Šta (ni)smo naučili posle "Ribnikara": I dalje bez reakcije na slučaj vršnjačkog nasilja u Subotici
Psihološkinja Ana Mirković smatra da su apatija i nepoverenje u promene razlozi za odsustvo reakcije na poslednji slučaj vršnjačkog nasilja u Subotici kada je 14-godišnji dečak nožem ranio devojčicu.
Foto: 021.rs
Šturim saopštenjem škole i tužilaštva, koje je potvrdilo da je dečak uhapšen i da mu je određen pritvor, ova tema je praktično i završena u danu kada se nasilje dogodilo, piše Danas.
Psihološkinja Ana Mirković navodi da smo od "Ribnikara" imali mnogo situacija, od kopi ket mehanizma, ubistva 13-godišnjaka u Niškoj Banji, gomilu nasilja sa decom, nastavnicima i roditeljima i sad, kako ističe, imam nešto toliko strašno, da je stariji osnovac uboo drugaricu, i da se to prenosi na nivou incidenta.
Ona ističe da je naše društvo uvedeno u takvu količinu apatije i nemogućnosti da sagleda koje su posledice, a neregovanje na ovu vest zapravo znači da to može u svakom trenutku da postane naša svakodnevica.
"Jer ako nema javne osude, ako nema pritiska javnosti i reakcije institucija onda to znači da svako dete može da poteže nož ako ga neko nervira. Da je devojčica stadala imali bismo preneraženost, ali ako hoćemo nultu toleraciju na nasilje (što niko ovde ne želi jer se nasilje stalno raspiruje i pospešuje), ovo je moralo na maksimalnom nivou da ispraćeno i od strane medija i od javnosti", ističe Mirković.
Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije jedina se oglasila saopštenjem u kome su istakli da postojeća zakonska regulativa i postupanje isključivo po važećim pravilnicimama ne može da bude dovoljno da redukuje nasilje u školama.
"Smatramo da je neophodno osnažiti nastavnike koji su nosioci vaspitnog procesa i dati im veća ovlašćenja", naveli su iz Unije.
Snežana Romandić Petrović, predsednica Unije sindikata škola Beograda, za Danas kaže da detaljno napisani protokoli postupanja u kriznim situacijama ne rešavaju probleme nasilja u školama.
"Mi radimo sa decom koja su nepredvidiva, a kad reagujemo u bilo kojoj situaciji prvo se pitamo da li je to u skladu sa protokolom i po pravilniku. Nekada je nastavnik imao mnogo veća ovlašćenja, nije morao da vaga šta je izgovorio, kojim tonom je to rekao…Detaljno propisani protokoli su za nas dodatna administracija, svaki korak koji se uradi mora da bude pokriven nekim papirom i dok mi brinemo da ne pogrešimo u postupku, neke stvari mogu da prođu. Ako ćete zapisivati svaku reč sporo ćete raditi, a nasilja ima toliko da moramo da radimo brzo, mnogo brže od onoga što od nas traži administracija", kaže Romandić Petrović.
Parole umesto suštinskih promena
Komentarišući ćutanje resornog ministarstva i oglašavanje škole po ustaljenom šablonu - da su postupili po protokolu i obavestili nadležnu organe, sagovornica Danas-a kaže da je u ovom slučaju škola reagovala brzo.
"Mi ne želimo da se bilo koji incident koji se desi u školi zataška i ostane neprimećen. Kako roditelj i kao čovek koji radi sa decom razumem da je transparentnost informacija jako važna, od njih ne treba praviti senzaciju. Ne treba zataškavati bilo koji incident jer on jeste pokazatelj stanja u školama, koje nije rešeno razrađenim procedurama i pravilnicima. Jer incidenti se dešavaju, ima ih verovatno mnogo više od onoga što stigne do javnosti", kaže Romandić Petrović.
Nasilje u školi u Subotici ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović prokomentarisala je rečima da je potrebno pojačati sve metode borbe protiv vršnjačkog nasilja, kao i da se stvaraju uslovi za nultu toleranciju na nasilje.
Psihološkinja Ana Mirković kaže da je ministarkina izjava na nivou parole "recite ne drogama".
"To su samo floskule, to je zapušavanje rupa, tehnika premošćavanja. Ja mislim da oni nemaju odgovor na sistem, jer u svakom društvu za količinu nasilja ili za količinu patologije u socijalnim odnosima je zadužena vlast. Ako proanaliziramo kako oni rade, vidimo da se svakodnevno insistira na dodatnoj dozi agresije prema svakom ko ne misli isto, ko ne radi ono što se njima dopada, ko nije spreman da usvoji sve njhove inicijative bez ikakvog kritičkog promišljanja. Ti ljudi se proglašavaju za neprijatelje države, i takvim narativom, ponašanjem i verbalnom agresijom se podiže agresivnost u društvu, a onda deca kao sunđeri to upijaju i sami misle da je to jedini način da se reše neke situacije", smatra Mirković.
Ona kaže da sve što je rađeno na menjanju i dopunjavanju pravilnika o postupanju u slučajevima nasilja u obrazovnim ustanovama nije prevencija.
Pravilnik je, kaže Mirković, sam po sebi reaktivan. Ona naglašava da je nama potreban proaktivan pristup koji jedino može da doprinese prevenciji nasilja ali, kako je rekla, to izostaje, zato što ne postoji interes. Obrazlažući zašto je tako, Mirković kaže da u konfliktnom društvu koje se deli na dva tabora, kakvo mi danas jesmo, stalno propagiranje nasilja doprinosi tome da sistem lakše i bolje vlada.
"Jer kad imate tolerantno društvo, to onda podrazumeva mnogo razumevanja za nečiji drugačiji stav, a pošto oni sami nemaju nikakvog razumevanja za drugačije stavove, potrebna im je narodna podrška za to što rade. Takvim agresivnim pristupom u kreiranju agresivnih ljudi oni zapravo daju sebi privid podrške onome što rade, kroz ljude koji su isto tako netoleratni i spremni su da rešavaju bilo kakav konflikt sa neistomišljenicima verbalnom, a vrlo često i fizičkom i bilo kojom drugom vrstom agresije", kaže Mirković.
Ona dodaje da su građani svakodnevno izloženi psihološkom nasilju, najviše iz najgledanijih informativnih emisija nacionalnih servisa.
"Vređanje, nipodaštavanje, ruganje, pogledajte kako se pripadnici vlasti ophode prema sopstvenom narodu ukoliko on ne podržava sve te njihove sulude ideje kako Srbija treba da izgleda: raskopana, uništena, pokradena, prodata, porobljena. Ja sam vrlo često kao građanka suočena s tim da me neko naziva hijenom, šakalom, plaćenikom, šolakovkom. To je verbalno i psihološko nasilje,a imamo i socijalno nasilje koje se ogleda u isključivanje iz bilo kakve grupe ukoliko ne podržavate stavove većine", navodi Mirković.
Dodala je da se sve navedeno dešava svakodnevno a deci je, kaže, najvidljivije kroz sve medije.
"Oni imaju moć, oni se bogate, deci je to jako važan segment, na neki način notifikacija da bi i sami trebalo tako da se ponašaju ako hoće da budu uspešni u ovom društvu, da budu beskrupulozni, oportunisti, da se laktaju, da podržavaju jednog šefa ili gazdu.. I onda se dešava to što se dešava. To je vrlo kompleksna tema, ali su jednostavni mehanizmi kako to funkcioniše", smatra sagovornica Danasa.
Pročitaj još
Javnost oguglala na nasilje u školama
Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, kaže da ga ne čudi što je javnost, pa i ona prosvetna, na neki način ogugla na sve ono što se dešava u školama, uključujući i nasilje, pa čak i ovako ekstremno. Kaže da, ako i dođe do reakcija, one su deklarativne, u vidu šablonski sastavljenih saopštenja koja suštinski ne menjaju sve što se dešava, pa je i na njih javnost odavno oguglala.
