.jpg "Borelj o Srbiji: Ne možete da održavate odnose s Rusijom i očekujete članstvo u EU")
Picula nabrojao koje su sve prepreke na putu Srbije ka EU: "Tri godine bez otvorenog poglavlja"
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula kaže da su najveće prepreke na putu Srbije ka EU zastoji u reformama vladavine prava, nezavisnog pravosuđa, izbornog procesa i slobode medija.
Picula je u intervjuu agenciji Beta kazao da je potreban i pomak ka većoj usklađenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
On je ocenio da vlast u Srbiji često demonstrira autoritarne i antievropske tendencije i da pristupni pregovori neće biti zaključeni dok se ne promene odnosi koji vladaju na medijskoj sceni u Srbiji.
Tri godine bez otvorenog poglavlja
Na pitanje šta su najveće prepreke na putu Srbije ka EU, s obzirom da već tri godine nije otvoreno ni zatvoreno nijedno pregovaračko poglavlje, Picula je rekao da "tu nema nikakvih zagonetki".
"U dokumentima Evropske komisije i Evropskog parlamenta kontinuirano se navode razlozi stagnacije uz preporuke kako da se iz nje izađe. Radi se o reformama u domenu vladavine prava, nezavisnog pravosuđa, izbornog procesa i autentične slobode medija u unutrašnjoj politici, dok se naglašavaju i ključni problemi na spoljnopolitičkom planu. Srbija i Kosovo moraju normalizovati odnose da bi napredovali", kazao je on.
Što se tiče uvođenja sankcija Rusiji, rekao je, pre neki dan je i Visoki predstavnik Žozep Borelj istakao da Srbija odbijanjem uvođenja sankcija ugrožava perspektivu svog članstva u EU.
"U trenutnim geopolitičkim okolnostima, definitivno je potreban pomak ka većoj usklađenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Mislim da je to pitanje na kojem će mnoge države članice insistirati", kaže novopostavljeni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.
Komentarišući nedavnu izjavu Ursule fon der Lajen da Srbiji "dobro ide" na evropskom putu, Picula je ocenio da se radi o "kurtoaznoj" izjavi.
"Čini mi se da je ta izjava kurtoazne prirode, izrečena u kontekstu posete zemlji i ohrabrivanja da nastavi put prema EU. Nemam ništa protiv ohrabrivanja i pozitivnih poruka, ali treba biti realan i prihvatiti činjenice kako već neko vreme postoji zastoj u pregovorima, a što se reflektuje i u kritički intoniranom izveštaju o stanju u Srbiji Evropske komisije kojoj je baš Fon der Lajen na čelu", kazao je.
Na pitanje koliko evropski put usporava i to što je Srbija, prema izveštajima relevantnih međunarodnih organizacija, među najkorumpiranijim državama u Evropi i što je po indeksu vladavine prava, uz Albaniju, na dnu evropske liste, Picula je rekao da je visok indeks rasprostranjenosti korupcije relevantan indikator opšte društvene klime i da predstavlja inhibitorni faktor za sposobnost zajednice da prihvati i implementira potrebne reforme u mnogim područjima.
"I najnoviji izveštaj EK ističe taj problem i ograničeni napredak, te naglašava da Srbija mora implementirati Akcijski plan. Uspešna borba protiv korozivnog delovanja korupcije ostaje jedan od najvećih unutrašnjopolitičkih izazova gde Srbija treba postići bolje rezultate ako želi da napreduje u pristupnom procesu", ističe on.
Ocenjujući to što najviši predstavnici vlasti u Srbiji u svojim čestim obraćanjima javnosti ne spominju borbu protiv organizovanog kriminala i sistemske korupcije, Picula kaže da selektivnost u komunikaciji prema javnosti od predstavnika vlasti uvek i svuda govori o njihovim stvarnim prioritetima, o motivima njihovog odabira i tajminga za njihovo rešavanje.
Upitan da prokomentariše optužbe opozicije da "EU nije prioritet demokratija u Srbiji, već kolonijalni status čak i po cenu održanja diktatorske vlasti", Picula kaže da je bilo mnogo slučajeva da se zbog političke stabilnosti tolerišu nazadovanja u demokratskoj tranziciji.
"Često čujem takve stavove. Nažalost, bilo je dosta slučajeva u poslednjih desetak godina kad su institucije EU, ali ne i Evropski parlament, pod maskom održanja elementarne političke stabilnosti tolerisali očite primere stagnacije pa i nazadovanja demokratske tranzicije na zapadnom Balkanu. One koji su, u okviru opšteg zastoja politike proširenja, u Briselu praktikovali takav pristup mnogo puta sam nazivao 'svećenstvom stabilokracije'", rekao je Picula.
Prema njegovim rečima, optužbe o "nekakvom" kolonijalnom pristupu EU su preterane kvalifikacije.
"Lako se može proveriti kroz naše delovanje u EP u poslednjim mandatima koliko puta i u kojim smo prilikama redovno stali u odbranu demokratskih vrednosti u zemljama kandidatima", navodi on.
Na pitanje može li i na koji način EU da utiče na slobodu medija u Srbiji, s obzirom da je više od 95 odsto redakcija pod apsolutnom kontrolom partije na vlasti, Picula je rekao da je sloboda izražavanja, odnosno, monopol vlasti na "istinu" u Srbiji trajni politički problem.
"EU već godinama podržava na razne načine različitost i slobodu medija u Srbiji, ali situacija se ne menja nabolje. Na to sam upozoravao i ranije. Smatram da se tu radi o kardinalnoj temi od koje zavise šanse za ukupne promene stanja u zemlji", kaže Picula i Navodi da je EK i u poslednjem izveštaju upozorila da nije bilo nikakvog napretka u usvajanju prošlogodišnjih preporuka o slobodi izražavanja.
Naglašava da nije siguran u to da li je uopšte moguće zaključiti pristupne pregovore dok, kako je rekao, "ovakvi odnosi vladaju na medijskoj sceni u Srbiji".
Bez reakcije Evropske komisije na rezoluciju EP o izborima o Srbiji
Upitan zašto Evropska komisija nije reagovala na Rezoluciju Evropskog parlamenta o neregularnostima na decembarskim izborima u Srbiji 2023. godine, Picila je kazao da proevropska većina u EP u poslednjem mandatu nije imala "neki poseban partnerski odnos" s odlazećim komesarom za proširenje Oliverom Varheljijem.
"On je poslovično ekonomske indikatore stavljao iznad poštovanja demokratskih standarda kada je reč o kriterijumima za ocenjivanje stanja u zemljama kandidatima. Zaista se nadam da će odnos prema poštovanju temeljnih vrednosti EU nove komesarke Merte Kos za proširenje biti bitno drugačiji", ocenjuje Picula.
Na pitanje veruje li da će do naredne izborne kampanje vlast u Srbiji ispuniti preporuke OEBS/ODIHR-a i da će naredni izborni proces biti demokratski i regularan, Picula je rekao da bi bilo veoma važno da dođe do napretka po tom pitanju, jer su, kako je naveo, demokratski izbori koji se događaju po pravilima prihvaćenim od najrelevantnijih političkih rivala "srž društva zasnovanog na demokratiji".
"U suprotnom, društvene frustracije mogu samo da rastu i blokiraju normalnu političku komunikaciju i otežavaju mogućnost za postizanje konsenzusa potrebnog za usvajanje nekih ključnih reformi neophodnih za zaključenje pregovora s EU", ističe on.
Picula nije odgovorio na pitanje kako ocenjuje tvrdnju Vučićevih političkih oponenata da on autokratski vlada Srbijom i "da ima ličnu i političku podršku skoro svih najznačajnijih evropskih lidera poput Emanuela Makrona, Olafa Šolca, Ursule fon der Lajen", ali je rekao da s obzirom na dužnost koju obavlja u ime EP, on ne bi ulazio u analizu ličnih percepcija i prostor bilateralnih interesa na političkoj sceni.
"Naravno takvi odnosi igraju važnu ulogu, ali u krajnjoj instanci je za zaključenje pristupnih pregovora bilo koje zemlje kandidata ipak potreban konsenzus svih država članica. Treba graditi mostove saradnje s doslovno sa svima u EU, a ne samo sa nekima, ukoliko se želi osigurati napredak na evropskom putu", kaže on.
Na pitanje da li u EU smatraju da Srbija ima nedemokratsku i autoritarnu vlast, kako to tvrdi srpska opozicija i mnogi evropski poslanici, Picula je kazao da vlast u Srbiji često demonstrira autoritarne i antievropske tendencije.
"Vlast u Srbiji često demonstrira autoritarne i antievropske tendencije i o tome smo se nedvosmisleno očitovali u nizu izveštaja i rezolucija u EP. Već spomenuta Rezolucija o poslednjim parlamentarnim izborima primer je naše brze reakcije", kaže on.
Upitan da li kao dobar poznavalac političkih prilika na zapadnom Balkanu veruje da je u interesu aktuelne vlasti da Srbija postane član EU, Picula je kazao da ne sumnja da vlast ima jasne spoznaje o važnosti EU i političkog Zapada za Srbiju.
"Drugo je pitanje koliko je spremna na prihvatanje svih kriterijuma bez kojih nema članstva u EU. EU nije samo zajedničko tržište nego i zajednica vrednosti i zajednica podele različitih rizika. Nije dovoljno iz EU samo povlačiti finansijsku korist nego i demokratske vrednosti koje su preduslov za pristupanje. U EU se ne primaju tek stabilne ekonomije nego konsolidovana demokratska društva. A na tom području službeni Beograd mora još mnogo da učini kako bi potvrdio ono što formalno deklariše", naglašava izvestilac Evropskog parlamenta.
Pročitaj još
Da li Srbija može da postane član EU ako de jure ne prizna nezavisno Kosovo?
Picula je kazao da se dijalog Beograda i Prištine mora zaključiti sporazumom.
"Što se tiče odnosa prema Kosovu, dijalog Beograda i Prištine je pod pokroviteljstvom EU čiji deo žele biti i Srbija i Kosovo. Taj proces mora biti zaključen sporazumom koji će, između ostalog, omogućiti, a ne blokirati članstvo u EU za obe zemlje", ocenjuje on.
Upitan šta, nakon potpisivanja i sprovođenja Briselskog sporazuma i prihvatanja francusko-nemačkog plana i Ohridskog aneksa, EU još očekuje od Beograda na rešavanju kosovskog pitanja, Picula je rekao da Srbija treba da pokrene i dovrši procese utvrđivanja odgovornosti svih umešanih oko događaja u Banjskoj.
"Bio sam među onima koji pozdravili francusko-nemački plan i Ohridski aneks kao revitalizaciju Briselskog procesa. Nažalost, umesto ulaska u višu fazu dogovaranja konačnog sporazuma, dobili smo seriju novih kriza i eskalaciju nasilja. Uz poznate obaveze, ali i njihovu primenu, Srbija treba da pokrene i dovrši procese utvrđivanja odgovornosti svih umešanih oko događaja u Banjskoj i da radi na trajnom smirivanju tenzija na severu Kosova. Za uspeh dijaloga svoj deo odgovornosti snosi, naravno, i vlast u Prištini", kaže izvestilac.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Suprug Vjose Osmani ponudio Kušneru da Tramp kulu izgradi u Prištini
23.12.2025.•
0
Suprug predsednice Kosova Vjose Osmani, Prindon Sadriu, pozvao je Džareda Kušnera da Tramp kule realizuje u Prištini, i to na mestu nekadašnjeg luksuznog hotela "Grand".
Brnabić opoziciju nazvala izdajnicima i drukarama
23.12.2025.•
3
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da opozicija, kao što je u Srbiji, ne postoji nigde, a opozicione kolege nazvala je "izdajnicima i drukarama".
Đukić: I Rusija i SAD energetski ucenjuju Srbiju
23.12.2025.•
1
Bivši diplomata Srećko Đukić izjavio je da Moskva preko NIS-a i gasa ucenjuje i upozorava vlast u Srbiji da se ne prikloni EU i SAD jer je u energetskoj sferi apsolutno zavisna od Rusije.
Od 1. januara 2026. novi uslovi za penzionisanje žena
23.12.2025.•
0
Od 1. januara 2026. godine važiće novi uslovi za odlazak žena u penziju, saopštio je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Srbije.
Više nego što u godini ima dana: Vučić se tokom 2025. javnosti obratio 400 puta
23.12.2025.•
5
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se u ovoj godini građanima obratio više puta nego što u godini ima dana - čak 400 puta.
Vučić: Trampovi saradnici od Generalštaba odustali zbog hajke blokadera
23.12.2025.•
5
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da predsednik SAD Donald Tramp i njegovi saradnici nisu odustali od projekta Generalštab zbog vlasti, već zbog hajke i pritisaka koje sprovode blokaderi.
Srbiji za još tri meseca produženo snabdevanje gasom, Vučić ponovio da je spreman da preplati NIS
23.12.2025.•
14
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je država dobila novo produženje za snabdevanje ruskim gasom za tri meseca.
Novine za vozače: Planiraju se znatno veće novčane kazne, nema više preglasne muzike
23.12.2025.•
65
Za pojedine vozače neće biti više roka plaćanja od osam dana, kao ni slušanja preglasne muzike u vozilu, a kazne za "sitnije" prekršaje će biti i do 50.000 dinara, previđa novi Zakon o bezbednosti saobraćaja.
Višak mleka iz Evrope preti da "poplavi" i Srbiju: Domaći mlekari traže hitne mere
23.12.2025.•
5
Trgovinske carine koje je uvela administracija američkog predsednika Donalda Trampa izazvale su tektonske poremećaje u međunarodnoj trgovini.
Misterija kako su revolveri sa oznakama srpske policije završili u Americi
23.12.2025.•
14
Značajan broj starih Zastavinih revolvera, jasno policijski označenih, od oktobra 2024. u nekoliko tranši pojavio se na američkom tržištu, uprkos tome što zvaničan izvoz ovog tipa pištolja nije zabeležen.
Đurić: Srbija zahvalna Moskvi na podršci
23.12.2025.•
4
Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je da je Srbija veoma zahvalna Moskvi na podršci teritorijalnom integritetu i suverenitetu.
Uvode se "nevidljivi" radari za merenje prosečne brzine na magistralnim putevima: "Nema više dojava vozačima"
23.12.2025.•
26
Pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja (ABS) Mirko Koković izjavio je da se radi na uvođenju sistema stacioniranih i mobilnih, nevidljivih radara za merenje srednjih brzina na magistralnim putevima.
Studenti otkrili kako će izgledati akcija planirana za 28. decembar: Nije u pitanju protest
23.12.2025.•
45
Studenti u blokadi beogradskih fakulteta najavili su veliku akciju za 28. decembar kada će prikupljati potpise građana na više lokacija u prestonici, ali i u drugim gradovima Srbije.
Izbori za Visoki savet tužilaštva: Kako postupak funkcioniše i zašto je važan za sve građane
23.12.2025.•
0
Prvi put nakon ustavnih promena 2022. održavaju se izbori za Visoki savet tužilaštva, koji je nakon reformi dobio veće nadležnosti.
NSPRS protiv zabrane mobilnih u školama: "Disciplina se ne postiže zabranama, već pedagoškim radom"
23.12.2025.•
29
Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije (NSPRS) protivi se najavljenoj opštoj zabrani upotrebe mobilnih telefona učenicima u školi.
Vučić: Godina 2026. biće važna zbog izbora koji će odrediti sudbinu Srbije, sudite po delima
23.12.2025.•
29
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da će 2026. godina biti veoma važna zbog izbora koji će "odrediti sudbinu Srbije" i investicija koje su u planu, a koje su u vezi sa izložbom Expo 2027.
Minhenski list: Banke u Srbiji okreću leđa finansijskim transakcijama sa Rusijom
23.12.2025.•
7
Rusija je sve više izolovana u međunarodnom bankarskom prometu, transakcije sa ruskim bankama su zbog mera EU protiv pranja novca i rata u Ukrajini drastično redukovane.
Paradoks: "Mrdićevim predlozima jača položaj vrhovnog tužioca, a on vodi kampanju protiv Dolovac"
22.12.2025.•
3
Predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Uglješa Mrdić predao je u skupštinsku proceduru predloge pet pravosudnih zakona.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - iz ciklusa u ciklus
22.12.2025.•
16
Novi 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Transparentnost: Vlada Srbije nastavila po starom, tek svaki peti v.d. postavljen u skladu sa zakonom
22.12.2025.•
1
Vlada Srbije, ni u drugom postavljenom roku, koji ističe za deset dana, neće ispuniti preporuke za sprečavanje korupcije u izvršnoj vlasti i policiji, koje je dobila od GRECO 2022. godine.
Komentari 7
Dzenifer
/
zar vam tragedija na stanici nije dovoljna nego i dalje terate o 'nicim izazvanim sankcijama'
Sasa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar