Profesorski život bez plate: Svakodnevne potrebe svedene na minimum

Autor: Insajder.net

Info

08.05.2025.

14:11 > 14:17

Univerzitetski profesori i prosvetni radnici u osnovnim i srednjim školama dobijaju smanjene plate, a na njihove račune ležu različiti iznosi, u zavisnosti od obračuna koji se šalju Školskoj upravi.

Profesorski život bez plate: Svakodnevne potrebe svedene na minimum

Foto: Pixabay (ilustracija)

"Plate univerzitetskih profesora već su bile umanjene prethodnih nekoliko isplata, usled blokade fakulteta i obustave nastave, u predstojećem periodu, posle donošenja nove Uredbe Vlade, na njihove račune biće uplaćena osmina redovne plate", rekao je profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Vladimir Mihić.

Profesor Mihić i profesor Šeste beogradske gimnazije iz Foruma beogradskih gimnazija Željko Matić govorili su za Insajder o trenutnom položaju zaposlenih u visokoškolskim ustanovama i u srednjim školama i kako se umanjene plate odražavaju na životne troškove.

Profesor Mihić objašnjava da su dosadašnje isplate bile još pod uslovima pre nove Uredbe, jer su do sada, kako navodi, dobili martovsku platu koja je bila umanjena za polovinu zarade, ali da će za mesec april biti uplaćena samo osmina od standardnog iznosa.

"Ova sadašnja isplata je još po tim uslovima pre uredbe, tako da smo dobili polovinu redovne plate koju bi inače trebalo da dobijemo. Pošto je Uredba stupila na snagu praktično od 1. aprila, onda bi u stvari aprilsku platu, koju mi dobijamo u maju, dobili po toj uredbi. Tako da smo još u aprilu sada dobili martovsku platu, koja je otprilike polovina naše redovne plate, jer računaju da smo kao samo radili projekte, istraživanje, to je taj naučni deo. A ove sada plate koje ćemo sada dobiti, prvi deo, ćemo dobiti osminu naše redovne plate, što je, reći ću za mene, otprilike nekih 20.000 mesečno, znači 10.000 otprilike bih ja trebalo da dobijem od ovog meseca", pojasnio je profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Vlada u tehničkom mandatu 23. marta usvojila je izmene Uredbe o normativima i standardima uslova rada univerziteta i fakulteta, prema kojoj je dosadašnjih 20 sati nastave i 20 sati naučnog rada nedeljno, promenjeno u 35 sati nastave i 5 naučnog rada.

Ovom izmenom, profesorima će biti uplaćeno samo 12,5 odsto zarade, budući da ostalih 87,5 odsto se odnosi na nastavu koja se od početka blokade fakulteta ne odvija.

Profesor Mihić kaže da će, kao vanredni profesor sa 23 godine radnog staža, dobiti otprilike 20 hiljada.

Prethodne tri isplate koje su takođe bile umanjene za 50 odsto, dobili su i profesori Šeste beogradske gimnazije, rekao je za Insajder Željko Matić koji je profesor u toj srednjoj školi, kako kaže, budući da su izašli iz obustave, trebalo bi i da im se posle nadoknade uplati veći iznos .

"Mi smo prethodne 3 isplate u Šestoj primali 50 odsto od plate. Sutra će biti plata, mi smo se vratili 22. aprila na nastavu, ali u stvari izašli smo iz obustave kada je od tada počeo neradni dani pred Uskrs, tako da, znači prethodne tri uplate je bilo 50 odsto plate, ali u suštini za taj ostatak nam je rečeno, da kada nadoknadimo februar, ćemo dobiti za februar, kada nadoknadimo mart, dobićemo za mart, mada će teško stići sve da se odradi, tako da je takva situacija. Još uvek nismo primili po izlazku iz obustave plate. Pošto mi primamo dva puta mesečno, 6. i 21. u mesecu, tri puta je bilo 50 odsto, sada ćemo tri puta primiti više jer smo izašli iz obustave", izjavio je Matić.

Posle ranije izjave bivšeg premijera Miloša Vučevića i tadašnje ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović da neće biti isplaćen prvi deo februarske plate prosvetnim radnicima koji štrajkuju - na žiro račune prosvetara legle su i tada različite sume novca.

Novonastala situacija za profesore otežava im svakodnevni život, više puta dovodila se u pitanje njihova egzistencija. Sa takvim načinom obračuna, primorani su da svakodnevne potrebe svedu na minimum.

Profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Vladimir Mihić navodi da će biti sve teže, ali da za sada on i njegova porodica koriste ušteđevinu, kao i da, kako objašnjava, on, njegova supruga koja je takođe profesorka i deca vode više računa o tome šta je “zaista neophodno, a šta su neke stvari komfora kojih možemo u ovom trenutku da se odreknemo”.

“To je tek drugi mesec, mi možemo, ali kažem mi uopšte nismo tipični predstavnici, jesmo, u smislu imamo neki kredit, odnosno dva, ali imamo neku ušteđevinu, pošto moja supruga pogotovo dosta radi i van fakulteta, pa onda postoji taj deo. Ali mislim da jako puno kolega ima ozbiljne probleme već sada, koji su u dugovima, vrlo je nezgodno kako će to da se nastavi. Mislim da mora postojati neki ozbiljniji pritisak da se, ako ništa drugo, makar ova uredba ukine, jer ipak je drugačije živeti od polovine plate i od osmine plate, to je jako velika razlika”, rekao je profesor Mihić.

On je dodao da situacija u njegovoj porodici nije pravi pokazatelj, te da smatra da će pogotovo mlađe kolege imati ozbiljne probleme.

“Tako da ne bih ja nešto nas izdvajao, mi ćemo izgurati naše i možemo i imamo, ali siguran sam da veliki broj, pogotovo mlađih koleginica i kolega će imati, ako već i nemaju, imaće vrlo ozbiljnih problema već praktično sada od polovine maja kad krenu računi, a legne 3, 4, 5 hiljada dinara koliko će oni realno dobiti”, komentariše profesor Filozofskog fakulteta.

Da je situacija teška i da se ljudi snalaze na različite načine, potvrđuje i profesor Šeste beogradske gimnazije Željko Matić. Takođe, kako kaže, neizvesnost oko svake uplate stvara dodatne poteškoće i pritiske, kada se govori o planiranju budžeta za period koji dolazi.

"To je neko snalaženje, da li neko pozajmljuje, ili ima nešto ušteđeno, da li jednostavno smanjuju troškove tokom tog perioda, ali to je sve bilo neizvesno. Problem je što mi nismo ni znali koliko će nama isplaćivati, to su nagađanja, kada ćemo dobiti celu platu, kada ćemo dobiti manju platu, pa koliko umanjenju ćemo dobiti, a i kad dobijemo jedan mesec, recimo 50 odsto onda krenu priče, a sledeći mesec nećemo dobiti ništa. Mislim ne krenu nagađanja od profesora. Pa nam se ništa ne kaže definitivno kako će biti, nego da se mi plašimo da li ćemo dobiti i šta", objašnjava profesor Šeste beogradske gimnazije.

Matić dalje navodi da su različite situacije ljudi i da znatno utiče na njihov život, kako je rekao, neki ljudi se uplaše, pa odustanu i neizvesnost isplata je takođe jedan od faktora, te govori da kako vreme prolazi, sve je teže izdržati.

"Jedna polovina meseca, pa druga polovina meseca, ali kako je to potrajalo, kako je obustava trajala tri meseca, mi smo mesec i po dana primali umanjenu platu. Neki imaju kredite, imaju već razne kredite, moraju to da plaćaju, onda oni jednostavno nisu mogli. A kako se ko snalazi, pa ljudi su izbegavali da pričaju o tome, u početku su i izbegavali da se prijavljuju za pomoć IT mreže solidarnosti. Mislili su da je nekome drugome možda hitno i potrebnije i tako dalje. Ljudi su nekako bili ponosni i spremni da se žrtvuju koliko god mogu da izdrže za neki viši cilj", dodao je Matić iz Foruma beogradskih gimnazija.

Posle odluke Ministarstva prosvete da prosvetnim radnicima u osnovnim i srednjim školama koje su u obustavi budu umanjene zarade, neformalna organizacija IT stručnjaka odlučila je da podrži nastavnike.

Preko sajta Mreža solidarnosti IT Srbija prosvetari kojima je potrebna podrška mogli su da se prijave, nakon čega bi im direktno na račune bila preusmerena sredstva donatora.

Profesor Vladimir Mihić kaže da su dobili poziv od IT mreže, kao i da na svakom fakultetu postoji kontakt, te da se prosleđuju podaci osoba kojima je potrebno i koji žele da se prijave.

"Ono što je za univerzitetske profesore malo drugačije jeste da zbog velikog broja nastavnika i univerzitetskih profesora koji su u tom problemu, su uslovi malo drugačiji, prioritet je dat onima koji su samohrani roditelji, ili ako oba supružnika rade na fakultetu, koji su u nižim zvanjima i tako dalje, dakle koji realno imaju veći problem da premoste nego mi koji smo malo duže na fakultetu i imamo i neke druge stvari koje radimo pored ovih redovnih, pa nekako možemo da skrpimo od meseca do meseca. Mislim da još uvek nije krenula isplata, ali je krenulo prijavljivanje onih koji procenjuju da im je potrebna finansijska pomoć, a takvih je, nažalost, verovatno jako mnogo", kaže Mihić.

Profesor Željko Matić pored Mreže solidarnosti, navodi i drugu vrstu pomoći koju pruža Fondacija Alek Kavčić, te pojašnjava da oni sarađuju, ali da uplate stižu odvojeno.

“Uplate Fondacije Alek Kavčić idu brže, ali je to samo jedna od 18.700 dinara, to je valjda maksimum da ne bude oporezovano. Što se tiče Mreže solidarnosti, njihova ideja je da pokriju ukupan iznos za koji je nama umanjena plata, ali to ide sporije. Oni povezuju pojedinačne uplate, neko uplati 5.000 dinara, neko 3.600, neko 2.400 i oni povezuju te donatore da oni uplate na račun pojedinačnih nastavnika i da se skupi ceo iznos iz više uplata. Međutim, to je išlo mnogo sporije. Tek sada nam stižu uplate za drugi deo februara, mi smo drugi deo februara primili 21. marta. Ali nama to znači mnogo, svaka uplata znači mnogo. Nama u šestoj je bilo uplaćeno 50 odsto plate, ali bilo je i gde su dobijali 15 odsto, a bilo je i škola gde nisu dobili ništa, u Trećoj na primer”, komentariše Željko Matić.

Na pitanje da li neki profesori povlače podršku studentima, Mihić ocenjuje da većina zaposlenih na fakultetima koji su do sada pružali podršku, nastavljaju to da rade, ali i da ima onih koji su bili za studente, ali nakon što su osetili "finansijski udar" okrivljuju studente, a da je ovaj pritisak ogolio profesore koji su "možda do sada ćutali, ali nisu podržavali studente, pa se sada osećaju snažnije da izađu i kažu da im studenti uzimaju platu".

Na pitanje da li vidi razliku kod profesora, u njihovoj podršci blokadama, nakon uvođenja uredbe, Mihić kaže da "bes i frustracija" ne mogu biti usmereni na studente već na državu.

"Većina profesora razume da nisu studenti u blokadi problem, već država koja je otvoreno krenula u rat protiv univerziteta, koliko god to zvučalo suludo u bilo kojoj državi, sa otvorenom agendom da se državni univerziteti potpuno unište i da, čini mi se, čak država nema nikakav problem i da zatvori državne univerzitete, što je naravno propast za celu državu. Mislim da država uvek greši u tome, zato što su univerziteti mnogo potrebniji državi, nego što je država potrebna univerzitetima. Mislim većina nas se može snaći i na druge načine, ali država bez univerziteta, to zaista ne postoji već vekovima unazad, pa pretpostavljam da ne može ni u Srbiji da postoji", zaključuje profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Vladimir Mihić.

Dok su univerzitetski profesori ostajali uskraćeni za redovnu platu, država je menjala Uredbu kojom će dodatno smanjiti njihova novčana sredstva, a da li je ta uredba imala smisla i da li je zaposlenima na fakultetima zaista dovoljno 5 sati posvećenog naučnom radu - ostaje da se vidi u praksi, u periodu koji sledi.

Sa druge strane, prosvetni radnici bili su na meti pritisaka od samog početka pružanja podrške studentima, dilema koja se potezala bilo je da li škole uopšte treba da štrajkuju.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

blokada fakulteta Smanjenje plate

Komentari 5

Hronološki Najpopularniji

@Pera

09.05.2025 • 14:10

Čuo sam da se o tome razmišlja i da će to biti zajedno sa tužbom protiv bande koja je nezakonito i mimo svih procedura obustavila rad i blokirala ustanove.

3 1 +2
Veliki

09.05.2025 • 10:07

Ako sam dobro razumeo to su ovi koji su potpuno nezakonito obustavili rad tj isti oni koji su našu decu iz škole izbacili na ulicu?
Treba da budu srećni što nisu svi otkaze dobili a trebali su.

10 5 +5
Zozons

09.05.2025 • 09:19

Urušavanje univerziteta zvuči kao teorija zavere, ali za sada sve izgleda tako. Profesori podržavaju studente, a ovi ih guraju u sunovrat. Pri tome, vlast deluje potpuno nezainteresovano za normalizaciju nastave.

5 2 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.