Srbija godinama ne sprovodi mere zaštite od zagađenja vazduha: Meteorolog objašnjava šta udišemo
Meteorolog i član Stručnog saveta Nacionalne ekološke asocijacije Milenko Jovanović objašnjava šta zapravo udišemo kada se nad Beogradom i drugim gradovima nadvije smog.
Foto: 021.rs
Iako slike zagađenog vazduha često uznemire javnost, stručnjaci upozoravaju da vizuelni utisak nije realan pokazatelj stvarnog stanja.
Sagovornik Insajdera, meteorolog i član Stručnog saveta Nacionalne ekološke asocijacije Milenko Jovanović objašnjava za Insajder da problem aerozagađenja u Srbiji ima daleko dublje i dugotrajnije uzroke. On kaže da se stvarne koncentracije zagađujućih materija mogu meriti isključivo odgovarajućim analizatorima koji besprekorno i pouzdano pokazuju koncentracije svih polutanata od PM čestica pa do sumpor dioksida i azotne okside.
"Izvori su već godinama ili više od decenije poznati i pouzdano se zna da su najveći izvor emisija polutanata lokalna ložišta i manje energane, industrija i saobraćaj. Naravno, nema svaki grad isti raspored, ali ne postoji nigde da nije tako. Dve trećine otpada na ta ložišta. Koliko ima samo Beograd? Oko 350 do 400.000 ložišta. Koliko je promenjeno? Verovatno 50 ili 100. To se mora promeniti i to su mere koje su propisane planom kvaliteta vazduha za Beograd koji je donet od 2021. do 2030. godine, ali se to ne radi", ističe Jovanović.
Na pitanje zašto se ne to radi, on odgovara da bi to pitanje trebalo postaviti "onima koje plaćamo da sprovedu mere na sprovođenju najvišeg javnog interesa", a to je, kako naglašava, zdravlje građana.
Jovanović je, komentarišući i ideju o ugradnji filtera na individualna ložišta rekao da je ta mera zamena za otkrivanje uzroka.
"To je lečenje posledice. To je 'tri aspirina na temperaturu 40 kod upale pluća'. A zapravo bi bilo potrebno uraditi samo ono što je propisano merama, a to je smanjiti broj lokalnih ložišta tako što ćete besplatno ili jako povoljno ta ložišta promeniti građanima, a ne da to zavisi od dobre volje. Ovde se građani javljaju da im dođu dimničari zimi da se penju po krovovima i da čiste dimnjake da bi to ugradili. To je prosto smešno, a samo ove godine je bio plan za 80 hiljada. To je bajka. Ako je 800, bilo bi divno da je to urađeno. Prosto je nemoguće to uraditi, ali lepo zvuči. Znači, lepo zvuči kao da ću živeti 300 godina, ali ni to nije istina", ističe Jovanović.
Sagovornik Insajdera kaže su podjednako važni i kvalitet ložišta, ali i šta se loži. On naglašava da mi koristimo jako loše energente i tvrdi da je TENT definitivno najveći pojedinačni zagađivač u Srbiji.
"Emisija upravo tih azotnih oksida i PM čestica je neviđenih razmera. Koristi se najgori lignit. Te emisije štetnih gasova, odnosno PM čestica, bile se po pet puta veće od očekivanih za taj energent. Znači da to nije čak ni taj lignit, nego zemlja, vlaga, a dodaje se nafta da bi gorela zemlja koja, naravno, neće da gori", kaže Jovanović i podseća na veliko zagađenje vazduha u junu ove godine.
"Šta se je desilo u junu mesecu? Imali su incident. Tada su u Obrenovcu, kad je država ćutala, sedam sati bile nedozvoljene koncentracije, čak i preko 1.000 mikrograma. I prešlo se preko toga 'kao, pa bilo je'. To je neko isključio filtere ili je bila neka havarija koja je morala da aktivira alarm u Obrenovcu i da neko kaže 'stanite ljudi, po zakonu je to opasno po zdravlje, a ne po mom mišljenju", kaže Jovanović.
Smatra da vazduh nije samo zagađen u Beogradu, već i u drugim gradovima u Srbiji.
"Arsen je definitivno najopasniji, teški metal i metaloid, koji se nalazi u rudi. Ta ruda je bila nekvalitetna, uvoženo je sve i svašta. Mi imamo gradove koji su daleko zagađeniji od Beograda. Od Zaječara, Prokuplja, Leskovca koji do godinu dana nije imao merenja, Novi Pazar, Valjevo. Svuda je situacija gora nego u Beogradu. Tako da je Beograd zahvaljujući pre svega košavi u boljem položaju od njih. A to ne znači da bi dva miliona stanovnika trebalo da se truje i da budu srećni što su malo manje truju od ostalih", kaže sagovornik Insajdera.
Odgovarajući na pitanje o kaznenoj politici za nepoštovanje zaštite životne sredine i da li je industrijskim postrojenjima i fabrikama isplativije da plate takve kazne nego da primene savremene tehnologije i filtere koji sprečavaju zagađenje, Jovanović smatra da je zagađivačima omogućeno od strane države da se tako ponašaju.
"Nepoštovanje zakona bi moralo biti momentalno sankcionisano, od inspekcije preko tužilaštva i suda, ali oni ne rade svoj posao. Te kazne mogu biti simbolične, kad bi ih bilo. Ko reaguje na prijave građana kod industrijskog zagađenja? Pa država mora automatski da reaguje. Ne treba građani da vide ili da sumnjaju da se nešto dešava. Omogućeno je trovačima da nastavljaju da ugrožavaju zdravlje građana sa bezbednog položaja. Da se zatvori pogon - toga nema. Ako je TENT, koji je državni, to radio u junu mesecu i nije zatvoren makar na pola dana, sve govori kakav je odnos države prema zagađivačima", smatra on.
Skupština Srbije usvojila zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte kojim se uvodi porez za najveće emitere gasova. Na pitanje da li očekuje da taj zakon bude efikasno sproveden, Jovanović kaže da je to "sve samo na papiru".
Pročitaj još
"Dokaz je monitoring koji pokazuje da nema trenda poboljšanja kvaliteta vazduha u Srbiji. Pravi monitoring postoji oko 15 godina u celoj Srbiji, sad je još i malo poboljšan. I šta se dešava? Zavisi od meteoroloških parametara koji samo pogoršavaju ili poboljšavaju sliku emisije, mi imamo nešto što se zove konstantno prekomerno zagađenje vazduha sa posledicama. Na zapadu imaju vrlo jasan odnos prema ulaganju i benefitu, a to je da je lečenje posledica aerozagađenja, počev od zdravlja i izgubljenih radnih dana, daleko jeftinije od smanjenja aerozagađenja", naglašava ovaj sagovornik.
Svetska zdravstvena organizacija upozorila je na hiljade prevremenih smrti svake godine koje se mogu pripisati izloženosti zagađenom vazduhu, svrstavajući Srbiju među evropske zemlje sa najvišim stopama mortaliteta uzrokovanog ovim faktorom.
"Ako smo pet puta imali veću smrtnost od Nemačke, to dovoljno govori u kakvoj smo situaciji. Srbija je početkom decembra 2022. godine donela zakon koji se zove 'Program zaštite vazduha od 2022. do 2030. godine sa akcionim planom', gde je prvi put u prvoj rečenici priznala problem aerozagađenja, da je on opasan, da izaziva smrt. I to je analizirala, čak i broj preuranjenih smrti. I izračunato je da je najbolji scenario, onaj najpovoljniji za građane, iznosio oko 2,6 milijardi troška, a biće i tri i po milijarde zato što nisu mogli sve da znaju gde će biti merenje i da je tada merenje rađeno. Koliko je to para? To je mnogo para. A koliko košta metro? Šta je prioritet Srbiji? Smanjenje do 2030. godine po tom programu? Da cela Srbija prodiše, da se dovede na zakonski nivo, tadašnji, sada je i stroži zakon. Nema ništa od toga. Ovakvim tempom neće biti ni do 2050. godine", ističe Jovanović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Nišlija osumnjičen za seriju krađa po Beogradu: Iz hotela, stana i menjačnice odneo hiljade evra i dinara
26.06.2026.•
0
Tridesetčetvorogodišnji K.B. iz Niša uhapšen je u Beogradu zbog sumnje da je od 12. maja do 17. juna izvršio više krađa na području gradske opštine Savski venac.
Međunarodna poternica za dvojicom okrivljenih za ubistvo Darka Veskovića
26.06.2026.•
0
Sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu je naredio izdavanje međunarodne poternice za N. K. i D. Dž, okrivljenima da su učestvovali u ubistvu Darka Veskovića u ugostiteljskom objektu na Voždovcu 22. juna.
Četvoro članova REM-a u ponedeljak odlučuje da li se vraća u Savet
26.06.2026.•
0
Izabrani članovi Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), koji su u decembru podneli ostavke na te funkcije, u ponedeljak bi trebalo da donesu konačnu odluku o tome da li će se vratiti u to telo.
Nemačka potvrdila: GIZ plaća savetnika Aleksandra Vučića, kao deo saradnje sa Srbijom
26.06.2026.•
3
Nemačko Ministarstvo privrede potvrdilo je na upit DW da GIZ plaća savetnika predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
SRCE: Koliko košta Vučićev miting i ko ga plaća?
