Doprinos poljoprivrede i agroindustrije BDP-u minimalan, sela ostala bez 390.000 ljudi

Autor: Biznis.rs

Info

01.04.2025.

13:50

Doprinos sektora poljoprivrede i agroindustrije rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2001. do 2023. godine je minimalan, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Doprinos poljoprivrede i agroindustrije BDP-u minimalan, sela ostala bez 390.000 ljudi

Foto: 021.rs

Naime, u prosečnom rastu BDP-a od 3,2 odsto, doprinos sektora poljoprivrede je iznosio svega 0,11 procentnih poena, a agroindustrije 0,08 procentnih poena, prenosi Biznis.rs podatke RSZ-a.

Pored toga, prosečno učešće sektora poljoprivrede u BDP-u je iznosilo 6,21 odsto, a agroindustrije 3,8 odsto.

"Komparativna analiza ekonomskih računa poljoprivrede tranzicionih država u 2023. je izdvojila Srbiju i Rumuniju kao države sa najvećim učešćima bruto dodate vrednosti poljoprivrede u BDP-u (četiri odsto i tri odsto) od svih tranzicionih država, i ukazala da je vrednost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji dvostruko niža, a poljoprivrednih usluga čak četiri puta niža nego u Danskoj", navodi se u istraživanju.

Rezultati popisa poljoprivrede i stanovništva su pokazali da su na strukturne promene u ovom sektoru snažno uticali nepovoljni demografski trendovi na selu. Naime, pad stanovništva u ruralnim naseljima je bio dvostruko brži od pada ukupnog stanovništva, kao i trend pada broja članova po domaćinstvu.

Intenzivan je i proces demografskog starenja, kao i nepovoljna obrazovna struktura jer je samo deset odsto stanovnika ruralnih područja imao tercijarno obrazovanje.

Kako navodi Biznis.rs, strukturna analiza rezultata popisa poljoprivrede 2012. i 2023. ukazala je na brojne nepovoljne trendove u strukturi korišćenog poljoprivrednog zemljišta i porodičnih gazdinstava, kao i pravnih lica i preduzetnika.

Pad stanovništva u selima dvostruko brži

Kako pokazuje analiza RZS-a, u tranzicionom periodu 2002‒2022. godine pad stanovništva u ruralnim (seoskim) naseljima je dvostruko brži od pada ukupnog stanovništva, dok je ukupno stanovništvo u Srbiji (bez AP KIM) smanjeno za 11,3 odsto (sa 7,5 na 6,65 miliona), stanovništvo u seoskim naseljima je smanjeno za 22,8 odsto (za 740.000, odnosno sa 3,27 na 2,53 miliona).

Autori ukazuju da je proces demografskog pražnjenja ruralnog područja posebno intenziviran u poslednjoj deceniji (međupopisni period 2011‒2022), dok je ukupan pad stanovništva iznosio -7,5 odsto, pad stanovništva na seoskom području je bio -13,3 odsto.

Poređenja radi, gradsko stanovništvo je 2011‒2022. smanjeno za 3,5 odsto (sa 4,23 na 4,12 miliona).

Smanjeno raspoloživo poljoprivredno zemljište

Prema podacima RZS-a, raspoloživo poljoprivredno zemljište je u poslednjoj deceniji 2012‒2023. smanjeno za 26,2 odsto, sa 5,35 miliona hektara na četiri miliona hektara ukupne površine Republike Srbije (bez AP KiM).

Korišćeno poljoprivredno zemljište (KPZ) je smanjeno za 5,2 odsto (sa 3,43 miliona hektara na 3,26 miliona hektara), ali je u strukturi raspoloživog zemljišta povećalo učešće sa 64,3 odsto na 82,5 odsto.

Najveći pad je registrovan kod šumskih površina, čak za 50,7 odsto (519.000 hektara).

I struktura korišćenog poljoprivrednog zemljišta (KPZ) 2023, u odnosu na 2012, značajno je promenjena.

Mada je zemljište pod oranicama i baštama neznatno povećano sa 2,513 na 2,518 miliona hektara, u strukturi KPZ je povećalo svoje učešće sa 73,1 na 77,7 odsto.

Voćnjaci su povećani sa 163.000 hektara na 196.000, čime su povećali svoje učešće u strukturi KPZ sa 4,8 na 6,1 odsto.

Zemljište pod vinogradima je smanjeno sa 22.200 hektara na 18.200 hektara.

Najveći apsolutni i strukturni pad registrovan je u kategoriji livada i pašnjaka, čija površina je pala sa 713.000 na 469.000 hektara.

Okućnica je povećana za 10.000 hektara, pa sada sa 33,500 hektara čini jedan odsto KPZ u 2023. godini).

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

POLJOPRIVREDA selo

Komentari 6

Hronološki Najpopularniji

Ekonomija

02.04.2025 • 13:02

Ne nego treba da i dalje se bavimo poljoprivredom kao pre 200 godina i da se tako takmičimo na evropskom tržištu. Svaka zemlja u svetu u kojoj na poljoprivredu otpada veliki udeo BDP je siromašna, to baš želite da im se pridružite, nismo dovoljno već siromašna zemlja? Umesto da se razvija i primat u BDP preuzmu industrijski i uslužni sektori vi baš želite da se bavite poljoprivredom? Doprinos minimalan, 6,21% BDP u Srbiji kažete... Holandija je jedan od najvećih evropskih poljoprivrednih proizvođača i izvoznika i poljoprivreda u Holandiji je ispod 2% BDP. Ali šta oni znaju, oni su glupi a vi pametni.

1 0 +1
Sosa

01.04.2025 • 17:51

Agrarnom

Politikom, disparitetom inputa i outputa, uvoznim dozvolama, kreditnom politikom, neadekvatnim se subvencijama, obesmislili ste napore vrednih paora.

4 2 +2
Колумбо

01.04.2025 • 15:32

Нормалне породице успевају да наставе рад на имањима и улагање у развој, успевају и да ишколују децу али и да обезбеде њихово учешће у породичним газдинствима али код већине ти данас није случај. Деци се обезбеђује школовање а затим почиње распродаја имања јер млади хоће у град где ће радије џабалебарити по кафићима него да кад већ нису нашли посао пораде нешто на селу.

6 4 +2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.