Optužbe za rušenje ustavnog poretka: Šta im je svrha?

Autor: Dojče vele

Info

05.07.2025.

14:31 > 14:48

"Nasilno rušenje ustavnog poretka" postala je česta optužba pod kojom se privode studenti i aktivisti.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Optužbe za rušenje ustavnog poretka: Šta im je svrha?

Foto: 021.rs

Zbog sumnji na to krivično delo u poslednjih osam meseci privedeno je najmanje 20 osoba, piše Dojče vele.

Među njima je student Fizičkog fakulteta u Beogradu Stefan Tomić, koji se tereti za "pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja", a navodi se da je planirao da izvede to delo na protestu u Beogradu.

Prema Višem javnom tužilaštvu, Tomić je u privatnoj Votsap-grupi podelio fotografiju papira na kojem je rukom ispisan navodni plan za Vidovdanski protest: "nasilan upad u državne institucije, zgradu Radio Televizije Srbije, ali i privatnih medijskih kuća, poput Pinka i Informera". Uhapšen je četiri dana uoči protesta, a u međuvremenu mu je određen kućni pritvor od 30 dana.

Takođe, uhapšeno je i šestoro ljudi za koje se sumnja da su se sastali u jednom hotelu u Kraljevu, kako bi "pripremili nasilan upad u institucije i televizije".

Slična je situacija bila i pred protest 15. marta. Za isto krivično delo tada je u Novom Sadu optuženo 12 osoba, od kojih je šestoro uhapšeno i sada su u kućnom pritvoru, a šestoro je trenutno u inostranstvu.

Optuženi su na osnovu prisluškivanog razgovora, a terete se da su pokušali "nasilno da promene ustavni poredak, upadom u institucije, zgrade pojedinih medija, kao i sukobom s policijom". Privedeni su proveli dva meseca u pritvoru.

Sam čin "rušenja ustavnog poretka" deo je Krivičnog zakonika i konkretno se navodi u članu 309: "Ko u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti Srbije poziva ili podstiče da se silom promeni njeno ustavno uređenje, svrgnu najviši državni organi ili predstavnici tih organa, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina."

Kazna može biti i do osam godina zatvora, ako se radi o slučajevima gde se ruši ustavni poredak uz pomoć iz inostranstva.

To delo je, inače, regulisano i Ustavom Srbije, gde se u članu 5 propisuje da je "nedopušteno delovanje političkih stranaka koje je usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka".

Veljko Milić, jedan od advokata uhapšenih, za DW navodi da niko od osumnjičenih nije pokušao da promeni ustavno uređenje. On kaže da bi takvo delo značilo da neko poziva na, recimo, ukidanje Narodne skupštine, Vlade ili na postavljanje monarha.

Po Miliću, privođenje pod optužbom za takvo krivično delo ima drugu svrhu.

"Najveći problem kod toga što se zapravo sva ta krivična dela protiv ustavnog uređenja zloupotrebljavaju, kako bi se ograničila sloboda izražavanja. Gotovo u svim ovim slučajevima ne postoje ni sami elementi pozivanja na promenu ustavnog uređenja. Mi vidimo da se nekima stavlja na teret da su planirali, recimo, napad na Informer, RTS, i tako dalje. To nisu ustavne kategorije, tako da ne može biti nasilne promene ustavnog uređenja", kaže ovaj advokat.

Optužbi za rušenje ustavnog poretka bilo je i zbog protesta protiv rudarenja litijuma, a policija je tada uhapsila četiri osobe zbog sumnje da su "planirale izazivanje nasilja i nereda na protestu u Beogradu zakazanom za 10. avgust 2024".

Slično je bilo i tokom postizbornih protesta u decembru 2023, kada je uhapšeno i procesuirano 38 ljudi, a najviše njih zbog krivičnog dela pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja i nasilničko ponašanje na javnom skupu. Neki građani su tada priznali krivicu da bi izbegli zatvor, dok su drugi pušteni u kućni pritvor. Prema medijima, taj predmet je "u fioci", jer pravosuđe nema za te slučajeve konkretna rešenja.

Upravo tu je problem, smatra advokat Milić. Po njemu, nije toliki problem u optužbi, već u njenom širokom tumačenju: "Mogu da se tumače nejednako prema svim počiniocima, tako da zaista mislim da sam zakon ne predstavlja opasnost. Prava opasnost je njegovo tumačenje od strane tužilaštva."

Advokatica Nevena First ocenjuje da je situacija, pogotovo u slučaju studenta Stefana Tomića, potpuno suprotna od rušenja ustavnog poretka. Ona naglašava da je studentski zahtev za raspisivanje izbora zapravo izražavanje ustavom zagarantovanih prava.

"Zahtev za raspisivanje izbora je najlegitimnije i najlegalnije sredstvo u demokratskom društvu, koje pripada građanima, udruženjima i političkim organizacijama, posebno kada se ostvaruje mirnim putem i kroz ustavne mehanizme, kao što je do sada bio slučaj. Zato se ono ne može kvalifikovati kao pokušaj da se silom promeni ustavno uređenje", zaključuje First.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 16

Hronološki Najpopularniji

Gp

07.07.2025 • 20:21

Srbija majka

To reci većini iz velikih gradova koji NISU izašli na glasanje. Smarate sa vašom kontejner revolucijom.

2 0 +2
Tomo

07.07.2025 • 09:30

Krsenjr ustava

Ovi narodni placenici pa jos nisus psihicki sposobni da znaji da je narod ustav da je narod drzava da je natod zakon bez naroda to ne postojo a oni su samo placeni i a ne drzava pa ja sam platip nadnicars a on ne obavlja zasto je placen i dobija otkaz

1 2 -1
Bre

06.07.2025 • 17:43

Logika

Botovi ne razumeju da je nemoguće srušiti, uništiti, sravniti sa zemljom npr..kuću, drvo, državu....bilo šta što uopšte ne postoji. Što je odavno već uništeno. Teritoriju koju vlast naziva "država" uništila je ta ista"naprednjaĉka" (radikalska) vlast . Definitilvno uništeno ni mađioničari ne mogu ponovo- da unište. I da hoće. I nema potrebe lupetati da bilo ko sada uništava - državu. Nepostojeću.

2 5 -3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.