Vodu treba čuvati "kao suvo zlato", a u Srbiji se "rasipa"

Autor: Euronews Srbija

Info

05.08.2024.

12:49 > 14:13

Ekstremno toplo vreme i dugotrajni sušni periodi već godinama unazad uzrokuju smanjenje nivoa reka i jezera u našoj zemlji.

Vodu treba čuvati "kao suvo zlato", a u Srbiji se "rasipa"

Foto: 021.rs (ilustracija)

Rekordno nizak vodostaj Dunava zabeležen je 2022. godine, a sudeći po prognozama, ovog leta moguć je sličan scenario, piše Euronews Srbija.

Hidrolog Dejan Vladiković za Euronews Srbija da su na svim većim rekama u Srbiji vodostaji u postepenom padu, a dugotrajni toplotni talas dodatno otežava situaciju.

"Mi imamo dovoljnu količinu vode, ali po obodu republike. U centralnom delu je uvek manjak vode. Nedovoljna je svest o tome da se o vodi mora voditi računa i da se ona ne sme rasipati. Zbog uticaja klimatskih promena ćemo imati sve češće periode sa manjkom vode. Rešenje je da kaznene mere budu rigoroznije, a i da se preko medija šalju poruke da bi se ljudi podsetili da zalihe vode nisu beskonačne i one se i u celom svetu smanjuju, tako da se o tome mora voditi računa", upozorava Vladiković.

Aleksandra Ugarković iz Svetske organizacije za zaštitu prirode, saglasna je da nedovoljno vodimo računa o tom jedinom prirodnom resursu koji je nezamenljiv.

"Ako govorimo o regionu, onda možemo da pričamo o tome da ga uslovno rečeno najviše ima na teritoriji Bosne i Hercegovine, sledi Albanija, Hrvatska, Slovenija i negde na začelju su Severna Makedonija i Srbija", kaže Ugarković za Euronews Srbija.

Ona ističe da je i bez uvida u merenja naučnih instituta i preduzeća koja se bave održavanjem vodnih sistema očigledno da se smanjuje obim reka, vodotokova i akumulacija.

"Vodu treba čuvati bukvalno kao suvo zlato. Ja znam da ovo možda zvuči apokaliptično, ali postoje ozbiljne pretnje, naročito zbog klimatskih promena, da vrlo brzo ostanemo bez pijaće vode. Oduvek je na svetu bilo pijaće vode manje od jedan posto za celokupan živi svet na planeti. Nas sada ima osam milijardi i mi tu vodu prilično neracionalno koristimo, bilo da pričamo o individualnoj potrošnji - na primer, voda vam teče sve vreme dok perete zube ili suđe, a to tako ne bi smelo da bude - ili o industrijskoj proizvodnji gde se apsolutno neracionalno koristi ili čak zagađuje i tako zagađena vraća nazad u prirodu", objašnjava Ugarković.

Čovečanstvo se ponaša neodgovorno, ne samo prema vodi, nego i prema drugim resursima, upozoravaju stručnjaci.

"Da bismo proizveli hranu u sve većoj meri krčimo šume ili močvarna staništa od kojih pravimo obradive površine. Na tim obradivim površinama opet nekontrolisano koristimo vodu i pesticide, a kada proizvedemo tu hranu, četrdeset posto bacimo na svetskom nivou. Toliko o neracionalnom korišćenju resursa uopšte", kaže Ugarković za Euronews Srbija.

Rešenje je odgovornije postupanje kako pojedinaca, tako i privrede i država.

Teme

Komentari 8

Hronološki Najpopularniji

Vlada

05.08.2024 • 19:37

Vidim da su vecini problem perionice. A to sto dobar deo njih koristi arterijsku tj tehnicku vodu, sto pranje traje 2 minuta (visok pritisak + milimetarska mlaznica = manja potrosnja) umesto kuci sa cesme pa do besvesti, to nema veza. Vazno da problem nisu bazeni i fancy travnjaci. Pogledajte koji delovi grada leti imaju probleme sa pritiskom i nestasicama i sve je jasno. E kakav smo narod pa to je strasno. Kola se peru svuda u svetu pa i kod nas, gle cuda.

5 0 +5
Mr.M

05.08.2024 • 17:37

Kako su autoperionice ovih dana...samo pitam

9 6 +3
Podsetnik

05.08.2024 • 17:20

Nije tajna

Nije tajna da je preko 80%izvorišta pitke vode prodato(izdato na 99g)raznim Coca colama,Pepsijima i sl.... Jer mi ne znamo da podmetnemo flšu i napunimo boce,pa je prodamo....a voda je strateška stvar...

19 12 +7

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.