Čuveni filozofi Badju i Ransijer podržali studentske proteste u Srbiji: "Ovaj pokret je za nas uzor"

Autor: 021.rs

Info

13.03.2025.

12:04 > 12:04

Poznati francuski filozofi Alen Badju i Žak Ransijer podržali su studentske proteste u Srbiji.

Čuveni filozofi Badju i Ransijer podržali studentske proteste u Srbiji: "Ovaj pokret je za nas uzor"

Foto: 021.rs

Jedni od najvećih mislilaca današnjice, te bivši učesnici pobuna u maju 1968. godine, podržali su borbu studenata i đaka u Srbiji.

Oni su to učinili putem dva otvorena pisma.

Alen Badju, filozof, matematičar, romansijer, dramaturg, osnivač Instituta za savremenu francusku filozofiju, profesor na Ecole Normale Superieure u Parizu, jedan je od najproduktivnijih i najuticajnijih mislilaca današnjice.

Konstatujući da se nalazimo u eri ponovnog rođenja istorije, o čemu je svedočio globalni talas narodnog bunta (arapska proleća), francuski filozof pažljivo reinterpretira poraze revolucionarnih sekvenci, naglašavajući da se ta iskustva moraju sagledati kao putokazi, a ne stranputice, za jednu novu politiku emancipacije. Jedan takav putokaz on je video i borbi srpskih studenata.

"Ovaj pokret me veoma podseća na prve oblike pobune 1968. u Francuskoj, sa možda više odlučnosti, na nacionalnom nivou, nego što je to bilo u Francuskoj. Za sada nemam drugo opažanje osim ovog: narodni politički pokret ne sme, ne može, ostati zatvoren u svetu buržoaske omladine. On mora odmah da interveniše i povezuje se sa svetom radnika/ca, te da bude u bliskoj vezi sa proleterskim pokretom", naveo je Badju.

Žak Ransijer je rođen 1940. u Alžiru. Nakon što je diplomirao na Ecole Normale Superieure, u krugu Luja Altisera, 1969. godine Mišel Fuko ga je pozvao na Odsek za filozofiju, koji je tek bio osnovan na eksperimentalnom Univerzitetu u Vinsenu, gde će se narednih godina okupiti najznačajnija imena francuske filozofije druge polovine 20. veka: Delez, Liotar, Badju i mnogi drugi pokušavajuci da stave u praksu novu vrstu nehijerarhijskog univerziteta...

"Pokret studenata i omladine u Srbiji sadrži dve velike lekcije za mene. Prva je sasvim jednostavna, u vreme kada je rezignacija pred najbrutalnijim i najciničnijim oblicima dominacije gotovo sveprisutna na Zapadu, moguće je odbiti ugnjetavanje i pobuniti se. Druga je da revolt nije nepromišljen pokret kome su potrebni stručnjaci koji će ga organizovati ili njegove zahteve prevesti na jezik moći i forme takozvanih reprezentativnih institucija", navodi Ransijer.

On dodaje i da za one koji se bore protiv ugnjetavanja, ne postoji druga organizacija osim samoorganizovanja.

"Ona znači odsustvo hijerarhije, preuzimanje svih oblika borbe i odlučivanje o njenim sredstvima od strane okupljenih kolektiva jednakih. Pokret studenata i omladine u Srbiji podseća da ne možemo odvojiti cilj i sredstva i da demokratija nije spoljašnji cilj već praksa, sam život pokreta. U tome je ovaj pokret za nas, uzor", zaključuje Ransijer.

Prvo javno čitanje ovih pisama organizovano je ispred najstarije srpske gimnazije, Karlovačke gimnazije u Sremskim Karlovcima u sredu, 12. marta 2025. godine, nakon odavanja počasti žrtvama pada nadstrešnice u 11.52 časova.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Komentari 4

Hronološki Najpopularniji

Simeun

13.03.2025 • 13:38

Podržao i Žižek legenda!

25 30 -5
Vilozofi

13.03.2025 • 12:55

Samo neka filozofiraju u njihovoj Francuskoj da im ne promakne nešto.

44 33 +11
Sofija

13.03.2025 • 12:48

:)

19 25 -6

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.