Poljoprivreda u Srbiji u škripcu: Šta su glavni problemi?

Autor: Nova ekonomija

Info

04.12.2024.

22:47 > 22:51

Iako je realni rast bruto domaćeg proizvoda u trećem kvartalu ove godine bio pozitivan – 3,1 odsto, poljoprivreda beleži negativan trend.

Poljoprivreda u Srbiji u škripcu: Šta su glavni problemi?

Foto: Pixabay

Poljoprivreda beleži pad u sva tri kvartala od skoro osam odsto u svakom – za šta struka upire prst na klimatske promene i niske investicije, piše Nova ekonomija.

Posmatrano po delatnostima, najznačajniji realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru industrije i snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama, 3,6 odsto i sektoru informisanja i komunikacija, 7,8 odsto.

S druge strane, realni pad bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, 8,6 odsto.

"Ovaj pad, posebno u ovoj godini, može se pripisati sušama koje su u značajnoj meri ugrozile biljnu proizvodnju i to ne samo u Srbiji, već i Evropi", kaže za Novu ekonomiju kaže Milan Prostran, agroekonomista i dodaje kako je "da bi se ovaj pad pretvorio u plus, potrebno da se pokrenu veće investicije, kao i da se uredi tržište".

S druge strane, on objašnjava kako je drugi takođe bitan razlog i još uvek prisutni nizak nivo agrotehnike – "zbog visokih cena troškova ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju ljudi pribegavaju manjoj upotrebi mineralnih đubriva, sredstvima za zaštitu bilja, kao i upotrebi nedeklarisanog semena, kako bi smanjili svoje troškove s obzirom na skroman finansijski kapital kojim raspolažu – što je indirektno ili direktno uticalo na prinose i fizički obim poljoprivredne prizvodnje".

Prostran je posebno istakao i loše stanje u stočarskoj proizvodnji, čiji se trend pogoršava – što ističe kao jedno od najalarmantnijih pitanja u poljoprivrednom sektoru.

"Po vrednosti, stočarska proizvodnja učestvuje sa 70 odsto u poljoprivrednom sektoru u Evropskoj uniji, dok je u Srbiji to svega na tridesetak odsto – što jasno ukazuje na sistemski problem koji imamo u poljoprivredi", smatra sagovornik Nove ekonomije.

Nakon velikih poplava iz 2014. godine, došlo je do pozitivnih pomaka u upravljanju prirodnim nepogodama, počevši od poboljšanja pravnog okvira do razvoja programa oporavka i sprovođenja mera za ublažavanje i pripremu.

"Mnogi ovi pomaci bili su prvenstveno usmereni na poplave – dok, za posledicu, Srbija još uvek nema nacionalni strateški dokument posvećen suši, iako su ekonomski gubici povezani sa sušama u nekim godinama približno isti kao i gubici od poplava 2014. godine", kaže profesor Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Vladimir Đurđević za Novu Ekonomiju.

S druge strane, Srbija već ima neke elemente kako da odgovori na sušu, ali često ti elementi nisu u potpunosti razvijeni, fragmentirani su i nisu u stanju da funkcionišu zajedno, na šta profesor Đurđević dodaje da je "trenutni odgovor na sušu u zemlji uglavnom reaktivan, fokusirajući se na akcije nakon početka ili završetka suše".

Nova ekonomija je već pisala o tome kako Srbija rizikuje da izgubi do 74 miliona evra iz IPARD programa EU jer ta sredstva nije blagovremeno iskoristila – a na "skrivenom" gubitku su upravo poljoprivrednici – koji su nedavno protestvovali zbog toga što, kako kažu, Vlada ne poštuje postignute sporazume i ne demantuje navode da će im subvencije biti smanjene.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

POLJOPRIVREDA

Komentari 20

Hronološki Najpopularniji

dacic

06.12.2024 • 11:16

nije poljoprivreda u skripcu vec cela sorabija skripi kolko je zardjala i raspada se

5 7 -2
Ahil

06.12.2024 • 08:39

....

Kao neko ko je deo poljoprivrednog sektora reci cu vam tacno sta je problem.Problem su glupaci na vlasti koji nemaju nikakvu viziju.Evo zasto : Srbja godisnje izveze psenice za oko 360 miliona evra.To su smesne pare za jednu ozbiljniju opstinu,a ne drzavu.Novac je morao da bude usmeren u preradu.Mi smo suvise mala zemlja da bi izvozili sirovinu,a mi upravo to radimo.To nas polako,ali sigurno vodi u katastrofu.Prinosi se smanjuju zbog maksimalnog devastiranja obradivih povrsina.Zemljiste se iscrpljuje da bi se nekim visokim prinosima anilirala niska cena zitarica.Humusni sloj se rapidno smanjuje i za koju godinu,ako se nista ne promeni,od te zemlje ce ostati samo glina,pogodna za proizvodnju cigle.

4 2 +2
Gv

05.12.2024 • 10:36

Ministar

Na celu Ministarstva mora biti Agronom ili veterinar. Ne profesionalni političar. Evo dokle su doveli poljoprivredu. Skupa hrana seljaci nemogu da žive od svog rada koji je veoma tezak

19 16 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.