Beloruski aktivista Gnjot: Stanje u Srbiji podseća na Belorusiju 2006.

Ocenio je da je autoritarizam u njegovoj zemlji ipak na znatno višem nivou.

"Kada je reč o razlikama između Srbije i Belorusije, upotrebiću metaforu blisku mom poslu filmskog reditelja: Srbija se nalazi usred prve sezone serije 'Autoritarizam i diktatura', a Belorusija je pri kraju treće", rekao je Gnjot u intrevjuu za nemački Dojče vele.

Gnjot, koji je u Srbiji godinu dana u pritvoru (2023-2024) čekao odluku o izručenju Minsku, kazao je da mu "uliva nadu to što je video da pravosuđe u Srbiji delimično funkcioniše".

"Viši sud je brzopleto doneo odluku o mom izručenju Belorusiji, ali je Apelacioni sud moj slučaj ozbiljno uzeo u razmatranje i poništio presudu Višeg suda. Pravosuđe u Srbiji je još živo, daleko je od savršenog, pod pritiskom je, ali postoji prostor za pobedu zakona, dok u Belorusiji sudovi odavno ne ispunjavaju svoju funkciju. U Srbiji još ima šta da se brani i na čemu da se gradi", naveo je Gnjot.

Gnjot je odgovorio i na pitanje o daljem razvoju situacije u Srbiji, posle dve nedelje blokada širom zemlje, navodeći da "postoje dva scenarija - ili dolazi do otvorenog sukoba u kojem se koristi sila, što može imati razorne posledice, ili se pojavljuje neka druga sila koja interveniše pre nego što bude kasno".

"Kada se građani suoče s brutalnom silom, neko mora da reaguje. To može biti frakcija unutar vlasti koja se ne slaže s postupanjem bezbednosnih službi. To može biti koalicija političkih lidera koja staje u odbranu mirnih građana. To može biti parlament koji odbija da ćuti. Možda čak i samo jedna uticajna ličnost koja preokrene situaciju", naveo je on.

Pročitaj još

Zborovi Novog Sada u otvorenom pismu Vučeviću i Mićinu: Legalizovali ste bezakonje i pomilovali nasilje

VIDEO Vučević proteste u njegovoj ulici uporedio sa nacistima: Mi to nikad ne bi radili

FOTO, VIDEO: Interventna posle ponoći potisnula građane u Ulici Branimira Ćosića

Dodao je da "bez trećeg aktera, protest rizikuje da bude zgažen, koliko god bio masovan i opravdan".

"Dakle, nasilno gušenje jeste realan scenario, ali pojava druge sile koja je sposobna da zaštiti ljudska prava jedina je prava šansa da se tragedija spreči. I ta šansa bi morala da se iskoristi", rekao je Gnjot.

On je kazao i da optužbe u Srbiji koje su zasnovane na prisluškivanim razgovorima podsećaju na ono što su doživljavali aktivisti u Belorusiji.

Gnjot je jedan od nekoliko stotina hiljada građana Belorusije koji su učestvovali u masovnim demonstracijama 2020. godine, osporavajući pobedu Lukašenka na predsedničkim izborima. Evropska unija je uvela sankcije Minsku zbog represije nad učesnicima postizbornih demonstracija.

Uhapšen je na aerodromu u Beogradu u oktobru 2023. godine, po poternici Interpola koju je za njim raspisala Belorusija. U beogradskom Centralnom zatvoru proveo je sedam meseci, a zatim je pet meseci bio u kućnom pritvoru.

U oktobru prošle godine, Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je odluku o izručenju Gnjota Minsku, nakon što su vodeće zapadne zemlje, Evropski parlament i brojni strani umetnici pozvali Srbiju da ga oslobodi. On je odmah otišao u Evropsku uniju, gde je i danas.

Minsk tereti Gnjota za utaju poreza, dok on te optužbe opisuje kao lažne i tvrdi da je reč o "sistemskom mehanizmu gonjenja" protivnika Lukašenkovog režima.