Srbija jedna od zemalja koja izvozi oružje u ratna područja - uprkos ugovoru
Ugovor o trgovini oružjem potpisalo je 115 članica UN i one ne bi smele da izvoze oružje u konfliktna područja, ali se toga skoro niko ne pridržava.
_borbeno_oklopno_vozilo_Lazar.jpg "Srbija jedna od zemalja koja izvozi oružje u ratna područja - uprkos ugovoru")
Foto: 021.rs (Ilustracija)
Kada se ovih dana u Nemačkoj govori o isporuci oružja, najpre se misli na naoružavanje i podršku Ukrajini u borbi protiv ruske agresije, prenosi Dojče vele.
Gotovo je zaboravljen princip kojeg se držala nemačka politika pre rata u Ukrajini – da se oružje ne isporučuje u krizne regione ili u regione u kojima se vode ratovi, piše DW.
Takođe je palo u zaborav da je Nemačka jedna od 115 zemalja koje su krajem 2014. potpisale Ugovor o trgovini oružjem (engleski: Arms Trade Treaty, ATT) koji je u svetu, u kojem su ojačali nacionalizam i ratno raspoloženje, potpuno nestao iz javne rasprave.
Prošle sedmice u Ženevi je održana konferencija zemalja-potpisnica ATT-a, deseta po redu.
Humanitarna organizacija Amnesti internešnal donosi otrežnjujući zaključak: iako neki od najvećih izvoznika oružja dolaze iz država potpisnica, oni naprosto ignorišu osnovna pravila ugovora.
Izvozom u konfliktne oblasti kao što su Pojas Gaze, Sudan i Mjanmar, ove kompanije doprinose novim patnjama i smrti.
U intervjuu za DW, Matijas Džon, stručnjak Amnestija za naoružanje, podseća na najvažniju funkciju ATT ugovora: "Države se obavezuju da neće odobriti izvoz oružja koji dovodi do kršenja međunarodnih ljudskih prava i humanitarnog prava".
Prema Džonu, još tada, pre deset godina u Njujorku, pedantno su popisane kategorije za vrste oružja na koje bi zabrana trebalo da se odnosi:
"To su, na primer, borbeni tenkovi, borbeni avioni, ratni brodovi, ali i malokalibarsko oružje. Takođe, veliki uspeh sporazuma bio je što su države obavezane da ovu zabranu izvoza primene i na municiju", kaže Džon za DW.
Deset godina kasnije, rezultat ovog ugovora je razočaravajući, piše DW.
Međunarodni institut za istraživanje mira u Stokholmu (SIPRI) naveo je u martu da je globalni transfer oružja između 2019. i 2023. u poređenju s prethodnom petoletkom pao za 3,3 odsto, ali su evropske zemlje istovremeno uvozile 94 odsto više oružja u istom periodu nego u prethodnih pet godina.
Najveći rast, naravno, beleži Ukrajina zbog ruske agresije, prvo na Krimu 2014. godine, a potom i napadom na Ukrajinu u proleće 2022. godine.
Nasuprot tome, u Afriku se izvozi mnogo manje oružja, tako da je u periodu od 2014. do danas ukupna razina trgovine oružjem na globalnom nivou ostala otprilike ista.
Izrael, Gaza, Sudan, Mjanmar
Amnesti navodi tri područja na kojima se posebno krši ugovor.
Na čelu sa Sjedinjenim Državama kao najvećim dobavljačem oružja, nekoliko država nastavlja da opskrbljuje Izrael oružjem, iako postoji dovoljno dokaza da se u ratu u Pojasu Gaze krši međunarodno pravo.
U građanskom ratu u Sudanu (s najvećim brojem interno raseljenih u svetu) Srbija se pojavljuje kao dobavljač oružja, uprkos embargu Saveta bezbednosti UN-a na oružje u regionu Darfur na zapadu zemlje.
I, kako kaže Matijas Džon: "Kina, koja se iznenađujuće pridružila sporazumu o oružju, takođe nastavlja da isporučuje oružje Sudanu."
U Mjanmaru je vojska od preuzimanja vlasti u februaru 2021. nabavila oružje i vojnu opremu u vrednosti od najmanje milijardu američkih dolara. Najveći deo ovog oružja uvezen je iz Kine.
Nešto više od polovine država redovno izdaje izveštaje
Prema Džonu, mnoge države koje su potpisale ugovor nisu se držale drugih obećanja iz ugovora, na primer da bi trebalo transparentno da izveštavaju o odobrenim i obavljenim transakcijama oružja.
"Nešto više od polovine država redovno dostavlja svoja izveštaje. Ostatak moramo da mukotrpno istražujemo, što je veliki problem jer se transakcije oružja često drže u tajnosti", kaže Džon.
I u Nemačkoj je izveštaj Vlade o izvozu oružja naišao na oštre kritike. Ministarstvo privrede objavilo je bilans odobrenog izvoza oružja za prvih šest meseci ove godine.
Prema tome, dopušten je izvoz naoružanja i vojne opreme u vrednosti od oko 7,6 milijardi evra. Gotovo dve trećine (4,9 milijardi evra) otišlo je za Ukrajinu.
Među zemljama koje su ove godine uvezle nemačko oružje su i Saudijska Arabija (132 miliona evra), Katar (100 miliona evra) i Ujedinjeni Arapski Emirati (51 milion evra).
Uprkos tome, Džon veruje da su sve nemačke vlade od potpisivanja ATT-a želele i podržavale sporazum i dodaje:
"Nemačka doduše podržava druge države u uvođenju sistema kontrole. Ali to ne znači da se iz Nemačke ne izvozi oružje za koje postoji zabrinutost da doprinosi kršenju ljudskih prava".
Ugovor i dalje nije besmislena stvar
Međutim, prema stručnjaku Amnestija, ATT je još uvek dobar temelj za senzibilisanje javnosti o tome šta je dozvoljeno, a šta je neregulisana trgovina oružjem.
Za ostale ugovore koji nastaju pod krovom Ujedinjenih nacija treba biti strpljiv i čekati da ti ugovori istinski zažive, kaže Džon.
Pročitaj još
On smatra da bi ATT trebalo nužno dopuniti uvođenjem kazni u slučaju nepridržavanja.
Međutim, ovaj segment još uvek nedostaje, kažu iz DW.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
DNEVNI KVIZ: 2.000 pitanja je za nama
01.05.2025.•
0
Pred vama je 200. dnevni kviz koji objavljujemo na 021.rs.
Međak: Kos to nije rekla, ali uslovi za ulazak u EU rasturaju vlast SNS
01.05.2025.•
0
Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak je ocenio da ton evropske komesarke za proširenje Marte Kos tokom posete Srbiji ukazuje da "poskupljuje" podrška EU vlastima predsednika Srbije.
Medicinski fakultet u Nišu preti studentima krivičnim gonjenjem ako ne odblokiraju fakultet
01.05.2025.•
1
Dekanski kolegijum Medicinskog fakulteta u Nišu dostavio je studentima u blokadi obaveštenje u kom ih je upozorio da će biti krivično i disciplinski gonjeni ako do 4. maja ne okončaju blokadu.
Dekan i uprava Pravnog fakulteta u Beogradu podneli ostavke
30.04.2025.•
4
Dekan Pravnog fakulteta u Beogradu Bojan Milisavljević i cela uprava fakulteta podneli su večeras ostavke.
BIRODI: Vučićevo ime na listi SNS za lokalne izbore kršenje Ustava i zakona
30.04.2025.•
3
Biro za društvena istraživanja upozorava da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prekršio Ustav i zakone jer je njegovo ime na listi SNS za lokalne izbore u Kosjeriću i u Zaječaru zakazane za 8. jun.
I "studenti koji hoće da uče" sastali se s Martom Kos
30.04.2025.•
3
Student Miloš Pavlović izjavio je da su predstavnici studenata koji kažu da hoće da uče imali "konstruktivan i ohrabrujuć" sastanak sa evropskom komesarkom za proširenje Martom Kos.
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja - šta nećete znati
30.04.2025.•
11
Dobro došli u 199. izdanje 021.rs dnevnog kviza.
Macut kupio vilu vrednu milion evra dan pre nego što je imenovan za premijera
30.04.2025.•
33
Novi premijer Srbije Đuro Macut sa suprugom je pre dve nedelje kupio vilu vrednu više od milion evra na Zvezdari od Tomislava Bogetića, nekadšnjeg direktora javnog preduzeća "Beograd put".
Novi krug nagradne igre "Uzmi račun i pobedi" počinje 1. maja
30.04.2025.•
0
Novi krug nagradne igre "Uzmi račun i pobedi" počinje u četvrtak, 1. maja.
Četvorica poginula u selu kod Topole: Muškarac upao u septičku jamu, ostali pokušavali da ga spasu
30.04.2025.•
10
Četiri osobe nastradale su u selu nedaleko od Topole.
Udruženje "Naš pRoTeSt": Rukovodstvo RTS-a ne odustaje od kršenja novinarskih načela
30.04.2025.•
0
Udruženje radnika RTS-a "Naš pRoTeSt" saopštilo je da će ostati upamćeno da se rukovodstvo javnog servisa tokom blokade nije obratilo gotovo nikom od zaposlenih.
Goran Bregović stavljen na listu nepoželjnih u Letoniji
30.04.2025.•
3
Muzičar Goran Bregović stavljen je na listu nepoželjnih osoba u Letoniji, rekao je za državnu televiziju ministar unutrašnjih poslova Rihards Kozlovskis.
RERI: Fabrika kreča Ziđin neometano radi više od tri godine bez potrebnih dozvola
30.04.2025.•
0
Ministarstvo zaštite životne sredine odbilo je da izda saglasnost na studiju kojom se procenjuju uticaji na životnu sredinu povećanja kapaciteta fabrike kreča Ziđin Zagrađe u Boru.
Druga godišnjica masovnog ubistva u "Ribnikaru": U subotu komemorativni program
30.04.2025.•
0
U Beogradu će u subotu, 3. maja komemorativnim programom biti obeležena druga godišnjica masovnog ubistva u OŠ "Vladislav Ribnikar".
Širi se "Ćacilend" ispred Skupštine: Kombi sa rotacijom dovezao nove šatore
30.04.2025.•
32
Šatorsko naselje postavljeno ispred Skupštine Srbije uoči mitinga Srpske napredne stranke 12. marta i dalje se širi.
Odložen početak suđenja po tužbi Branislava Jovanovića protiv predsednika Vučića
30.04.2025.•
1
Odloženo je prvo ročište na suđenju po tužbi Branislava Jovanovića, predstavnika grupe građana "Niš, naš grad", protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Vlada traži od ministarstva da izmeni školski kalendar kako bi se nadoknadila nastava
30.04.2025.•
4
Vlada Srbije zatražila je od Ministarstva prosvete da bez odlaganja izmeni školski kalendar.
Dragan Vasiljević postavljen za direktora policije
30.04.2025.•
1
Vlada Srbije postavila je dosadašnjeg vršioca dužnosti Dragana Vasiljevića za direktora policije, saopšteno je danas.
Odobrena kupovina novih 100 seoskih kuća, najviše kod Sombora
30.04.2025.•
2
Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić izjavio je da je danas odobrena kupovina novih 100 seoskih kuća širom Srbije.
Inicijativu za uklanjanje Ćacilenda potpisalo skoro 25.000 građana
30.04.2025.•
12
Skoro 25.000 građana potpisalo je inicijativu za uklanjanje šatora postavljenih u Pionirskom parku u Beogradu, objavilo je udruženje Eko straža.
Evropski sud za ljudska prava izdao privremenu meru zbog zvučnog oružja
30.04.2025.•
5
Evropski sud za ljudska prava, koji je veće od sedam sudija, odlučio je da delimično usvoji zahteve podnosilaca i izda privremenu meru u vezi sa potencijalnim korišćenjem zvučnog oružja u Beogradu.
Komentari 6
/
Mile
H
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar