Da li ste sagoreli na poslu: "Nadređena je krivicu svalila na mene"
Prekovremeni rad, previše zaduženja na poslu, mobing, stres - sve su ovo činioci koji utiču na pojavljivanje sindroma sagorevanja na poslu, poznatijeg po engleskom terminu burnout.
Foto: Pexels
Svetska zdravstvena organizacija okarakterisala je ovaj sindrom kroz osećaje iscrpljenosti, osećaj cinizma i negativizma, kao i smanjenu efikasnost na poslu.
Portal 021.rs je sredinom juna sproveo anketu u kojoj smo čitaoce pitali "Da li vam je potreban odmor?". Niz pitanja u anketi služio je da dobijemo bolji uvid u to koliko dobro ljudi prepoznaju sagorevanje i na koji način se sa istim bore.
Na uzorku od 87 popunjenih upitnika, najveći broj učesnika, više od 56 procenata, osećao je hroničan umor, smanjenu koncentraciju, razdražljivost i produktivnost. Kod više od polovine se javio i osećaj praznine.
Najveći broj ispitanika je simptome prepoznao kao sagorevanje. Gotovo 50 odsto njih smatra da poslodavac ne razume sindrom sagorevanja, 75 odsto ispitanika smatra da i njihove kolege i koleginice imaju iste probleme.
Takođe, čak 55 procenata ispitanika nije se nikome obratio za pomoć. Kako su navodili, nemaju kome da se obrate, dobijaju odgovor da je svima isto, smatraju da nikoga ne interesuje.
Jedna Novosađanka pokušala je da se obrati nadređenoj u vezi sa svojim problemom.
"Nadređena mi je odbrusila da je sada raspored takav i krivicu svalila na mene", napisala je ona.
Druga ispitanica je rekla i da je pokušala da pomogne sebi tako što je uzela nekoliko slobodnih dana ostalih od godišnjeg, kako bi se odmorila.
Novosađanka koja navodi da radi u državnoj ustanovi podelila je i da su na njenom radnom mestu, usled učestalih žalbi, omogućili povremeno grupno savetovanje.
"Iz više razloga odbijam, kao i moje kolege, da se uključim u to. Da navedem par: to neće rešiti problem koji je izuzetno kompleksniji, a pre svega sistemski ili da se izrazim slobodnije - sistem ne funkcioniše na mnogim višim nivoima. Ako su zaista želeli da pomognu zaposlenima organizovali bi pojedinačne terapije s obzirom da imaju mogućnosti za to. Kao jedino rešenje vidim odlazak iz ove zemlje jer se na dugoročnom planu situacija neće promeniti na bolje, naprotiv", smatra ova ispitanica.
Prema rezultatima upitnika, ispitanici smatraju da bi u rešavanju ili sprečavanju posledica sagorevanja najviše uticala bolja organizacija posla, poštovanje radnog vremena, povećanje broja zaposlenih i veća plata.
Koji su uzroci sagorevanja i kako ono izgleda?
Viša pravna savetnica Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Dragica Mišljenović za 021.rs kaže je osnovni problem u Srbiji nedostatak radne snage.
"To dovodi do toga da jedan zaposleni radi posao koji je nekada radilo pet radnika. Malo je zaposlenih, a i oni su neretko u stanju da rade do iznemoglosti kako ne bi dobili otkaz. Problem je i prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena, koja se užasno zloupotrebljava od strane poslodavca", ističe ona.
Dodatni problem može biti i pojava mobinga zaposlenog, koji je po svojoj prirodi dešavanje koje se ponavlja određeni vremenski period.
Svi ovi činioci zajedno mogu da izuzetno utiču na radnika i da se manifestuju u sagorevanju na radnom mestu, koji kao posledica može da ima teške zdravstvene posledice.
Master psihološkinja iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine Ana Ljubičić za 021.rs objašnjava da je sindrom sagorevanja emocionalno stanje koje podrazumeva emocionalnu iscrpljenost, konstantan umor, nedostatak energije, pa čak i nakon kraćeg vremena odmora od posla, ali i smanjen osećaj postignuća, manja produktivnost, kao i česte greške u radu.
"Najčešći uzroci su preopterećenost poslom bez adekvatnog ili ikakvog odmora, zatim osećaj nemanja kontrole nad svojim radnim zadacima, kao i nejasni zadaci i zahtevi na poslu, konflikti, nedostatak podrške i slično", objašnjava ona.
Sagorevanje se može manifestovati psihički, fizički i socijalno. Kako dodaje Ljubičić, mentalno i fizičko zdravlje su izuzetno povezani, te ono što osećamo može da se na neki način odrazi i na telo.
"To uglavnom počinje nekim nezdravim navikama koje su izazvane stresom, poput emocionalnog prejedanja, zapostavljanja fizičkih i mentalnih aktivnosti, manjka sna i usvajanja nekih štetnih životnih navika, poput konzumacije cigareta i ostalih nikotinskih proizvoda, alkohola, pa čak i lekova za smirenje. Uz dugoročno praktikovanje, često dolazi do slabljenja imuniteta, narušavanja hormonske ravnoteže, upalnih procesa poput kardio-vaskularnih bolesti, dijabetes, maligne bolesti i slično. To se sve dešava nakon stresa koji nekada traje i godinama", objašnjava ona.
Kada je reč o socijalnom momentu, ističe da se često ljudi sa ovim simptomima osećaju otuđeno od društva.
"Jedan od simptoma sagorevanja jeste i povlačenje kako iz društva tako i od kolega na radnom mestu, pa čak i članova porodice. Tako da nas to dovodi do neke smanjene angažovanosti kako na poslu tako i u društvu", objašnjava sagovornica 021.rs.
Pročitaj još
"Bolje sprečiti nego lečiti"
Obe sagovornice portala 021.rs slažu se da je prevencija i skidanje stigme sa mentalnog zdravlja izuzetno bitno, a to bi kasnije pomoglo i zaposlenima da se izbore za svoja zakonska prava.
Kako ističu, ljudi u Srbiji se za pomoć javljaju poprilično kasno, kada se stres i svi simptomi nakupe toliko da ne mogu više sami da se izbore.
Mišljenović kaže da su se zaposleni ranije više javljali sindikatima za pomoć nego sada. Ističe i da kada se jave, sindikati preuzmu na sebe ulogu posrednika sa poslodavcem u rešavanju problema, a ukoliko ne dolazi do poboljšanja pokreću se druga pravna sredstva.
"Suština jeste poštovanje zakona. Poštovanje radnog vremena, Zakona o bezbednosti na radu, poštovanje poslova predviđenih potpisanim ugovorom o radu. Radnicima uvek predlažemo da insistiraju na poštovanju svojih prava i da se ne boje, da ne dozvole da ih poslodavci iskorišćavaju do maksimuma. Radnici imaju prava koja niko ne sme da krši i da ako se sam ne bori za svoja prava, niko drugi ne može", ističe sagovornica 021.rs.
Ljubičić ističe da je bitno da ljudi svoja osećanja ne potiskuju i da ih prepoznaju, što može i da dovede do toga da se ozbiljne posledice izbegnu.
"Bitno je prepoznati simptome, da budemo fokusirani, da budemo svesni simptoma burnout-a, da prihvatimo da je u redu da se to desi. Moramo da naučimo da postavljamo pauze, organizujemo vreme i zadatke, pravimo redovne pauze, bavimo se nekom fizičkom aktivnošću, ali i komuniciramo", ističe Ljubičić.
Sagovornica 021.rs ističe i da je bitno da ljudi, ukoliko prepoznaju da im teže ide samopomoć, podršku potraže i kod profesionalaca koji će znati na koji način da ih usmere.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Vučić: Sa Fon der Lajen i Koštom o evrointegracijama i energetskoj bezbednosti
10.12.2025.•
0
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je večeras u Briselu sa čelnicima Evropske unije razgovarao o ključnim pitanjima bilateralnih odnosa i procesu evrointegracija.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - dobar materijal i poklon
10.12.2025.•
10
Stiglo je novo izdanje 021.rs dnevnog kviza u kom smo pripremili poklon za vas.
Joca Amsterdam pušten na uslovnu slobodu
10.12.2025.•
0
Sreten Jocić poznatiji kao Joca Amsterdam pušten je na uslovnu slobodu odlukom Apelacionog suda u Beogradu.
Uhapšena dvojica Kineza zbog prevare s platnim karticama građana Srbije
10.12.2025.•
0
Uhapšena su dva kineska državljanina zbog sumnje da su zloupotrebljavali platne kartice građana Srbije.
Međak: Vučićeva ideja o zajedničkom ulasku u EU je zamka, put za sprečavanje proširenja
10.12.2025.•
3
Ideja predsednika Srbije Aleksandra Vučića o zajedničkom ulasku svih zemalja Zapadnog Balkana u EU je zamka i vodi zaustavljanju proširenja a ne ulasku svih, kaže za Danas potpredsednik Evropskog pokreta Vladimir Međak.
SafeJournalists: Ljudska prava nisu potpuna bez slobodnih medija
10.12.2025.•
0
U 2025. godini medijska sloboda i bezbednost novinara i novinarki u zemljama Zapadnog Balkana ostali su pod ozbiljnim i dugotrajnim pritiskom.
ALHem: Teški metali pronađeni u keramičkim šoljama na tržištu Srbije
10.12.2025.•
3
Organizacije Alternativa za bezbednije hemikalije - ALHem iz Srbije i Arnika iz Češke, objavile su najnoviji izveštaj "Gutljaj koji teže pada" o rezultatima ispitivanja sastava keramičkih šolja.
Advokatica: Svi vlasnici nelegalnih objekata da podnesu prijavu, da se neko drugi ne upiše kao vlasnik
10.12.2025.•
9
Svi vlasnici nelegalnih i neupisanih objekata trebalo bi da podnesu prijavu Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam Srbije.
Viši sud u Beogradu osudio hrvatskog državljanina na šest meseci zatvora
10.12.2025.•
0
Viši sud u Beogradu je osudio hrvatskog državljanina Krunoslava Fehira na šest meseci zatvora zbog "organizovanje grupe i podsticanja na izvršenje genocida i ratnih zločina nad Srbima u Osjeku 1991."
Turski kamiondžija za mesec dana napravio 92 prekršaja u Srbiji: Kažnjen sa 4,3 miliona dinara
10.12.2025.•
4
Saobraćajna policija u Nišu zaustavila je na auto-putu kod Niša pedesetdvogodišnjeg turskog državljanina koji je upravljajući kamionom "mercedes" u prethodnih 28 dana izvršio 92 prekršaja.
Dodeljena priznanja: "Antikorupcijska povelja" za Anketnu komisiju i "Crna korupcijska značka" za MUP
10.12.2025.•
0
Povodom Međunarodnog dana borbe protiv korupcije, juče su u Vranju dodeljena korupcijska i antikorupcijska priznanja za 2025. godinu, a u okviru akcije "Čuvamo jug Srbije od korupcije".
Vučić: Mogao bih opet da budem premijer Srbije
10.12.2025.•
64
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da bi ponovo mogao opet da bude premijer.
Pravnica Mandić o tome da li je Selaković "pušten niz vodu": Videćemo da li će mu ukinuti imunitet
10.12.2025.•
1
Pravnica Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) Sofija Mandić ocenila je da je rano govoriti o tome da li je ministar kulture Nikola Selaković, u slučaju "Generalšab", "pušten niz vodu".
Danas ponavljanje izbora na jednom biračkom mestu u Sečnju
10.12.2025.•
1
Na biračkom mestu broj sedam u OŠ "Veljko Đuričin", u naselju Jarkovac, u opštini Sečanj, danas će biti ponovljeno glasanje.
SPC sada ima nalog i na Instagramu
10.12.2025.•
4
Informativna služba Srpske pravoslavne crkve (SPC) je otvorila Instagram nalog.
Vučić: Predložiću Fon der Lajen da ceo Zapadni Balkan zajedno uđe u EU
10.12.2025.•
52
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da danas ima važan sastanak sa čelnicima EU Ursulom fon der Lajen i Antoniom Kostom u Briselu i dodao da će im predložiti da ceo Zapadni Balakan zajedno prime u EU.
Loš kvalitet vazduha širom Srbije: Najgore u Užicu, Novom Pazaru i Nišu
09.12.2025.•
0
U Užicu, Novom Pazaru, Lazarevcu i na dve merne stanice u Nišu, od 20 do 20.59 kvalitet vazduha je bio "izuzetno zagađen", objavila je Agencija za zaštitu životne sredine.
Pravnik: Ukidanje nezavisnosti TOK-a ugrozilo bi istrage protiv visokih funkcionera
09.12.2025.•
3
Diplomirani pravnik Nemanja Đurić kaže da će, prema saznanjima koje poseduje, izmene zakona o pravosuđu stupiti na snagu u martu.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - na pravom kursu
09.12.2025.•
14
Još jedan 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Beleška tužiteljke: Policija nije dozvolila uviđaj u šatorskom naselju ispred Skupštine
09.12.2025.•
12
List Danas je došao u posed službene beleške u kojoj tužiteljka Prvog osnovnog javnog tužilaštva Gordana Nedić Isailović opisuje na koji način joj je onemogućeno vršenje uviđaja u tzv. Ćacilendu.
VIDEO Studenti Pravnog fakulteta u Beogradu šetnjom obeležavaju godinu dana blokade
09.12.2025.•
0
Studenti Pravnog fakulteta protestom "365 dana traženja pravde" obeležavaju godišnjicu početka blokade na ovom fakultetu.
Komentari 8
Novosadjanka
RIZBO
Zoki
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar