Molba za EU: Nemojte da prodajete naša ljudska prava za litijum

Autor: 021.rs, Peščanik

Info

10.12.2024.

13:14

U Srbiji vlada samo jedan zakon, Marfijev – stvari uvek teže pogoršavanju.

Molba za EU: Nemojte da prodajete naša ljudska prava za litijum

Foto: Pixabay

Proteklih meseci prisustvujemo eksponencijalnom porastu anomije: suspendovani su Ustav, zakoni, propisi i sve društvene norme. To potvrđuje i najnoviji Alarm izveštaj Koalicije prEUgovor o stanju vladavine prava u Srbiji predstavljen 4. decembra 2024. u Evropskoj kući u Beogradu, prenosi Peščanik.

Predstavnice koalicije prEUgovor Miša Bojović iz Transparentnosti Srbija, Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra i urednica izveštaja iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Jelena Pejić Nikić govorile su o glavnim nalazima izveštaja sa fokusom na dugo očekivanim izmenama krivičnog zakonodavstva, problematičnom funkcionisanju institucija, položaju aktivista i civilnog društva i upravljanju policijom.

Miša Bojović navodi da se predlozi opozicije teško stavljaju na dnevni red.

"Tako smo imali jednu situaciju u septembru kada je 86 narodnih poslanika podnelo jedan predlog zakona za zabranu iskopavanja litijuma i bora, da se izbegavalo sa stavljanjem ovog predloga na dnevni red, a kada je pritisak na neki način postao prejak, onda je predsednica Skupštine Ana Brnabić zakazala tu sednicu u istom danu kada se glasalo o rebalansu budžeta. Znači, trebalo je da započne odmah nakon glasanja o rebalansu budžeta. Međutim, kako se glasanje o rebalansu produžilo, sednica nije mogla da se održi za šta je predsednica Skupštine optužila opoziciju da su oni namerno prolongirali prethodnu sednicu", kaže Bojović.

Kako dodaje, ta sednica je ponovo zakazana za sedam dana i onda opet imamo nekakvu zloupotrebu procedura.

"Narodni poslanici su bili prisutni u sali, ali su u momentu kada je trebalo da se obezbedi kvorum, oni izvukli svoje poslaničke kartice i nisu se identifikovali tako da kvoruma nije bilo sve dok sat vremena kasnije ponovo predsednica parlamenta nije pozvala poslanike vladujuće većine da obezbede kvorum i onda je sednica mogla i da se nastavi", ukazuje Bojović.

Vanja Macanović smatra da smo poslednju kvalitetnu raspravu u Narodnoj Skupštini imali 2016. godine kada su takođe usvajane izmene i dopune Krivičnog zakonika.

"Nakon toga ne postoji nikakva komunikacija sa Narodnom Skupštinom, ne postoji mogućnost da vi predlažete amandmane. Mi smo ove godine pokušale kada su isto, kroz brzu proceduru usvajane izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci poradici sa decom, pa je on usvojen na Vladi u četvrtak, a u petak se već našao u Narodnoj Skupštini, a za ponedeljak ujutru je bila zakazana sednica. Mi smo saznali za to u ponedeljak ujutru kad je već zakazana sednica. Nemate mogućnost da pišete i da bilo kom narodnom poslaniku ili poslaničkoj grupi dostavite amandmane za neke stvari koje se tiču tog zakona zato što ste već zakasnili. I nema kada se diskutuje. Unazad od te 2016. godine mi stalno sprečavamo nastupanje veće štete", poručuje Macanović.

Kada je reč postupanju policije koje sad viđamo svaki dan, Jelena Pejić Nikić kaže da oni kao da su učili na lošoj praksi koja je postala vidljiva naročito od protesta još 2020.

"Mi vidimo kako se neki mehanizmi borbe protiv aktivista, ne samo od strane policije, tu vidimo da se uključuju i službe bezbednosti i političari i neidentifikovane huliganske grupe i tako dalje. Zašto su oni uspeli da uče i da dalje razvijaju te prakse, pa zato što niko nije bio adekvatno kažnjen za prethodne ispade, nepravilnosti u radu i prekomernu upotrebu sile. Mi smo imali problem i sa Sektorom unutrašnje kontrole koji treba da se bori protiv korupcije i koji treba da pokreće postupke zbog ovakvih incidenata i slučajeva. Ali pogledajte ko je bio na čelu Sektora unutrašnje kontrole, sve do kraja našeg izveštajnog perioda to je bio Goran Colić, lice koje je došlo iz BIA", ukazuje Pejić Nikić.

Ona dodaje da je Colić skoro dve godine bio na toj pozicije i od toga godinu dana nezakonito.

"Odnosno, on je sve vreme bio u v.d. statusu, pa možete da mislite. Znači, Sektor unutrašnje kontrole treba da bude operativno nezavisan. Kako ta osoba može da garantuje operativnu samostalnost rade ovog sektora ako ona svako malo zavisi od onoga koji nju na to mesto postavio", poručuje Jelena Pejić Nikić.

Kako dodaje, tri godine nismo imali čelnika policije, a to je osoba koja treba da garantuje i profesionalnost u policiji i zaštitu od uticaja politike i kriminala.

"A takve osobe nije bilo i videli smo i kroz neke pravne aspekte, neke podzakonske akte, ali i u praksi kako se ministar unutrašnjih poslova usled tog niedostatka direktora se više mešao u rad policije. Ivica Dačić je najavljivao i eto dobili smo konkurs, ali zamislite, dve sedmice pre raspisivanja konkursa se menja podzakonski akt, uredba, u kojoj se uređuje i postupak za izbor direktora tako da se poveća uloga ministra unutrašnjih poslova u izboru kandidata. Dakle, ministar je taj koji predlaže Vladi ko će da bude direktor policije, a potom ga Vlada postavlja", smatra ona.

Kako kaže, Srbija zbog mnogih problema ne može da se pomakne u procesu pridruživanja Evropskoj uniji i izvesno je da će neke druge države iz regiona biti predvodnici procesa.

"Vrlo je jasno da je Crna Gora jedna od njih. Ona se jasno pokazala i po izveštaju Evropske komisije i u priči, dakle mogu da zatvaraju poglavlja. Već se govori i o mogućem pisanju potencijalnog ugovora o pristupanju. I Crna Gora je iz ugla Evropske unije mala zemlja za koju ne treba veliki apsorcioni kapacitet Evropske unije. Dakle, ona bi da postane članica broj 28 i mislim da je to njima i bio moto otkako je Velika Britanja izašla i da bi prijem Crne Gore u doglednom periodu bio dobra poruka za čitav region", kaže Pejić Nikić.

Kao broj dva, ukazuje ona, više se ne spominje Srbija nego Albanija koja je otvorila pregovore i otvorila i u klasteru 1 i, nažalost, po ocenama Evropske komisije, u Poglavljima 23 i 24, Albanija je bolje ocenjena.

"Sad vidimo i to je ono čega se plašimo, da će usred svih ovih geopolitičkih pritisaka i potrebe da se ne otvori nova kriza na žarištu koje, nažalost, jeste naš region, da će se prednost dati kratkoročno stabilokratiji, uključujući i to da nećete mnogo da kritikujete i ovaj režim u Srbiji. Na dugi rok svima treba da bude jasno da Srbija ne može da uđe u Evropsku uniju ukoliko ne sprovede reforme", navodi Pejić Nikić.

Vanja Macanović kaže da ono što su one na početku molile i kada su razgovarale sa predstavnicima EU, bilo kojom institucijom, bilo je - molim vas, samo nemojte da prodajete naša ljudska prava za Kosovo.

Sada se to svelo na - molim vas, nemojte da prodajete naša ljudska prava za litijum.

"To je, nažalost, tužna istina. I ono što je takođe tužno je ovaj Zakon o stranim agentima. To je nešto što se desilo i našim kolegnicama u Mađarskoj. Nije to Rusija, to ide iz Mađarske. To je država Evropske unije. To seljenje glasača je prvo Orban radio sa Mađarima u Rumuniji koje je dovodio do glasaju u Mađarskoj. Mi smo to samo pokupili. Mi smo to govorile Evropskoj uniji - molim vas, pazite kada imate projekte međudržavne saradnje na taj uticaj Mađarske koji ima ovde. Nama se sve što se dešavalo u Mađarskoj preliva ovde", zaključuje Macanović.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

evropska unija litijum

Komentari 3

Hronološki Najpopularniji

Heruvim

10.12.2024 • 17:33

Hahaha

Ovaj peßčanik će dobrovoljno se eutanizirat ako Srbija i sledeće 2 godine bude najbolja po ekonimiji u Evropi ( po MMF-u ...

4 4 0
Robot

10.12.2024 • 13:32

I treba da ih molite

Kad niste u stanju da se izborite. Molite svoje dželate za milost.

7 5 +2
predrag

10.12.2024 • 13:30

U EU/ na Zapadu je profit br 1.

Posle ide sve ostalo..
A za ljudska prava, humanost, obratiti se Titu.

7 6 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.