"Ovaj događaj nam jasno ukazuje da predlog sindikata da se kroz izmene Krivičnog zakonika zaštite samo nastavnici, neće biti dovoljan da se suzbije nasilje koje je postalo hronična boljka srpskog školstva. Iako su i nastavnici ugroženi, ipak je vršnjačko nasilje zastupljenije od napada na nastavnike, a i češće prolazi 'ispod radara' jer o njemu neretko deca ne žele da govore, ne žele da ga prijave, pa u javnost dospevaju samo ekstremni primeri. Činjenica da se ne preduzimaju koraci ka rešavanju ovog problema vode ka daljoj devastaciji ugleda državnih skola, što bi na kraju moglo voditi ka pobedi privatnih obrazovnih ustanova. U takvom modelu kvalitetno školovanje će biti samo za one koji mogu sebi da ga priušte i mislim da smo tom modelu sve bliži", smatra Markov.
Kako do promene?
"Da ne bi došlo do nasilja neophodno je da se promene sve instance društva, neophodna je kontinirana edukacija i rad sa roditeljima i sa nastavnicma, stalni rad sa decom. Tu ne mislim samo o razvijanju veština empatije, tolerancije, introspekcije, kolaborativnosti, samokontrole, već o tome da pomognemo deci da u vrlo nemoralnom društvu postave bar neke postulate za razvoj morala, šta je prihvatljivo, a šta nije", ističe psihološkinja Ana Mirković.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Pred povlačenje investitora, RGZ odbio 22 žalbe na brisanje statusa kulturnog dobra kompleksa Generalštaba
30.12.2025.•
4
Deset dana pre nego što je kompanija "Afiniti partners" saopštila da se povlači iz projekta izgradnje luksuznog kompleksa na mestu Generalštaba, Republički geodetski zavod (RGZ) odbio je 22 žalbe.
Ukinut pritvor bivšoj gradonačelnici Niša Dragani Sotirovski
30.12.2025.•
0
Viš sud u Nišu ukinuo je pritvor bivšoj gradonačelnici Niša Dragane Sotirovski, saznaje agencija Beta u toj pravosudnoj ustanovi.
Vučić o studentskim potpisima: "Ni sedam odsto od onoga što tvrde nisu skupili"
30.12.2025.•
23
Studenti u blokadi objavili su da su u nedelju sakupili 393.045 potpisa građana koji su podržali zahtev da se raspišu vanredni parlamentarni izbori.
Kosovo: Podignuta optužnica protiv 21 osobe za ratne zločine u selu Račak
30.12.2025.•
1
Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je optužnicu u odsustvu protiv 21 nekadašnjeg pripadnika Vojske Jugoslavije i MUP-a Srbije zbog navodnog ratnog zločina u selu Račak 1999. godine, saopšteno je danas.
_grb_na_ramenu_Koliko_Srbiju_kosta_uvodjenje_vojnog_roka_.jpg "Koliko Srbiju već košta uvođenje vojnog roka?")
Koliko Srbiju već košta uvođenje vojnog roka?
30.12.2025.•
17
Država Srbija je u poslednje dve godine potrošila oko 9,5 milijardi dinara za "služenje vojnog roka".
ANEM: Nećemo predlagati kandidate za Savet REM
30.12.2025.•
0
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) saopštila je večeras da se neće odazvati javnom pozivu za učešće u novom predlaganju kandidata za četiri člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
Vučić na godišnjoj konferenciji: Ciljevi Srbije za 2026. su mir, stabilnost i ekonomski rast
30.12.2025.•
48
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić održao je danas godišnju konferenciju, na kojoj će se obratio građanima.
Desetu godinu zaredom Vranje odustaje od dočeka Nove godine: Novac ide za lečenje dece
30.12.2025.•
5
Desetu godinu zaredom u Vranju neće biti organizovanog dočeka Nove godine, već će Grad pola miliona dinara uplatiti za lečenje dece koja boluju od teških bolesti.
Rok za NIS 15. januar - hoće li biti prodat ili preuzet?
30.12.2025.•
10
"Ključni presek u vezi sa energetskim pitanjima biće napravljen 15. januara", najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić - a šta će se dogoditi tada?
Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo još jednu optužnicu zbog ratnog zločina
30.12.2025.•
0
Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je optužnicu protiv S. A. zbog krivičnog dela "ratni zločin protiv civilnog stanovništva".
Vlada produžila primenu Strategije za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja do 2027. godine
30.12.2025.•
0
Vlada Srbije usvojila je danas Odluku o produženju sprovođenja Strategije za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period od 2021. do 2025. godine, do 2027. godine.
Isplaćen povraćaj školarine za još 2.558 samofinansirajućih studenata
30.12.2025.•
0
Troškovi u iznosu od 50 odsto školarina danas su isplaćeni za još 2.558 samofinansirajućih studenata u Srbiji pa je do sada 52.499 studenata dobilo sredstva za povraćaj školarine, saopštilo je Ministarstvo prosvete.
Osumnjičeni koji je izbo ženu u ulazu na Novom Beogradu branio se ćutanjem, određen mu pritvor
30.12.2025.•
2
U Višem javnom tužilaštvu u Beogradu saslušan je T. K. (44) zbog sumnje da je 27. decembra u hodniku jedne zgrade na Novom Beogradu prilikom razbojništva pokušao da ubije S.Ć.
Marko Kričak imenovan za načelnika Uprave kriminalističke policije: "Požrtvovano branio ustavni poredak"
30.12.2025.•
28
Marko Kričak danas je rešenjem direktora policije postavljen za načelnika Uprave kriminalističke policije, saopštio je MUP.
VIDEO Umesto da proliju: Farmeri u Kraljevu dele mleko građanima i u humanitarne svrhe
30.12.2025.•
5
Udruženje proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja je odlučilo da mleko pokloni građanima i u humanitarne svrhe.
Sud naložio da hirurg Vladimir Dugalić bude vraćen na posao u Kliničkom centru Srbije
30.12.2025.•
5
Nakon nezakonitog otkaza prof. dr Vladimiru Dugaliću, Prvi osnovni sud u Beogradu je usvojio predlog njegovog advokata i doneo privremenu meru kojom se nalaže Kliničkom centru Srbije da ga vrati na posao.
Macut na prvoj sednici Saveta za demografiju: Prioritet stvaranje uslova da mladi ostanu u zemlji
30.12.2025.•
15
Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut kazao je danas da je jedno od glavnih pitanja Saveta za porodicu i demografiju stvaranje uslova da mladi ostanu u zemlji i tu zasnivaju porodice.
Vukanović na ulasku u Srbiju zadržan više od četiri sata: "Nisu dobro došli Srbi koji nisu 'ćaci'"
30.12.2025.•
6
Predsednik Liste za pravdu i red i poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srpske Nebojša Vukanović objavio je na svom blogu da ga je srpska granična policija sinoć zadržala više od četiri sata na graničnom prelazu Rača.
Narodna banka Srbije o rezultatima u 2025: Кurs dinara prema evru gotovo je nepromenjen
30.12.2025.•
14
Inflacija u Srbiji je u granicama cilja Narodne banke Srbije gde će ostati i u srednjem roku, a duže od deset godina uporediva je sa inflacijom u zemljama regiona sa istim režimom monetarne politike, saopštila je NBS.
Ogorčeni farmeri danas dele i prosipaju mleko; ministarstvo: "Prijavite nam ako imate probleme"
30.12.2025.•
5
Ministarstvo poljoprivrede pozvalo je danas poljoprivredne proizvođače da se jave ukoliko su suočeni sa prekidom otkupa mleka ili drugim ozbiljnim poremećajima u poslovanju sa otkupljivačima.
Komentari 5
Ana
BGD 011
Zebra
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar