Međutim, Beograd je promenio stav i ostavio ih bez državljanstva i bez objašnjenja, piše Agencija Frans pres.
Kako dodaje agencija, većina tih ljudi živi u Srbiji više od 10 godina, tu su kupili kuće, otvorili trgovine, gaje decu.
Neki od njih su se još pre dve godine odrekli svog državljanstva, što je prema zakonu bio potreban uslov da postanu državljani Srbije i niko od njih nije dobio jasnu poruku od srpskih vlasti kojom se objašnjava to odlaganje, piše agencija.
Navode se reči Igora Grišina, bivšeg ruskog državljanina koji je rekao da je bez državljanstva skoro godinu i po, i da ne zna koliko će još to trajati, mesec, godinu dana, dve godine, ostatak života. On je rekao da nije čak mogao da ide na sahranu majke u Rusiji.
Taj 58-godišnjak živi 11 godina u Sremskim Karlovcima sa suprugom i dve ćerke, njih tri imaju državljanstvo Srbije, njegova supruga i starija ćerka su ga dobile, a mlađa je rođena u Srbiji.
Grišin je, kako prenosi Frans pres, u kontaktu sa 20 osoba koji su u istoj situaciji kao on. One osobe sa kojima je agencija razgovarala kažu da nikad nisu javno izrazile neko političko mišljenje koje bi moglo da objasni oklevanje Beograda da im da državljanstvo.
Svi kažu da su završili potrebne procedure i odrekli se svog prvobitnog državljanstva.
"Srbija nam je potvrdila, čak nam garatnovala da će nas prihvatiti ako se odreknemo svog državljanstva. Ja sam to učinio i dao im dokaz, i sad sam bez državljanstva godinu i po", rekao je Sergej Stets, bivši državljanin Belorusije koji živi u Novom Sadu sa suprugom i sinom.
Rekao je da se oseća napuštenim i da nije ni ovde ni tamo. Rekao je da je više puta kontaktirao policiju a da je odgovor uvek isti da je njegov zahtev na razmatranju i da treba da čeka.
Policija nije odgovorila na upit Frans presa o tome.
Kancelarija posrednika srpske vlade objasnila je za Frans pres da je u toku sa situacijom i da se razmatraju žalbe.
"Nema nikakvog opravdanja za držanje tih osoba u tom statusu apatrida u Srbiji, zemlji potpisnici dve konvencije UN o borbi protiv apatridije", rekao je za Frans pres Radoš Đurović, advokat i direktor Centra za zaštitu tražilaca azila.
Prema njemu, više faktora bi moglo da objasni tu sporost, a većinu ne znaju građani jer zavise od diplomatskih razmatranja.
U 2023. godini predlog zakona kojim se reformiše dobijanje državljanstva i koji je trebalo da pojednostavi taj postupak za strance povučen je iz procedure pod pritiskom Evropske unije.
Evropska unija, čiji je Srbija kandidat za članstvo, strahovala je da bi ublažavanje uslova davanja državljanstva dozvolilo Rusima koji postaju Srbi da ulaze neometano na njenu teritoriju, pošto za Srbiju nema viza za ulazak u EU.
Frans pres dodaje da Srbija zapravo nikad nije prekinula veze sa Moskvom čak i posle početka ruske invazije na Ukrajinu, a istovremeno je za desetine hiljada Rusa postala mesto gde beže od rata.
Prema studiji koju je u februaru objavio Beogradski centar za bezbednosu politiku (BCBP), ima između 80.000 i 110.000 Rusa u Srbiji, prenosi Frans pres.
Ali, kako dodaje agencija, neki Rusi dobii su srpsko državljanstvo u rekordnom vremenu, i prenosi pisanje istraživačkog medija Krik. Novinari su ustanovili, pošto su pregledali sve odluke o dodeljivanju srpskog državljanstva od početka 2022. do aprila 2025, da je 204 ruskih državljana dobilo srpski pasoš ubrzanim procedurama, koje se opravdavaju "nacionalnim srpskim interesom".
Među njima, prema Kriku, više je osoba vezano je za rusku obaveštajnu službu FSB. Ima osoba koje imaju benefite od rata u Ukrajini i oligarha pod međunarodnim sankcijama. Kako dodaje Frans pres, srpske vlasti nisu nikad to komentarisale.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar