Pošta Srbije i JP "Stara planina" prelaze u status društava sa ograničenom odgovornošću

Promena forme u d.o.o. olakšava kasnije otuđenje delova preduzeća ili imovine, bez transparentnih javnih tendera. Iako se zakonom garantuje zaštita javne svojine, kritičari strahuju da to može biti zaobiđeno.
* Smanjena javna kontrola: Zbog autentičnog tumačenja zakona, obim dostupnih podataka o radu ovih preduzeća može se smanjiti. To otežava javni uvid u finansije, ugovore i odluke menadžmenta, što je direktna posledica manjka transparentnosti.
Praktični primer: EPS
Transformacija EPS-a (Elektroprivrede Srbije) u akcionarsko društvo je često spominjan primer. Iako je promena imala za cilj uvođenje profesionalnijeg korporativnog upravljanja, kritičari ukazuju na to da se politički uticaj nije smanjio. Smanjena je i obaveza prijavljivanja imovine direktora, što je izazvalo brojne polemike u javnosti.
Transformacija JP u d.o.o. u Srbiji predstavlja kompleksan proces. Iako teoretski cilja na efikasnije i profesionalnije upravljanje, postoje realni strahovi da bi se nedostatak transparentnosti i politički uticaj mogli nastaviti, što bi u konačnici moglo da rezultira manjom odgovornošću i većim rizikom od zloupotrebe javnih resursa.

Negativne posledice i rizici
Iako transformacija ima za cilj modernizaciju, neki od ključnih rizika i negativnih posledica koje se pominju u javnosti uključuju:
* Netransparentnost poslovanja: Jedna od najvećih zamerki je potencijalni pad transparentnosti. Prema novim propisima, rukovodioci transformisanih preduzeća, kao što su EPS, više nisu u obavezi da prijavljuju svoju imovinu i prihode Agenciji za sprečavanje korupcije. Smanjena obaveza javnog izveštavanja može dovesti do manje kontrole i veće mogućnosti za zloupotrebe javnih resursa.
* Politički uticaj: Iako se menja pravna forma, i dalje postoji strah da će se zadržati politički uticaj na poslovanje. U d.o.o. sa 100% državnog vlasništva, politički predstavnici i dalje imaju glavnu reč u biranju direktora i nadzornih odbora. Ovo stvara rizik od nastavka prakse zapošljavanja kadrova po političkoj liniji, a ne na osnovu stručnosti.
* Privatizacija "na mala vrata": Postoji zabrinutost da je ova transformacija prvi korak ka tihoj privatizaciji javnih resursa.

* Upravljanje: Upravljanje DOO je regulisano osnivačkim aktom i statutom društva. Odluke donose vlasnici udela (članovi društva) ili direktor/uprava koju oni postave, a cilj je efikasno i profitabilno poslovanje.
* Odgovornost: Ključna karakteristika DOO je ograničena odgovornost. Vlasnici odgovaraju za obaveze društva samo do visine svog uloga. Imovina DOO je odvojena od privatne imovine vlasnika. Proces transformacije javnih preduzeća (JP) u Srbiji u privredna društva, najčešće u društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.) ili akcionarska društva (A.D.), predstavlja značajnu promenu u upravljanju državnom imovinom. Ova transformacija se sprovodi na osnovu Zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije. Iako je cilj povećanje efikasnosti i transparentnosti, u javnosti postoje brojne debate o negativnim posledicama.