuzetno povezani, te ono što osećamo može da se na neki način odrazi i na telo.

"To uglavnom počinje nekim nezdravim navikama koje su izazvane stresom, poput emocionalnog prejedanja, zapostavljanja fizičkih i mentalnih aktivnosti, manjka sna i usvajanja nekih štetnih životnih navika, poput konzumacije cigareta i ostalih nikotinskih proizvoda, alkohola, pa čak i lekova za smirenje. Uz dugoročno praktikovanje, često dolazi do slabljenja imuniteta, narušavanja hormonske ravnoteže, upalnih procesa poput kardio-vaskularnih bolesti, dijabetes, maligne bolesti i slično. To se sve dešava nakon stresa koji nekada traje i godinama", objašnjava ona.

Kada je reč o socijalnom momentu, ističe da se često ljudi sa ovim simptomima osećaju otuđeno od društva.

"Jedan od simptoma sagorevanja jeste i povlačenje kako iz društva tako i od kolega na radnom mestu, pa čak i članova porodice. Tako da nas to dovodi do neke smanjene angažovanosti kako na poslu tako i u društvu", objašnjava sagovornica 021.rs.

"Bolje sprečiti nego lečiti"

Obe sagovornice portala 021.rs slažu se da je prevencija i skidanje stigme sa mentalnog zdravlja izuzetno bitno, a to bi kasnije pomoglo i zaposlenima da se izbore za svoja zakonska prava.

Kako ističu, ljudi u Srbiji se za pomoć javljaju poprilično kasno, kada se stres i svi simptomi nakupe toliko da ne mogu više sami da se izbore.

Mišljenović kaže da su se zaposleni ranije više javljali sindikatima za pomoć nego sada. Ističe i da kada se jave, sindikati preuzmu na sebe ulogu posrednika sa poslodavcem u rešavanju problema, a ukoliko ne dolazi do poboljšanja pokreću se druga pravna sredstva.

"Suština jeste poštovanje zakona. Poštovanje radnog vremena, Zakona o bezbednosti na radu, poštovanje poslova predviđenih potpisanim ugovorom o radu. Radnicima uvek predlažemo da insistiraju na poštovanju svojih prava i da se ne boje, da ne dozvole da ih poslodavci iskorišćavaju do maksimuma. Radnici imaju prava koja niko ne sme da krši i da ako se sam ne bori za svoja prava, niko drugi ne može", ističe sagovornica 021.rs.

Ljubičić ističe da je bitno da ljudi svoja osećanja ne potiskuju i da ih prepoznaju, što može i da dovede do toga da se ozbiljne posledice izbegnu.

"Bitno je prepoznati simptome, da budemo fokusirani, da budemo svesni simptoma burnout-a, da prihvatimo da je u redu da se to desi. Moramo da naučimo da postavljamo pauze, organizujemo vreme i zadatke, pravimo redovne pauze, bavimo se nekom fizičkom aktivnošću, ali i komuniciramo", ističe Ljubičić.

Sagovornica 021.rs ističe i da je bitno da ljudi, ukoliko prepoznaju da im teže ide samopomoć, podršku potraže i kod profesionalaca koji će znati na koji način da ih usmere.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

prava radnika mentalno zdravlje

Komentari 8

Hronološki Najpopularniji

Novosadjanka

31.07.2024 • 21:12

Dno

Cuvajte svoje zdravlje i porodicu, na poslu drzite distancu, stitite sebe, dizite svoje kompetencije, uvek imajte plan B, nikada ali nikada ne ukljucujte emocije, njima tamo nije mesto. Nek vam nikad ne bude nikog zao, to nije humanitarna ustanova vec profitna ustanova, ti sto ih zalite ce vas pregaziti.

2 0 +2
RIZBO

31.07.2024 • 15:36

BEŽITE OD DDORa

Nehumani uslovi rada koje su nametnuli loši rukovodioci, plate na ivici egzistencije!

4 1 +3
Zoki

31.07.2024 • 13:43

Mobing

Dodjite u ns hitnu da vidite sta je mobing i maltretiranje zaposlenih,kradja prekovremenih,zarade,ocajna organizacija rada,kaznjavanje bez osnova,ponizavanje zaposlenih,pakao jednom recju!

5 2 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.