Kad te Vučić pomiluje: "Predsednik, za divno čudo u okvirima zakona", ali evo šta je sporno

U oba slučaja reč je o aboliciji, institutu koji omogućava oslobađanje od krivičnog gonjenja pre pravosnažne presude.

"Za razliku od većine drugih evropskih rešenja, naš Zakon o pomilovanju daje mogućnost ne samo pomilovanja osuđenog lica, već i oslobađanja od krivičnog gonjenja, tzv. aboliciju. To je relikt starog komunističkog modela u kome je abolicija često korišćena za 'milost' prema političkim neistomišljenicima i disidentima, pa je ovaj institut zadržan i u Zakonu o pomilovanju iz 1995. godine koji od tada nije menjan", kaže za Danas profesorka na Pravnom fakultetu u Beogradu Vanja Bajović.

Ona ističe da bi pomilovanje trebalo da predstavlja krajnju meru milosti namenjenu osuđenicima koji se nalaze u izuzetno teškim životnim okolnostima - poput starosti, teške bolesti ili nepravedne osude, i da se taj postupak pokreće na osnovu molbe samog osuđenog lica.

"Za razliku od toga, abolicija o kojoj ovde govorimo, tačnije oslobađanje od krivičnog gonjenja, pokreće se isključivo na inicijativu ministra pravde, pa bi trebalo videti iz kojih razloga je ministarstvo tako nešto iniciralo, imajući u vidu da se radi o slučajevima nasilja koji su dosta uznemirili javnost", kaže Bajović.

Kako kaže dalje, institut abolicije je sam po sebi problematičan jer omogućava izvršnoj vlasti, konkretno predsedniku i ministru pravde, da se meša u nadležnosti sudstva. Iako smatra da bi takva zakonska odredba trebalo da bude ukinuta, Bajović naglašava da, dokle god postoji u važećem zakonu, odluke o aboliciji ne podležu krivično-pravnoj već isključivo političkoj oceni.

"Dakle, predsednik se, za divno čudo, ovde kreće u okvirima zakona, jer shodno zakonskim rešenjima, koja su po meni zastarela i dosta sporna, ali su i dalje važeća, on, na predlog ministra pravde, ima pravo da oslobodi lice od krivičnog gonjenja. Ako se to pravo zloupotrebljava, jedina moguća kazna je politička - da se izvršnoj vlasti ne da poverenje na izborima", kaže Bajović.

Pročitaj još

Zašto je pomilovana osumnjičena da je automobilom udarila studentkinju i teško je povredila?

Vučić zvanično pomilovao devojku koja je automobilom udarila studentkinju na protestu

Advokat Beljanski: Žalba Evropskom sudu u Strazburu zbog pomilovanja napadača na studentkinju u Novom Sadu

Bajović objašnjava da bi se odluka o pomilovanju mogla pravno tretirati kao koruptivno krivično delo, poput trgovine uticajem, samo ukoliko bi se dokazalo da je predsednik za tu odluku primio poklon ili neku drugu protivpravnu korist.

Kada je reč o zloupotrebi službenog položaja, dodaje, bilo bi neophodno pokazati da je tom odlukom sebi pribavio korist, drugome naneo štetu ili ozbiljno povredio nečija prava.

Tužilac Radovan Lazić kaže za Danas da potpuno oslobađanje od krivičnog gonjenja nije suštinska svrha instituta pomilovanja, koji bi, kako kaže, trebalo da bude krajnji mehanizam ispravljanja sudskih nepravdi kada više nema drugih pravnih lekova.

"Smisao instituta pomilovanja jeste da se otklone nepravde koje se ne mogu otkloniti u sudskom postupku. Na primer, kada neko bude pravosnažno osuđen, a ispostavi se da nije kriv i više ne postoji nijedan pravni lek. Tada predsednik može da interveniše kao krajnja političko-pravna instanca", navodi Lazić.

Kao posebno problematično ocenjuje Vučićevo javno obrazloženje odluke, u kojem je predsednik rekao da "ne postoje elementi krivičnog dela", što je, prema Laziću, ocena koju isključivo može dati sud. Time, smatra, predsednik ne samo da prekida sudski postupak, već zauzima stav o krivici, što je direktno suprotno ulozi koju bi trebalo da ima.

"Predsednik nema pravo da odlučuje da li postoje elementi krivičnog dela - to je isključiva nadležnost suda. Njegovo obrazloženje odluke o pomilovanju nije pravno utemeljeno i ne može biti osnov za takav akt", upozorava tužilac.

Dodaje i da prema aktuelnim zakonima ne postoji način da predsednik snosi bilo kakvu odgovornost za ovakve poteze.

Iako bi se zakon mogao izmeniti, Lazić izražava sumnju da postoji politička volja da se takvo rešenje dovede u pitanje.

"Prema sadašnjim zakonskim rešenjima, ne postoji mogućnost da predsednik bude odgovoran za pomilovanje. To je političko pitanje, a ne pravno. I ne verujem da trenutno postoji skupštinska većina spremna da menja te zakonske odredbe", kaže Lazić.

Zaključuje da ovakva praksa predstavlja zloupotrebu instituta pomilovanja, jer se time onemogućava da sud utvrdi da li je neko kriv ili ne. Pomilovanje, kaže, ima smisla samo kada je presuda već doneta, a okolnosti ukazuju na potrebu za milošću koju sud ne može da pruži.

Podsetimo da je nešto ranije advokat Rodoljub Šabić ocenio da je Ministarstvo pravde dužno da informiše javnost o razlozima zbog kojih je pomilovana M. S. koja je je početkom godine na protestu u Beogradu automobilom udarila studentkinju. Šabić je u pisanoj izjavi naveo da je ta odluka bila očekivana pošto je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio, ali da po Zakonu o pomilovanju Ministarstvo pravde pokreće taj postupak.

"Pomilovanje od krivičnog gonjenja nije stvar želja predsednika republike (…) Ministar pravde, koji je dužan da postupa po zakonu i savesti, a ne po nalozima bilo koga, nesporno ima obavezu da javnosti razjasni kojim se to razlozima rukovodio koristeći ovlašćenja koja samo on ima, da bi po službenoj dužnosti pokrenuo postupak za pomilovanje od krivičnog gonjenja", dodao je advokat.

Prema njegovim rečima, pomilovanje od krivičnog gonjenja je institut koji se, i u zemljama koje ga poznaju, koristi retko pošto predstavlja "najdublje moguće zadiranje izvršne vlasti u nadležnost organa pravosuđa".