Međunarodna komisija za istinu o Jasenovcu (MKIJ) je, uz saradnju Udruženja Jasenovac – Donja Gradina iz Republike Srpske, u Domu Vojske Srbije predstavila dve knjige s pete konferencije MKIJ posvećene otkrivanju istine o onome što se dešavalo u jasenovačkom sistemu ustaških logora za istrebljenje Srba, Jevreja i Roma u NDH tokom Drugog svetskog rata. Konferencija je održana 24. i 25. maja 2011. u Banja Luci.
Profesor Londonskog univerziteta, svetski naučni autoritet u oblasti anatomije, antropologije i paleopatologije, dr Živanović je član MKIJ kao britanski državljanin, pošto u njenom radu ne učestvuje niko od ljudi s teritorije ranijih jugoslovenskih republika. Članovi su uglednici iz SAD, Velike Britanije, Rusije, Izraela, Italije, koji sarađuju s desetinama istraživača iz mnogih drugih država.
Na prvom mestu, sagovornik "Politike" naglašava da je prvi put u Beogradu predstavljena međunarodna Deklaracija o genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima, štampana na osam jezika, koju je posle višegodišnjih istraživanja istine o koncentracionom logoru Jasenovac 2012. donela MKIJ.
Komisija je, prema rečima profesora Živanović, 2008. utvrdila da je u Jasenovcu stradalo nešto više od 700.000 Srba, 23.000 Jevreja i oko 80.000 Roma. Prošle godine komisija je saopštila i podatak, na osnovu nepotpunih istraživanja, da je u NDH u logorima za decu, stradalo 42.791 srpsko dete, 5.737 romske i 3.710 jevrejske dece, uzrasta do 14 godina.
Interesuje nas da li je utvrđivanje činjeničnog stanja podrazumevalo i uvid u doskora nedostupne arhivske izvore, što profesor Živanović potvrđuje, navodeći sledeći primer: "Na jednom sastanku u Njujorku saopštio sam da smo došli do imena 371 katoličkog sveštenika koji su klali, ubijali, mučili, silovali žrtve i činili svakojaka druga zverstva. Tada mi je čuveni američki naučnik Majkl Bernbaum, koji je bio i u komisiji za istraživanje genocida u Ruandi, rekao da se u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji ništa ne radi, pošto oni imaju imena 1.400 katoličkih sveštenika, nesumnjivih počinilaca zločina. U ovom trenutku MKIJ je utvrdila da je 1.371 katolički sveštenik činio grozne, prosto neverovatne zločine u NDH. Ako se zna da ih je bilo oko 2.000, to znači da su od tri katolička sveštenika dvojica bili koljači. A gotovo svi su bili pripadnici franjevačkog reda."
Ustanovljene činjenice, prema rečima profesora, naročiti značaj imaju ako se uporede s podacima iznetim u Muzeju Spomen-područja Jasenovac, iza čije postavke stoji sadašnja hrvatska država. Pomenuta su imena nešto više od 80.000 hiljada žrtava, ali taj spisak nije tačan već i zato što se na njemu nalaze i imena ljudi koji nikad nisu bili u Jasenovcu. "Takvih je mnogo, kao što je mnogo imena onih koji su stradali na drugim stratištima, što znači da je sve to daleko od istine," kaže profesor Živanović i naglašava da Hrvatska zastupa stav da je zločin počinjen samo ako je poznata žrtva, odnosno počinilac zločina.
"Zato neprekidno postavljam pitanje kako ćemo utvrditi imena onih žrtava koje su, na primer, izgorele u Pećilijevim pećima u Jasenovcu, ili koje su u kazanima kuvane, a od njihove ljudske masti dobijan sapun. Držao sam taj sapun, pomešan s peskom, u ruci, u Smederevu, gde su ga Nemci delili preko Crvenog krsta. Ne znamo ni imena žrtava koje su kao ostrva leševa plovila Savom i Dunavom iz Jasenovca. Lično sam ih posmatrao, a izbacivala ih je voda na obale ove dve reke. Sahranjivani su na lokalnim grobljima bez ikakvih obeležja. Jedna takva masovna grobnica se nalazi pored Kule Nebojša u Beogradu. Smatra se da je u njoj sahranjeno oko 2.000 leševa. Posle oslobođenja Beograda dva kamiona tih leševa su po nečijem naređenju odvezena za Jasenovac, a onda se odustalo od toga, pošto ih je bilo mnogo. Sada više niko i ne zna da je tu masovna grobnica. Mnogo leševa je bilo i na vrhu Ratnog ostrva, to je naša komisija ustanovila."
Na kraju razgovora, profesor Živanović pominje i ono što se dogodilo tokom njegovog nedavnog dvomesečnog boravka u Izraelu. "Obišao sam tamo mnogo muzeja holokausta, pa i onaj kod grada Ake, stare feničanske luke. U njemu je i pedagoško odeljenje gde deci iz škola drže predavanja, a ona čitaju dokumente koje su za sobom svojevremeno ostavile žrtve. Na osnovu toga kasnije nešto napišu ili nacrtaju, da bi se videlo jesu li deca uopšte shvatila šta je holokaust. Na jednom dokumentu koji sam nasumice uzeo pisalo je „Istorija jedne devojčice iz Bjelovara”. Rođena 1937, ona je opisala stradanje svoje i cele njene porodice u NDH. Deca u Izraelu tako saznaju šta je bilo kod nas, a ovde možda nikada nećemo saznati šta je sve bilo u vreme tog velikog zločina, pošto se istina skriva decenijama," zaključuje profesor dr Srboljub Živanović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 23
Пера
M
Čudno je da rezultate svojih istraživanja nisu objavili u Londonu nego u Banja Luci,da niste spomenuli nijedno drugo ime uglednih svjetskih znanstvenika-istraživača ovog užasa nego samo zemlje iz kojih dolaze,opet zbog dojma,vjerojatno.
Jasenovac je mjesto užasa,dovoljno strašno i da je ubijeno pola od navedenog broja ili samo deset od navedenog broja. Jasenovac je nedjelo NDH i ustaša,dovoljno strašno da izazove nemir u srcu i osudu. Jasenovac opominje i svake se godine Hrvatska s pijetetom i poštovanjem sjeća nevinih žrtava i iznova osuđuje počinitelje. Iz vaših se izjava,g.Potomak,čini da Hrvatska nastavlja jasenovačke zločine i danas. Je li zato „kažnjena“ vukovarskom tragedijom ili pokoljem Škabrnjana ? Mislite li da se mora nastaviti „utakmica“ u zločinima dok se ne postigne neka „pravda“ po vašim mjerilima ? Jasenovačke žrtve je teško precizno prebrojiti ,pogotovo nakon toliko decenija,i Bog s vama,g.Potomak, neka ih je i „nešto više od...“, ja ne znam,time se ne bavim...i,iskreno,sam broj kao kategorija osude meni nije onoliko važan koliko mi je važna kategorija neljudskih postupaka ,groznih zločina i nasilja nad nevinim ljudima u jednom trenutku povijesti moje zemlje. Danas bih bila užasno nesretna da se u srcima i glavama građana i vlasti RH obnavlja Jasenovac kao „pobjeda hrvatstva ,kao osjećaj pripadnosti Hrvatskoj,kao primjer kojega treba slijediti“. Jasenovac se ne smije I neće zatvoriti u okvire „bilo pa prošlo“ niti u ladicu „osuđeno i zaboravljeno“,Jasenovac mora uvijek služiti kao podsjetnik svima ,i ne samo Hrvatima. Nažalost,kad dođe vrijeme ratovanja,malo tko se sjeća već počinjenih užasa i mnogi su ih spremni ponoviti. Primjer nedavnih ratova u regiji to itekako potvrđuje.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar