Građani Srbije najviše troše na hranu u regionu: Na namirnice ode čak 40 odsto plate
Prosečna plata u Srbiji, koja je u januaru iznosila 107.476 dinara, konačno je "pokrila" prosečnu potrošačku korpu od 106.195 dinara.
Foto: 021.rs
Istovremeno je minimalac od 56.672 za čitavih 1.587 dinara premašio minimalni paket neophodnih namirnica i usluga.
Kako piše Demostat, ipak, januar je imao 23 radna dana što će se ove godine ponoviti još tri puta, u julu, oktobru i decembru, pa će minimlana zarada u ostalim mesecima biti povremeno niža i za 7.000 dinara. A korpa koja bi trebalo da obezbeđuje prosečno ili minimalno preživljavanje u međuvremenu beleži trend rasta.
Pri tome, sadržaj potrošačke korpe - i prosečne, a pogotovu minimalne, odavno ne prati ono što zemlje Evrope i regiona uračunavaju u obavezne i nužne troškove. Poslednji put je njena struktura u Srbiji menjana 2010. godine kada je nešto malo "obogaćena" ali je i dalje daleko od onoga što države iz okruženja uključuju u troškove domaćinstava. Osim procentualno viših izdataka za obrazovanje, kulturu, odeću i obuću, imaju i stavke poput troškova letovanja, što srpska korpa ne poznaje.
Ali, osim razlike u sadržaju, poređenje sa zemljama iz okruženja otežavaju i različite metodologije.
Srpska statistika na osnovu koje Ministartsvo unutrašnje i spoljne trgovine objavljuje vrednost korpe prosečnim smatra tročlano domaćinstvo dok zemlje iz okruženja račun prave prema potrošnji četvoročlane porodice. Većina naših suseda ne poznaje više institut minimalne potrošnje i njihovi zahtevi idu do toga da najniža zarada mora da pokrije ne samo golo preživljavanje, već da omogući dostojanstven život sa dovoljno sredstava za odeću, obuću, prevoz, kulturne manifestacije i odlazak na godišnji odmor.
Kako je kod suseda
Slovenija, gde je prosečna plata u januaru ove godine iznosila 1.570 a minimalna 930 evra, najskuplja je u odnosu na zemlje regiona. Prema podacima zvanične statistike, 18,8 odsto prihoda prosečnog domaćinstva odlazi na hranu i bezalkoholna pića, 26,9 odsto su troškovi prevoza i komunikacija a visoko na listi su i izdaci za stanovanje i opremanje domaćinstava - 19,7 procenta. Nema objedinjene računice koliko je novca potrebno porodici da sastavi mesec, ali portal Numbeo, najveća svetska baza podataka o, između ostalog, troškovima života, procenjuje da to u Ljubljani iznosi 2.860 evra što ne uključuje stanarinu-zakup, ukoliko ga ima. Navodi se, takođe, da je život u prestonici Slovenije skuplji nego u Beogradu za 21,2 odsto dok su cene zakupa više za 35 procenata.
U Hrvatskoj prosečna zarada u januaru ove godine iznosila je 1.392 evra dok je minimalna, koja se usklađuje na šest meseci, od januara ove godine 750 evra. U sindikatima procenjuju da plata dovoljna za dostojanstven život ne bi smela da bude niža od 1.800 evra i navode podatak da prosečno domaćinstvo samo za hranu izdvaja 27 odsto prihoda ali da kod onih sa nižim primanjima taj udeo raste na 40 pa i 50 procenata, što ih stavlja u situaciju da biraju između namirnica, režije i drugih osnovnih potreba. Prema kriterijumima osnovne potrošnje portala Numbeo, mesečni troškovi hrvatske porodice iznose 2.685 evra i za 10 odsto su viši nego u Srbiji dok je cena zakupa nekretnina neznatno viša, za svega 1,3 odsto.
U Crnoj Gori prosečna zarada u januaru iznosila je 1.004 evra dok je minimlac značajno uvećan krajem prošle godine i iznosi 600 evra za srednjoškolska zanimanja i 800 evra za visoko obrazovanje. Od prošle godine tabelu mesečnih troškova sačinjava sindikat a prema njihovoj računici za normalan život potrebno je 2.000 evra, za 100 više nego lane. Dominiraju izdaci za hranu, nešto iznad 30 odsto, odnosno 615 evra. Od većih stavki tu je inputirana renta, odnosno izdvajanje za stanovanje i komunalne račune (390 evra), za higijenu i negu zdravlja namenjeno je 135 evra, za letovanje 125 (1.500 na godišnjem nivou) dok se troškovi tekućeg održavanja, zatim odeće i obuće, prevoza, obrazovanja i sporta vrte oko 100 evra. Prema računici Numbea, mesečni troškovi su nešto viši, 2.190 evra, a navodi se da je Podgorica za 8,2 odsto jeftinija od Beograda dok su troškovi zakupa nekretnina niži 22,6 procenta.
Beograd jeftiniji od Njujorka
Prema tabelama istog portala, život u Srbiji (četvoročlane porodice) mesečno bi trebalo da košta 2.260 evra, što je značajno iznad stvarne prosečne potrošnje. Zanimljivo je da se poređenje cena u Beogradu vrši prema Njujorku, pa je Beograd 56,8 odsto jeftiniji od američke metropole a zakup je niži čak za 81 odsto.
Međutim, ono što našu korpu opterećuje je visok udeo troškova ishrane u ukupnoj korpi. Oni su u januaru ove godine iznosili 42.845 dinara ili više od 40,35 odsto mesečnih izdataka prosečne tročlane porodice. U minimalnom spisku potrepština udeo je još veći - 26.141 dinar ili 47,46 procenta.
Ako je za utehu, to je ipak neznatno poboljšanje u odnosu na isti period prošle godine, kada je iz prosečne korpe samo za hranu izdvajano 41.562 dinara što je činilo 40,73 odsto a iz minimalne 25.144 dinara ili 47,64 odsto.
Pre pet godina, neposredno pred pandemiju, prema ovom pokazatelju, stajali smo nešto bolje. Prosečna plata je iznosila 59.941 dinar dok je minimalna bila 31.747 dinara a izdaci za hranu, ako se računa prosečna potrošačka korpa, dostizali su 27.355 dinara (37,78 procenata) dok je u minimalnoj potrošnji odeljak za ishranu vredeo 16.579 dinara (44,23 odsto).
Tako visoko učešće hrane u ukupnim izdacima domaćinstava obeležje je niskog standarda. Poređenja radi, u SAD ti troškovi čine šest odsto ukupne potrošnje domaćinstva, u Velikoj Britaniji su osam, a u Nemačkoj oko 11 procenata.
Pročitaj još
Sindikati i sociolozi posebno ukazuju na nelogičnost postojanja "dve računice", prosečne i minimalne korpe. Iako ni prosečna ne obuhvata sve troškove, minimalna koja je sačinjena na osnovu potrošnje 800.000 najsiromašnijih porodica, ne omogućava izlazak iz oskudice, još manje ono što je standard u razvijenijim zemljama, da bar pet odsto primanja može da se izdvoji za štednju.
Prilično gruba ilustracija toga je činjenica da je minimalna ili "gladna" korpa jeftinija ne samo po drugačijem izboru namirnica, već i po njihovoj količini. Tako će u prosečnoj potrošnji porodica pokriti izdatak za 36 kilograma proizvoda od žita, mesečno će potrošiti 35,4 kilograma povrća, 12,2 kilograma voća, 14 kilograma mesa, 27,2 litra mleka i mlečnih prerađevina... U minimalnoj korpi ni hleba dovoljno jer je moguće kupiti 32,7 proizvoda od žita među kojima tradicionalno dominira upravo ta namirnica. Porodica na minimalcu može da priušti samo 23,9 kilograma povrća, 7,3 kilograma voća, 7,9 kilograma mesa i prerađevina, 18,6 litara mleka...
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Politički konsultant Milenković: Prema istraživanjima - opozicija ne može da pređe cenzus
12.10.2026.•
0
Politički konsultant Dušan Milenković naveo je da je jedino pitanje "da li glasate za ostanak ove vlasti ili za promenu".
Pukovnik saobraćajne policije o tome koje prekršaje dronovi mogu da uoče, a koje ne
12.10.2026.•
0
Dron MUP-a je za samo nekoliko sati kontrole na deonici od Nove Varoši do Borove Glave zabeležio 15 preticanja preko pune linije, a slične akcije sprovedene su i u Zaječaru i Kragujevcu.
Studenti iz zapadne Srbije pešače u tri kolone na završni predizborni skup u Beogradu
12.10.2026.•
0
Studenti iz zapadne Srbije organizovaće tri pešačke kolone ka Beogradu, gde će se na Trgu Slavija 22. oktobra održati završni skup Studentske liste.
Matija Bećković će podržati Autentičnu desnicu: "Vreme da Srbija stavi konačno krunu na svoju glavu"
12.10.2026.•
0
Akademik Matija Bećković na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima podržaće listu "Autentična desnica - dr Miloš Jovanović".
Član RIK-a: Broj birača blago veći od očekivanog, postoji prostor za manipulacije
12.10.2026.•
0
Član Komisije za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska Ognjen Rašuo izjavio je FoNetu da je zvaničan broj birača na parlamentarnim izborima blago iznad očekivanog.
Ekonomski fakultet o tvrdnjama SNS-a: Izbor Šoškića za profesora bio transparentan i bez primedbi
11.10.2026.•
7
Član predsedništva SNS-a Aleksandar Jakšić izneo je tvrdnju da je Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta, "na bazi falsifikovanih izveštaja izabran za redovnog profesora".
Pokret slobodnih građana: SNS targetira naše članove u strahu od kontrole izbora
11.10.2026.•
1
Pokret slobodnih građana saopštio je da vlastima naklonjeni tabloidi sprovode kampanju targetiranja njihovih članova i saradnika.
Vučević: Novi Pazar prava adresa da se promoviše lista "Ujedinjena Srbija"
11.10.2026.•
0
Predsednik Srpske napredne stranke (SNS) Miloš Vučević poručio je večeras, na predizbornom skupu u Novom Pazaru, da je taj grad "prava adresa da se u njemu promoviše lista 'Aleksandar Vučić – ujedinjena Srbija'".
Liste čekanja: Posledica blokada ili pogubne politike SNS?
11.10.2026.•
5
Ministar zdravlja u tehničkom mandatu Zlatibor Lončar je, u predizbornoj debati na N1, okrivio blokade za to što problem sa listama čekanja nije rešen.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - rešite sve
11.10.2026.•
13
Novi 021.rs dnevni kviz je tu za vas i nedeljom.
Održan predizborni skup Studentske liste u Valjevu
11.10.2026.•
0
U Valjevu je danas održan predizborni skup "Studentske liste – Studenti pobeđuju", na kom su na centralnom gradskom trgu govorili kandidati za poslanike i dvoje studenata.
Dačić na skupu u Beogradu: Sa socijalistima nema neizvesnosti
11.10.2026.•
7
Nosilac izborne liste "Ivica Dačić - Faktor stabilnosti" Ivica Dačić izjavio je na predizbornom skupu u Beogradu da su se okupili da bi pokazali svoju brojnost i demantovali tvrdnje da je SPS nestao sa političke scene.
Nikezić: Vučić zadužio Srbiju više nego sve ostale vlasti zajedno - od Karađorđa do Tadića
11.10.2026.•
14
Dušan Nikezić, kandidat na listi "Evropska Srbija" izjavio je da "Siniša Mali uporno pokušava da ubedi građane da je bolje ako dugujemo više nego manje".
Diklić: Vučić misli da će posle izbora sve moći da "pegla" u Briselu, ali to više neće prolaziti
11.10.2026.•
6
"Ovi izbori su više od parlamentarnih, oni su na neki način odrednica i rezultati će biti da li hoćemo ili nećemo u Evropsku uniju", ocenio je predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Radomir Diklić.
Kamioni na Batrovcima čekaju četiri sata
11.10.2026.•
0
Kamioni na prelazu Batrovci sa Hrvatskom na izlaz iz zemlje čekaju puna četiri sata, a putnička vozila oko 30 minuta, ukazuju podaci granične policije.
Uhapšen zbog pokušaja ubistva nakon rasprave u saobraćaju
11.10.2026.•
4
Beogradska policija je uhapsila 21-godišnjeg mladića osumnjičenog za pokušaj ubistva nakon rasprave zbog incidenta u saobraćaju.
Arhiv javnih skupova objavio koliko je bilo ljudi na skupu Studentske liste u Nišu
11.10.2026.•
15
Arhiv javnih skupova objavio je na "X" nalogu koliko je ljudi bilo na predizbornom skupu Studentske liste u Nišu.
Sutra počinje štampanje glasačkih listića
11.10.2026.•
3
Republička izborna komisija (RIK) najavila je da sutra, 12. oktobra, počinje štampanje glasačkih listića za glasanje na izborima za poslanike Skupštine Srbije koji su raspisani za 25. oktobar.
Koliki je izborni potencijal "fantomskih birača" i mogu li obeshrabriti neodlučne glasače?
11.10.2026.•
5
Napad na novinara N1 dok je sa ekipom snimao objekat "osumnjičen" da se "koristi za prijavu adresa fantomskih birača" ponovo je u toku predizborne kampanje aktuelizovao problematiku fantomskih birača.
Komentari 30
Gogi0206
@Novosadjanin
Novosadjanin
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar