Devet meseci nakon torture i ubistva pritvorenika u Boru, tužilaštvo nije pokrenulo istragu

Autor: 021.rs

Info

04.01.2025.

14:48

Ni devet meseci nakon torture i ubistva Dalibora D. u policiji u Boru, VJT u Nišu nije ni pokrenuo istragu, već predmet drži u predistražnoj fazi.

Devet meseci nakon torture i ubistva pritvorenika u Boru, tužilaštvo nije pokrenulo istragu

Foto: 021.rs

Kako je na platformi Iks (Tviter) napisao menadžer pravnog tima Beogradskog centra za ljudska prava Vladica Ilić "glavna tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Nišu smatra da ime javnog tužioca zaduženog predmetom nije informacija koju javnost treba da zna".

Ilić je objavio i rešenje kojime je VJT u Nišu odbilo njegov zahtev za pristup informaciji od javnog značaja.

U zahtevu je Ilić tražio dostavljanje informacije ili dokumentacije (odnosno delova dokumentacije) koja sadrži informacije pod kojom oznakom i brojem je u VJT u Nišu formiran predmet ili više predmeta povodom smrti Dalibora D. iz Zlota, potom ime i prezime javnog tužioca koji je zadužen za predmet, kao i informacije da li su u predmetu do dana podnošenja zahteva i ukoliko jesu, kojih datuma i od strane koga su preduzete radnje saslušanja osumnjičenih ili prikupljanja obaveštenja u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku od policijskih službenika koji su od časa lišenja slobode do smrti Dragijevića u PU u Boru, kao i da li su, kog datuma i od strane koga pribavljeni snimci sa nadzornih kamera iz policijskih objekata u kojima se nalazio Dalibor D. od časa lišenja slobode do smrti.

Kao obrazloženje za traženje tih informacija, Ilić navodi da Beogradski centar za ljudska prava želi da proceni a li je dosadašnje postupanje VJT u Nišu u predmetu u vezi koga su tražene informacije delotvorno, u smislu važećih standarda koji se odnose na istrage slučajeva torture, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja.

"Aprila 2024. su naloženi pregled i obdukcija leša D.D. Po ZKP, naredba o sprovođenju istrage je morala da se donese pre ili neposredno posle prve dokazne radnje koju su preduzeli javni tužilac ili policija. Pregled i obdukcija leša predstavljaju dokaznu radnju iz čl. 129 ZKP. Po ZKP, istraga se može voditi protiv poznatog i protiv nepoznatog učinioca. U ovom slučaju, VJT u Nišu sigurno zna ime policajca koji je, prema optužnici, 6. aprila 2024. u PU u Boru saslušao Dalibora D. kao osumnjičenog i potpisao zapisnik o saslušanju. Ko je taj policajac", pita Ilić.

Dodaje da je saslušanju osumničenog morao da prisustvuje njegov branilac, s obzirom da je on bio lišen slobode i pritom osumnjičen da je pomagao Srđanu Jankoviću nakon izvršenja teškog ubistva devojčice Danke Ilić, za koje se može izreći doživotni zatvor (pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela).

"Zašto VJT u Nišu ne donosi naredbu o sprovođenju istrage? Pa, možda (i) zato što se prema Zakonu o policiji zaposleni u MUP mogu suspendovati kada je protiv njih doneta naredba o sprovođenju istrage za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti. Da su bezumlje i nezakonitosti u radu policije i tužilaštva bili i ostali na vrhuncu govori i to da radnje koje su se pokojnom Daliboru Dragijeviću stavljale na teret – kao i one koje se i danas stavljaju na teret njegovom ocu Radoslavu D. – nisu krivično delo", tvrdi Ilić.

Devet meseci nakon torture i ubistva Dalibora Dragijevića u policiji u Boru, VJT u Nišu NIJE NI POKRENULO ISTRAGU, nego predmet drži u predistražnoj fazi. Glavna tužiteljka VJT u Nišu smatra da ime javnog tužioca zaduženog predmetom nije informacija koju javnost treba da zna. pic.twitter.com/gy0tdzHS1N
— Vladica Ilić (@VladicaSIlic) January 3, 2025

Dragijević, brat Dejana Dragijevića, osumnjičenog da je sa Srđanom Jankovićem ubio Danku Ilić, i otac Dejana, Radoslav Dragijević, bili su osumnjičeni, a Radoslav je danas i optužen, da su izvršili krivično delo "neprijavljivanje izvršenja i pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela".

"Kod oba pomenuta krivična dela (neprijavljivanje izvršenja i pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela) Krivični zakonik propisuje tzv. lični osnov isključenja postojanja krivičnog dela. Naime, postoji krug lica za koja se po zakonu smatra da nisu izvršila krivična dela, iako ostvare obleležja tih dela. Prema članu 332 Krivičnog dela, stav 4 – „za neprijavljivanje krivičnog dela ili učinioca neće se kazniti lice kojem je učinilac supružnik ili sa kojim živi u trajnoj vanbračnoj zajednici, srodnik po krvi u pravoj liniji, brat ili sestra, usvojilac ili usvojenik, kao i supružnik nekog od navedenih lica, odnosno lice koje sa nekim od njih živi u trajnoj vanbračnoj zajednici, kao i branilac, lekar ili verski ispovednik učinioca", piše u objavi.

Dodaje se da se iz optužnice vidi da se Radoslavu D. na teret stavlja što nije prijavio krivično delo teškog ubistva Srđana J. – koje je on izvršio zajedno s Dejanom D., i što je sakrivanjem tela Danke Ilić pomogao Srđanu J. nakon izvršenog ubistva deteta.

"Za iste radnje se sumnjičio i Dalibor D. Međutim, radnje koje se u optužnici stavljaju na teret ocu Dejana D. neodvojive su od dela koje je po optužnici on izvršio. Prijavljivanjem Srđana J., otac Dejana D. ne bi mogao da izbegne da i svog sina de facto ne dovede u ozbiljan rizik od krivičnog progona – od kojeg je i saznao da su Srđan J. i on ubili Danku. Slično je i kod pomoći posle izvršenog krivičnog dela – premeštanjem i sakrivanjem Dankinog tela, koje su po optužnici Dejan i Dalibor D. (sinovi Radoslava D.) prethodno ostavili u napuštenoj kući, Radoslav D. nije pružio specifičnu pomoć Srđanu J. niti ‘više’ pomoći nego što je bilo potrebno da se od krivičnog progona sačuva njegov sin Dejan D. Na sve ovo je ukazivao i branilac Radoslava D. ali se Viši sud u Zaječaru prilikom potvrđivanja optužnice opredelio za taktiku ignorisanja", ističe Ilić.

Naglašava da je "jasno da je nekim delovima sistema vlasti od zakona bio važniji PR i pokazivanje 'snage' države".

"Kao i svaki put kad se tako radi – napravljena je veća šteta od koristi. Mi danas pouzdano ne znamo sudbinu deteta – da li je kidnapovana ili (i) ubijena. Ali znamo da je tokom istrage tog slučaja u policiji svirepo ubijen čovek za kojeg nam je policija tvrdila da je umro prirodnom smrću. I znamo da ubicu/ubice tog čoveka danas štiti sistem. Tačnije, kriminalni deo sistema", zaključuje Ilić.

Podsetimo, dokumenta u koje je nedeljnik Radar imao uvid pokazuju da je smrt Dalibora posledica brutalnog prebijanja koje je pretrpeo u postupku iznuđivanja priznanja i otkrivaju lanac prikrivanja i zataškavanja ovog zločina, počev od rukovodstva policije do tužilaštva.

Iz Obdukcionog zapisnika, a zatim iz Nalaza i mišljenja veštaka proizlazi da je Dalibor, koji je uhapšen u okviru istrage nestanka devojčice Danke Ilić, ubijen dok je bio u policijskom zadržavanju. Broj povreda koje je on imao na telu, nedvosmisleno ukazuju kroz kakvu je policijsku torturu prošao. Međutim, tužilaštvo i policija prećutkuju ove lekarske nalaze, koji čak nisu dostupni ni porodici ni njihovom advokatu.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Danka Ilić

Komentari 8

Hronološki Najpopularniji

Steva

05.01.2025 • 10:29

volim i ja vlast

E,pa ovakvi događaji i ovakav odnos policije prema građanima su sve relikti prošlosti iz slobinog vremena kada je slavni srpski lider sloba milošević pred narodnim masama uzvikivao; "Niko nesme da vas bije (osim milicije)" a narod mu je na to radosno klicao; "Slobo mi te volimo"

0 0 0
Mitat

05.01.2025 • 09:48

Radonjić

Kanda istraga neće ni biti.

0 0 0
Igor

05.01.2025 • 08:14

Zbog pozurivanja radova pukle su sajle i usmrtile 15 ljudi, a ovde je zbog pozurivanja policije da resi slucaj, prebijen covek koji je od posledica tog prebijanja i preminuo.
Slucaj se mogao resiti za 24h, zna se ko je ulazio i razgovarao sa pritvorenim.

2 2 0

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.