26.06.2026.•
2
Srbija centar (SRCE) pitao je danas nadležne da li privatni miting predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji će biti održan sutra, plaćaju građani Srbije iz svog džepa.
AMSS: Gužve na putevima zbog letnjih putovanja, pravite češće pauze zbog vrućina
26.06.2026.•
0
Auto moto savez Srbije (AMSS) upozorio je vozače da se zbog intenzivnih putovanja ka Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, očekuje pojačan saobraćaj.
Vučić komentarisao predizborna istraživanja: "Nama nije lako, ali njima je još teže"
26.06.2026.•
7
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je danas da vlastima, na predstojećim izborima ne bi bilo lako da pobede, ali da bi njenim oponentima bilo još teže.
Sutra konačni rezultati vanrednih izbora na Kosovu
26.06.2026.•
0
Centralna izborna komisija Kosova (CIK) očekuje da će sutra biti proglašeni konačni rezultati prevremenih parlamentarnih izbora održanih 7. juna.
Visoki savet tužilaštva raspisao konkurs za više od 130 tužilaca
26.06.2026.•
1
Visoki savet tužilaštva (VST) raspisao je javni konkurs za izbor više od 130 tužilaca u javna tužilaštva širom Srbije.
SSP: Odgovorna vlast bi upozorila građane na opasnost od vrućina, umesto da ih poziva na skup
26.06.2026.•
10
Irena Mojsić iz Resornog odbora Stranke slobode i pravde za zdravstvo (SSP) ocenila je da bi odgovorna vlast upozorila građane na opasnost koju nose visoke temperature i dala uputstva kako da izbegnu dehidrataciju.
Vučić o zabrani ulaska Vučićeviću u Crnu Goru: Možda ćemo morati da pristupimo recipročnim merama
26.06.2026.•
49
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je zabrana ulaska u Crnu Goru uredniku Informera Draganu Vučićeviću "velika greška" zbog koje će Srbija susednoj državi možda morati da uvede recipročnu meru.
VIDEO: Otvorena deonica Moravskog koridora od Preljine do Adrana kod Kraljeva, putarina od 1. jula
26.06.2026.•
10
Deonica Moravskog koridora od Adrana kod Kraljeva do Preljine kod Čačka, u dužini od 28,7 kilometara, otvorena je danas, a u saobraćaj će biti puštena sutra u 9 časova.
Optužnica protiv dvadesetogodišnjaka zbog pokušaja ubistva na Vračaru
26.06.2026.•
1
Beogradsko Više javno tužilaštvo (VJT) saopštilo je danas da je podiglo optužnicu protiv muškarca (20) zbog sumnje da je u decembru prošle godine na Vračaru pokušao da ubije jednu osobu.
RT Balkan prekinuo saradnju sa oko 30 medijskih radnika, među razlozima i veštačka inteligencija
26.06.2026.•
1
Udruženje novinara Srbije (UNS) je saopštilo danas da je ruski RT Balkan prekinuo saradnju sa 20 do 30 medijskih radnika, i zbog uvođenje alata veštačke inteligencije.
Tužilaštvo: Pretnje Vučiću i Stefanoviću uputio neuračunljiv muškarac, zatražen pritvor
26.06.2026.•
7
Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu saopštilo je danas da je pred Posebnim odeljenjem za borbu protiv visokotehnološkog kriminala saslušan V.J. jer je pretio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
Požar na železničkoj stanici Makiš: Goreli stari pragovi i trava
26.06.2026.•
0
Na železničkoj stanici "Makiš" u beogradskoj opštini Čukarica danas je vatra zahvatila stare železničke pragove i travu.
Lažno se predstavljao kao policajac, pretresao strane državljane i uzimao im novac
26.06.2026.•
8
Tridesetsedmogodišnji M.J. uhapšen je zbog sumnje da se stranim državljanima lažno predstavljao kao policajac i krao od njih novac, saopšteno je danas.
Vučićeviću zabranjen ulazak u Crnu Goru
26.06.2026.•
52
Crnogorska policija donela je odluku kojom uredniku beogradskog tabloida Informer, Draganu J. Vučićeviću zabranjuje ulazak u Crnu Goru.
Komentari 10
Mile
Dejan
Iskreno
Sve gore navedeno se resava kada lupis Srbina po dzepu. A ako tako ne bude onda ce se stvari resiti tako da ce nas biti sve manje, pa i manje problema, dok ne dodje neki drugi narod pa ih resava ili zakomplikuje!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar