Srpski akademik sa Stenfordove liste o tome kako Srbija tretira uspešne naučnike: "Nikako"

Веома поштујем науку и за мене су наукчници прави светитељи а не они црквени који се доказују изгладивањем, или већ чиме. Научници дају напредак животу својим изумима и открићима, али га почесто својим открићима и уништавају, наравно не својом вољом. Али шта се може сматрати науком то никад није објашњено и ко су прави наукчници? За мене је научник и онај сељак на планини који стално изучава како најбоље да узгоји свој кромпир, или било који локални истраживач, али се они не узимају у научнике, већ узимају школовани који се баве темељним истраживањима, и све је ово логично. Али без доброг кромпира нема ни добре фундаменталне науке јер ће научник остати гладан и неће моћи да ради. Научник који се бави политиком је ипак само политичар. А то што вас држава никако не третира то је можда и добро јер да вас третира могли бисте проћи ко бубашвабе и бубаруси - па је зато самосталан усамљенички рад најлепши и најсигурнији у свакој науци. Много је школованих а мало Института, па се и крофне могу пећи, а Мендељејев је продавао дрвене клупице које је сам правио да би преживео.

w/c nesekiraj se ti puno o temi koju ne razumes. Bilo kakvo naucno i akademsko zvanje je za tebe nedostizno. Zato botujes po internetu.

je da je kod srba veci strah od pametnog čoveka nego od rata. Sva najveca srpska istorijska imena su živela, radila i stvarala van srbije. Kako tada, tako i sada.