
Da li ste sagoreli na poslu: "Nadređena je krivicu svalila na mene"
Prekovremeni rad, previše zaduženja na poslu, mobing, stres - sve su ovo činioci koji utiču na pojavljivanje sindroma sagorevanja na poslu, poznatijeg po engleskom terminu burnout.

Foto: Pexels
Svetska zdravstvena organizacija okarakterisala je ovaj sindrom kroz osećaje iscrpljenosti, osećaj cinizma i negativizma, kao i smanjenu efikasnost na poslu.
Portal 021.rs je sredinom juna sproveo anketu u kojoj smo čitaoce pitali "Da li vam je potreban odmor?". Niz pitanja u anketi služio je da dobijemo bolji uvid u to koliko dobro ljudi prepoznaju sagorevanje i na koji način se sa istim bore.
Na uzorku od 87 popunjenih upitnika, najveći broj učesnika, više od 56 procenata, osećao je hroničan umor, smanjenu koncentraciju, razdražljivost i produktivnost. Kod više od polovine se javio i osećaj praznine.
Najveći broj ispitanika je simptome prepoznao kao sagorevanje. Gotovo 50 odsto njih smatra da poslodavac ne razume sindrom sagorevanja, 75 odsto ispitanika smatra da i njihove kolege i koleginice imaju iste probleme.
Takođe, čak 55 procenata ispitanika nije se nikome obratio za pomoć. Kako su navodili, nemaju kome da se obrate, dobijaju odgovor da je svima isto, smatraju da nikoga ne interesuje.
Jedna Novosađanka pokušala je da se obrati nadređenoj u vezi sa svojim problemom.
"Nadređena mi je odbrusila da je sada raspored takav i krivicu svalila na mene", napisala je ona.
Druga ispitanica je rekla i da je pokušala da pomogne sebi tako što je uzela nekoliko slobodnih dana ostalih od godišnjeg, kako bi se odmorila.
Novosađanka koja navodi da radi u državnoj ustanovi podelila je i da su na njenom radnom mestu, usled učestalih žalbi, omogućili povremeno grupno savetovanje.
"Iz više razloga odbijam, kao i moje kolege, da se uključim u to. Da navedem par: to neće rešiti problem koji je izuzetno kompleksniji, a pre svega sistemski ili da se izrazim slobodnije - sistem ne funkcioniše na mnogim višim nivoima. Ako su zaista želeli da pomognu zaposlenima organizovali bi pojedinačne terapije s obzirom da imaju mogućnosti za to. Kao jedino rešenje vidim odlazak iz ove zemlje jer se na dugoročnom planu situacija neće promeniti na bolje, naprotiv", smatra ova ispitanica.
Prema rezultatima upitnika, ispitanici smatraju da bi u rešavanju ili sprečavanju posledica sagorevanja najviše uticala bolja organizacija posla, poštovanje radnog vremena, povećanje broja zaposlenih i veća plata.
Koji su uzroci sagorevanja i kako ono izgleda?
Viša pravna savetnica Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Dragica Mišljenović za 021.rs kaže je osnovni problem u Srbiji nedostatak radne snage.
"To dovodi do toga da jedan zaposleni radi posao koji je nekada radilo pet radnika. Malo je zaposlenih, a i oni su neretko u stanju da rade do iznemoglosti kako ne bi dobili otkaz. Problem je i prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena, koja se užasno zloupotrebljava od strane poslodavca", ističe ona.
Dodatni problem može biti i pojava mobinga zaposlenog, koji je po svojoj prirodi dešavanje koje se ponavlja određeni vremenski period.
Svi ovi činioci zajedno mogu da izuzetno utiču na radnika i da se manifestuju u sagorevanju na radnom mestu, koji kao posledica može da ima teške zdravstvene posledice.
Master psihološkinja iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine Ana Ljubičić za 021.rs objašnjava da je sindrom sagorevanja emocionalno stanje koje podrazumeva emocionalnu iscrpljenost, konstantan umor, nedostatak energije, pa čak i nakon kraćeg vremena odmora od posla, ali i smanjen osećaj postignuća, manja produktivnost, kao i česte greške u radu.
"Najčešći uzroci su preopterećenost poslom bez adekvatnog ili ikakvog odmora, zatim osećaj nemanja kontrole nad svojim radnim zadacima, kao i nejasni zadaci i zahtevi na poslu, konflikti, nedostatak podrške i slično", objašnjava ona.
Sagorevanje se može manifestovati psihički, fizički i socijalno. Kako dodaje Ljubičić, mentalno i fizičko zdravlje su izuzetno povezani, te ono što osećamo može da se na neki način odrazi i na telo.
"To uglavnom počinje nekim nezdravim navikama koje su izazvane stresom, poput emocionalnog prejedanja, zapostavljanja fizičkih i mentalnih aktivnosti, manjka sna i usvajanja nekih štetnih životnih navika, poput konzumacije cigareta i ostalih nikotinskih proizvoda, alkohola, pa čak i lekova za smirenje. Uz dugoročno praktikovanje, često dolazi do slabljenja imuniteta, narušavanja hormonske ravnoteže, upalnih procesa poput kardio-vaskularnih bolesti, dijabetes, maligne bolesti i slično. To se sve dešava nakon stresa koji nekada traje i godinama", objašnjava ona.
Kada je reč o socijalnom momentu, ističe da se često ljudi sa ovim simptomima osećaju otuđeno od društva.
"Jedan od simptoma sagorevanja jeste i povlačenje kako iz društva tako i od kolega na radnom mestu, pa čak i članova porodice. Tako da nas to dovodi do neke smanjene angažovanosti kako na poslu tako i u društvu", objašnjava sagovornica 021.rs.
"Bolje sprečiti nego lečiti"
Obe sagovornice portala 021.rs slažu se da je prevencija i skidanje stigme sa mentalnog zdravlja izuzetno bitno, a to bi kasnije pomoglo i zaposlenima da se izbore za svoja zakonska prava.
Kako ističu, ljudi u Srbiji se za pomoć javljaju poprilično kasno, kada se stres i svi simptomi nakupe toliko da ne mogu više sami da se izbore.
Mišljenović kaže da su se zaposleni ranije više javljali sindikatima za pomoć nego sada. Ističe i da kada se jave, sindikati preuzmu na sebe ulogu posrednika sa poslodavcem u rešavanju problema, a ukoliko ne dolazi do poboljšanja pokreću se druga pravna sredstva.
"Suština jeste poštovanje zakona. Poštovanje radnog vremena, Zakona o bezbednosti na radu, poštovanje poslova predviđenih potpisanim ugovorom o radu. Radnicima uvek predlažemo da insistiraju na poštovanju svojih prava i da se ne boje, da ne dozvole da ih poslodavci iskorišćavaju do maksimuma. Radnici imaju prava koja niko ne sme da krši i da ako se sam ne bori za svoja prava, niko drugi ne može", ističe sagovornica 021.rs.
Ljubičić ističe da je bitno da ljudi svoja osećanja ne potiskuju i da ih prepoznaju, što može i da dovede do toga da se ozbiljne posledice izbegnu.
"Bitno je prepoznati simptome, da budemo fokusirani, da budemo svesni simptoma burnout-a, da prihvatimo da je u redu da se to desi. Moramo da naučimo da postavljamo pauze, organizujemo vreme i zadatke, pravimo redovne pauze, bavimo se nekom fizičkom aktivnošću, ali i komuniciramo", ističe Ljubičić.
Sagovornica 021.rs ističe i da je bitno da ljudi, ukoliko prepoznaju da im teže ide samopomoć, podršku potraže i kod profesionalaca koji će znati na koji način da ih usmere.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
"Školovanje je besplatno u Srbiji": Roditelji i ove godine daju omanje bogatstvo za udžbenike i pribor
31.08.2025.•
8
Školarci bi sutra, 1. septembra trebalo da sednu u školske klupe, a pripreme i za ovu školsku godinu uzele su dobar deo kućnog budžeta.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - ima li rekorda?
31.08.2025.•
2
Novi dan, novi 021.rs dnevni kviz pred vama.
Ministar prosvete: Đaci koji sutra izostanu sa nastave zbog protesta dobijaju neopravdane
31.08.2025.•
38
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je da je primarni cilj prosvetnog vrha da školska godine sutra u osnovnim i srednjim školama regularno i svečano počne.
Zašto građani protestuju: Vučić kaže zbog slabe opozicije, a sebe poredi sa Muhamedom Alijem
31.08.2025.•
15
Predsednik Alekasandar Vučić je nedavno u intervjuu za Euronews rekao da ljudi u Srbiji između ostalog protestuju jer nisu zadovoljni slabom opozicijom, a naveo je i poređenje sebe sa bokserom Muhamedom Alijem.
Putnička vozila na Batrovcima čekaju dva sata
31.08.2025.•
0
Putnička vozila zadržavaju se graničnom prelazu Batrovci na izlazu iz zemlje dva sata, a teretna vozila 60 minuta.
Kako su trgovci pokušali da izbegnu novu uredbu o maržama i kolike su kazne za one koji je krše
31.08.2025.•
13
Iako Uredba kojom se trgovačke marže ograničavaju na 20 odsto i dalje nije stupila na snagu, ona je već morala da se menja.
Vučić: Ja nemam gazdu
31.08.2025.•
38
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da služi samo građanima Srbije i srpskom narodu.
Zbog podrške studentima bez novca i gradovi: Novi Pazar uskraćen za transfere iz republičkog budžeta
30.08.2025.•
7
Mešihat Islamske zajednice Sandžaka duboko je zabrinut i najstrože je osudio "pravno nasilje i finansijske pritiske na Novi Pazar", koji se ogledaju u uskraćivanju zakonom pripadajućih prihoda i transfera iz budžeta.
Andreas fon Bekerat zvanično imenovan za novog ambasadora EU u Srbiji
30.08.2025.•
3
Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) imenovala je Andreasa von Bekerata za novog ambasadora Evropske unije u Srbiji.
FOTO Protest "Spasimo EPS" u Lazarevcu: Radnici traže da se zaustavi zastrašivanje i otpuštanje
30.08.2025.•
3
U Lazarevcu je održan protest "Spasimo EPS", koji je organizovala Asocijacija radničkih kolektiva, sindikata i strukovnih zajednica Društveni Front.
Deklaracija Društvenog fronta: Radnici, studenti i poljoprivrednici zajedno do sistemskih promena
30.08.2025.•
0
Asocijacija Društveni front predstavila je deklaraciju kojom traži stvaranje "pravednog, solidarnog i odgovornog demokratskog društva".
Studenti objavili plan protesta za 1. septembar: "Pištaljke ostavite kod kuće"
30.08.2025.•
20
Studenti u blokadi fakulteta Univerziteta u Srbiji objavili su plan protesta za ponedeljak, 1. septembar.
AMSS: Na Horgošu 2 i na Batrovcima čeka se 60 minuta, vozačima se savetuje oprez zbog pljuskova
30.08.2025.•
0
Prema podacima JP "Putevi Srbije". na naplatnim stanicama na auto-putevima u Srbiji nema zadržavanja vozila, saopšteno je iz Auto-moto saveza Srbije.
Preminuo šef-dirigent Beogradske filharmonije Gabrijel Felc
30.08.2025.•
1
Šef-dirigent Beogradske filharmonije Gabrijel Felc iznenada je preminuo u 54. godini u Univerzitetskoj bolnici u nemačkom gradu Esen, saopšteno je danas.
Automobil udario u zid u Beogradu, povređene dve osobe
30.08.2025.•
0
Dve osobe povređene su danas u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila u centru Beograda oko 16 časova.
Vlast najavljuje rast penzija od januara: Za povećanje potrebni stabilni izvori finansiranja, smatra MMF
30.08.2025.•
13
Penzije će od decembra biti povećane 12, poručio je u četvrtak uveče predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a prve ovako uvećane penzije trebalo bi da budu isplaćene u januaru.
Mladić nastradao na farmi kod Bogatića
30.08.2025.•
0
Devetnaestogodišnji mladić nastradao je na farmi u mačvanskon selu Glogovcu.
Olujno nevreme zahvatilo Čačak, vetar obarao drveće
30.08.2025.•
0
Grad Čačak i okolinu oko 14 časova zahvatilo je nevreme praćeno pljuskom i jakim vetrom koji je izazvao lomljenje i čupanje drveća iz korena.
Električni trotinet nije igračka: Za prvih šest meseci povređeno 39 osoba, među njima i devetoro dece
30.08.2025.•
8
U prvoj polovini godine 39 osoba je povređeno na lakom električnom vozilu, od toga devetoro dece, petoro vozača, a četvoro u svojstvu putnika, rekao je predstavnik Agencije za bezbednost saobraćaja Veljko Ćurčić.
Nadogradnja imidža ili "lažna dilema": Putuje li Vučić u Kinu?
30.08.2025.•
6
Iako je početkom avgusta Aleksandar Vučić najavljivao svoj petodnevni put u Kinu, gde bi se sreo sa kineskim i ruskim predsednicima, u poslednje dve nedelje on dva puta nagoveštava da možda i neće ići.
Saslušan vozač autobusa koji je izazvao udes u kojem je poginula 16-godišnja devojka
30.08.2025.•
0
Vozač gradskog autobusa M. T. (60), osumnjičen da je u četvrtak, 28. avgusta, prolaskom kroz crveno svetlo semafora izazvao nesreću u Zemunu u kojoj je poginula 16-godišnja devojka, saslušan je u Višem javnom tužilaštvu.
Komentari 8
Novosadjanka
RIZBO
Zoki
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar