Kako studenti formiraju listu za izbore: "Želimo da se odreknemo kulta ličnosti"

Samim tim, neophodno je znati kako se ona, naposletku, i formira, piše Mašina. 

Otkako su studenti postavili aktuelnom režimu zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, postavilo se pitanje kako će oni nastaviti borbu za promene koja se od tog trenutka, neminovno, preselila u politički ring.

Naposletku, mladi ljudi koji su krajem prošle godine pokrenuli sveopšti građanski bunt u državi, prema mnogim istraživanjima javnog mnjenja, slove za najrelevantnije političke aktere u Srbiji.

Jednostavno, njihovu reč i njihovo delanje pobunjeni narod najviše uvažava. Samim tim, i njihova najavljena lista za potencijalne buduće izbore, bilo vanredne ili redovne, nosiće najveću težinu.

Upravo zbog toga je, čini se, neophodno da javnost zna kako su se birali kandidati koji će se nalaziti na studentskoj listi, kao i sam proces donošenja odluka između samih studenata u blokadi. Ali, možda i ono što javnost najviše zanima, i kada će biti objavljena?

Pročitaj još

Akademski plenum o biber spreju u Pravnom fakultetu: "Tražimo da ministar Ivica Dačić podnese ostavku"

Pušten i četvrti uhapšeni zbog sukoba ispred Filozofskog fakulteta

Srpska dijaspora pisala Fajnenšel tajmsu: "Vučić predugo uživa popustljivost evropskih lidera"

Kako se formirala studentska lista?

Student Fakulteta političkih nauka Aleksa Simić izjavio je nedavno za televiziju N1 da je studentska lista 99 odsto završena i da su moguće još neke izmene u zavisnosti od dogovora.

"Na njoj neće biti lidera, želimo da se odreknemo kulta ličnosti koji nas prati", rekao je on.

Uzimajući to u obzir, Mašina je razgovarala sa studentom Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji govori ispred plenuma tog fakulteta, o tome kako su studenti iz cele Srbije mesecima unazad stvarali listu za izbore – tzv. studentsku listu.

Student na početku razgovora ističe da je glavni dokument – po kojem se odvija politička artikulacija studenata u blokadi – Direktiva, te da se u istom opisuje način formiranja liste kao i način izlaženja na izbore.

Kako objašnjava, kandidati na studentskoj listi se biraju po određenim mandatima za svaki univerzitet. Nadalje, dodaje, svaki grad u blokadi određuje kako će birati svoj broj mandata, da li preko lokalnih plenuma ili univerzitetske radne grupe.

"Svaki kandidat se bira shodno pozitivnim i negativnim kriterijumima definisanim u samom dokumentu Direktive. Na primer, kandidat mora biti punoletni državljanin Republike Srbije nad kojim nije produženo roditeljsko pravo, odnosno koji nije potpuno lišen poslovne sposobnosti. Takođe, svaki kandidat mora da poštuje program liste. S druge strane, kandidat ne sme da bude student, odnosno neko ko je upisao akademsku 2024/25. godinu ili osoba čije su studije u statusu mirovanja. Takođe je bitno napomenuti da postoji i rodni algoritam specijalno projektovan da osigura zakonsku zastupljenost manje prisutnog pola na listi", ukazuje sagovornik.

Kako dodaje, takođe je neophodno da kandidati nikada nisu bili članovi vladajuće koalicije, kao ni funkcioneri trenutnih parlamentarnih opozicionih partija.

"Svako ko je osuđivan na kaznu dužu od godinu dana zatvora ili je bio osuđen za delo koje se goni po službenoj dužnosti za koje je kazna propisana veća od 3 godine ne može da bude kandidat na studentskoj listi. Pored toga, kandidat ne sme da bude bilo koji funkcioner koji i inače ne bi mogao biti narodni poslanik. Takođe, kriterijumi nalažu da na listi ne sme da bude neko ko je bio član izvršne ili zakonodavne vlasti ispred trenutne vladajuće koalicije", pojašnjava student Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Kako napominje, nakon što se preliminarna lista sastavi, sledi proces vetiranja, tokom koga plenumi mogu da prilože dokaze i argumente za isključivanje pojedinih kandidata sa liste ukoliko ne poštuju kriterijume ili se veruje da bi iz bilo kog drugog razloga povredili integritet liste i ideala studentske borbe.

"Rok za slanje argumentacije je sedam dana, uz tri dodatna dana nakon isteka roka. Rok za izjašnjavanje o predlozima veta je sedam dana. Veto se usvaja po principu 50 plus jedan odsto svih izjašnjenih plenuma visokoškolskih ustanova. Bitno je napomenuti da postoje i tzv. gradski interni veto u Novom Sadu, dok u drugim gradovima on ne postoji", ističe sagovornik.

Kako kaže sagovornik Mašine, konačna lista će biti anonimna do raspisivanja izbora i čuva se u strogoj tajnosti od svih, uključujući samih studenata. Dodaje da se najveće bezbednosne mere, digitalne i fizičke, koriste kako se lista ne bi procurela u javnost.

Ideali liste

Na nivou pokreta se to trenutno razmatra, a plenum Filozofskog fakulteta smatra da oročenje mandata poslanika u Skupštini treba da se ukine.

"Studenti u blokadi su uvereni da svojim skoro pa desetomesečmim delovanjem imaju dovoljno iskustva i ambicije da ponude jedan revolucionaran program, od naroda za narod čije će sprovođenje zahtevati pun mandat izvršne i zakonodavne vlasti. Time, verujemo da ćemo biti jedna definitivno nova opcija na političkom nebu Srbije i da će naše ideje trajno uticati na buduću politiku u pravcu njene veće demokratičnosti, transparentnosti i većeg solidarnijeg duha", izjavio je student Filozofskog u Beogradu.

Za kraj, on ističe da studentska lista treba da postigne restart sistema, tako da se nikada više ne ponove uslovi za sistematsku korupciju koji su doveli do pada nadstrešnice u Novom Sadu i batinaša koji su slati da tuku studente.

"Dugoročno, ona će uključivati jedan program koji predstavlja znatnu razradu Društvenog dogovora, Programskog minimuma i još studentskih programskih dokumenata, vođeni principima naše borbe. U ovom programu dominira duh solidarnosti, zajedništva i želje za političkim buđenjem naroda. Njegov osnovni princip će biti ne samo demokratizacija izbornih rezultata, već i celog društva demokratizacijom odlučivanja u svakodnevnom životu: u lokalnoj zajednici i na radnom mestu", zaključuje student.