"Nuklearna avantura" bez ekspertize: Koliko je Srbija spremna za izgradnju nuklearne elektrane?

Autor: Insajder

Info

03.01.2025.

22:00 > 21:53

U senci velikog broja političkih događaja u Srbiji, ispod radara, krajem novembra, usvojene su izmene Zakona o energetici kojima prestaje da važi moratorijum na nuklearne elektrane.

"Nuklearna avantura" bez ekspertize: Koliko je Srbija spremna za izgradnju nuklearne elektrane?

Foto: Pixabay

Posle 35 godina, u Srbiji je ponovo otvorena mogućnost gradnje nuklearnih elektrana. Međutim, iako su sada zakonski otvorena vrata za najjeftiniju energiju, Srbija se suočava sa drugom vrstom problema – nedostatkom kvalifikovanog kadra, piše Insajder.

Slobodan Bubnjević, publicista i stručnjak za naučna i tehnološka pitanja, za Insajder kaže da je razvoj nuklearne energije u Srbiji postao jedna od ključnih tema budućnosti u kontekstu energetske tranzicije.

"Dok svet sve više razmatra mogućnosti korišćenja nuklearne energije kao stabilnog i dugoročnog izvora, Srbija se suočava sa brojnim izazovima – od nedostatka stručnih kadrova do potrebe za infrastrukturom i finansijama. Srbija je nekada bila povoljno pozicionirana, imala je razvijenu nuklearnu fiziku i tehniku, ali danas nemamo dovoljno nuklearnih inženjera. To je posledica moratorijuma na izgradnju nuklearnih objekata koji traje duže od 35 godina, kao i gašenja relevantnih katedri na univerzitetima", objašnjava Bubnjević.

Da bi Srbija mogla da uhvati korak, neophodno je školovati novu generaciju stručnjaka, a prema njegovim rečima, proces obrazovanja i razvoja potrebnih kadrova traje najmanje deceniju.

"Moramo investirati u fakultete i otvoriti specijalizovane smerove na inženjerskim i prirodnim naukama, poput ETF-a i Mašinskog fakulteta. Takođe, potrebno je poslati mlade stručnjake na doktorske studije u inostranstvo. Naravno, ključno je da se izgradi sistem koji će motivisati mlade ljude da se odluče za ovu karijeru", dodaje sagovornik Insajdera.

Lokacija nije problem, ali poverenje građana jeste

Jedan od tehničkih preduslova za izgradnju nuklearne elektrane je adekvatna lokacija.

Bubnjević objašnjava da Srbija, zbog bogatstva rekama poput Save i Dunava, ima dobre uslove za postavljanje nuklearnih reaktora.

"Lokacija sama po sebi ne bi trebalo da predstavlja problem, ali izazov leži u poverenju građana. Izgradnja reaktora mora biti praćena transparentnom komunikacijom i uključivanjem lokalnih zajednica u proces donošenja odluka", kaže on.

Cena izgradnje nuklearne elektrane značajna je, ali, prema Bubnjeviću, dugoročno isplativa.

"Izgradnja konvencionalnog reaktora kapaciteta jednog gigavata, koji bi mogao da zameni veliku termoelektranu, košta nekoliko milijardi evra. Iako je nuklearna energija inicijalno skupa, troškovi proizvodnje električne energije kasnije su izuzetno niski. Stabilnost i pouzdanost nuklearne energije čine je ključnim resursom u svakom energetskom miksu", kaže Bubnjević i upozorava da Srbija ne sme da uđe u "nuklearnu avanturu" bez domaće ekspertize.

Veliko pitanje, osim bezbednosti, jeste i odlaganje nuklearnog otpada. Zato se kao ključno nameće pitanje kadrovskih kapaciteta za eventualnu gradnju i posebno za kasnije upravljanje nuklearnom elektranom.

Rešenje - male modularne elektrane?

O izgradnji nuklearki više puta se govorilo u domaćoj javnosti. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naglasio je da je izgradnja malih i velikih nuklearki jedino rešenje, s obzirom na to da će se potrošnja električne energije u Srbiji učetvorostručiti do 2050. godine.

Za izgradnju standardne nuklearke, kojih sada ima preko 400 u svetu, potrebno je oko 20 milijardi evra. Pored toga što nemamo novca, potrebno je i vreme. One se u proseku grade najmanje deset godina.

Kao prelazno rešenje, Srbija je zainteresovana za izgradnju "četiri mala modularna nuklearna reaktora koji mogu da nadomeste 1.200 megavata".

Države u regionu su u daleko boljem položaju od Srbije – nuklearne elektrane imaju Rumunija, Bugarska, Mađarska, Hrvatska i Slovenija. Mađarska svoje kapacitete proširuje nuklearkom "Pakš" (Srbija pokušava da kupi neki procenat vlasništva).

Od država bivše Jugoslavije jedino na teritoriji Slovenije postoji aktivna nuklearna elektrana – "Krško".

Nuklearka "Krško" izgrađena je 1983. godine i u zajedničkom je vlasništvu slovenačke državne kompanije GEN energija i Hrvatske elektroprivrede.

Podmiruje oko 30 odsto potražnje za električnom energijom u Sloveniji i 16 odsto u Hrvatskoj. Dve države su prošle godine dogovorile da produže životni vek nuklearke „Krško“ do 2043. godine.

Srbija kasni

Bubnjević upozorava da Srbija ne sme da uđe u izgradnju nuklearnih elektrana bez jakih univerzitetskih temelja.

U bivšoj Jugoslaviji postojala su tri nuklearna instituta. Neophodno je da se pojačaju postojeće katedre, osnuju nove i da postoji jedan dobar sistem rada sa mladima na ETF-u, Mašinskom, Fizičkom i Fizičko-hemijskom fakultetu.

On dodaje da bez svojih stručnjaka Srbija ne može donositi ni ključne odluke niti ispuniti međunarodne regulative.

Osnivanje centra za edukaciju nuklearnih eksperata na državnom nivou mora biti prioritet.

Bubnjević podvlači da je nuklearna energija, uprkos izazovima, neizbežna za tehnološki i energetski razvoj.

"Ako Srbija odmah krene u školovanje kadrova i razvoj infrastrukture, za 15 do 20 godina može se osloniti na nuklearnu energiju. To je investicija u budućnost koja će doneti stabilnost i sigurnost u energetskom sektoru", zaključuje Bubnjević.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Komentari 32

Hronološki Najpopularniji

Gimme Shelter

04.01.2025 • 13:34

Mića iz pečenjare

Ove godine je u Srbiji samo 1 (jedan) student upisao Fiziku da studira.

7 8 -1
Rezidua

04.01.2025 • 10:34

Covek je rekao da smo po svemu spremni, samo ne po kadrovima.

Ti kadrovi nece da pocnu da se sutra skoluju za 'Master u Nuklearnoj Fizici za rad u elektrani' na PFM-u BG ili NS - dovoljni su kadrovi koje imamo.

E, ali nisu dovoljni, svi moraju na specijalizaciju, najbolje u zemlju koja ce graditi NE, i na GODINE staza u NE - taman dok se ne zavrsi nasa.

I pored toga, ne bih ih nikad ostavio SAME, mora da bude nekoliko ljudi koji imaju mnogo iskustva - da, to ce mnogo da kosta, a to mnogo i dalje nije kao neki debelog**i direktori koji navodno svi zive u BG-u i dizu prosek astronomski. To je cena poslovanja, moras da imas odgovarajuce ljude i zato ih placas. A ko se brine zbog njihove plate i cene odrzavanja, a istovremeno mu nije pravo zagadjenje TENT - pa taj je u protivurecnosti sa sobom.

Nekad kasnije cemo imati svoje kadrove, a za materijal i odrzavanje cemo zauvek da zavisimo. I isplatice se.

E, a za Vucica - a da probate da ga skinete (tj. SNS i SPS) na parlamentarnim izborima? NE samo na lokalu u Beogradu? To bi bilo dosta pametno, a ono niko nije pokusao... Nikakva kampanja, nista. Jesam ja izasao, ali je 'opozicija' dosta i dobila koliko se trudila...

Tako da molim sve da samo pljuju po NE, koja ce biti gotova kad AV verovatno bude potpuno nesposoban da prica - vidi se kad nekog lekari odrzavaju u 'radnom stanju' odgovarajucim 'sredstvima', kao Bajdena. To ja kod AV-a vidim jedno 5-6-7 godina, znam da prepoznam, verujte.

4 1 +3
Markiz

04.01.2025 • 10:13

EU nuklearni otpad

stiže na ime "nuklearnih elektrana" čije će "skladištenje" da se knjiži kao "rad buduće nuklearne elektrane" a koji treba da se stacionira u blizini Golubca na granici sa Rumunijom i za to se gradi brza saobraćajnica Požarevac-Veliko Gradište-Golubac.

Nikakva proizvodnja nuklearne energije neće biti već deponija za sav EU nuklearni otpad.To je već odavno dogovoreno 2020 e godine ali je bila korona pa je odloženo videćemo ako nepomenik ostane na vlasti da li će narod to skapirati ili će se i dalje prodavati za 3 crvene i sendvič.

Buduća "nuklearka" odnosno sav EU nuklearni otpad biće stacioniran u Golubcu kod Velikog Gradišta i to bi trebalo da krene najkasnije od 2030 e godine.Sav taj EU otpad tu biće zvanično"nuklearni otpad novoizgrađene elektrane" i knjižiće se kao "Nuklearni otpad nove nuklearne elektrane proizvedene u Srbiji" .

U praksi ništa od električne energije tu se neće proizvoditi osim nuklearnog otpada koji će se dovlačiti u stotinama tona svake godine.

4 5 -1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.