Koga bi trebalo lustrirati u Srbiji?

Autor: Vreme (Katarina Stevanović), Insajder, Beta

Info

20.01.2026.

08:39 > 09:22

Studenti su u Novom Sadu predstavili prve tačke svog budućeg programa: lustraciju i punu primenu Zakona o poreklu imovine.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Foto: Pixabay

Upravo lustracija treba da bude početna tačka sistemskih promena i način da se utvrdi odgovornost za kršenje ljudskih prava, zloupotrebe položaja, ali i za pogibiju 16 ljudi u nesreći na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

"Lustracija je mehanizam koji omogućava da se utvrdi lična odgovornost i da se onim visokim funkcionerima koji su odgovorni za kršenje ljudskih prava i zloupotrebe položaja izrekne zabrana vršenja javnih funkcija", rekao je student Filozofskog fakulteta Antonije Stefanović.

Šta je lustracija?

Pojam lustracije u srpskom javnom prostoru već decenijama izaziva snažne i oprečne reakcije - od toga da je reč o "najskupljoj reči u tranziciji", uverenja da je ona preduslov svake ozbiljne demokratizacije, do kritika da se radi o "progonu političkih protivnika", piše Vreme.

Lustracija je mehanizam tranzicione pravde koji se primenjuje u društvima koja izlaze iz autoritarnih sistema ili teških političkih lomova. Njena svrha nije krivično gonjenje, već utvrđivanje moralne i političke odgovornosti i privremeno ili trajno udaljavanje sa javnih funkcija onih koji su učestvovali u kršenju ljudskih prava ili zloupotrebi državne moći.

Reč potiče od latinskog lustratio, što znači čišćenje, pročišćenje, a u političkom smislu označava pokušaj da se javni prostor "očisti" od kadrova kompromitovanih prethodnim nedemokratskim poretkom.

"Ideja lustracije se uvek javlja onda kada jedno društvo pokušava da izađe ili izlazi iz autoritarnog sistema i pokušava da uspostavi demokratiju. Originalna ideja lustracije značila je da njoj podležu javni funkcioneri", govori za "Vreme" Vesna Rakić Vodinelić, pravnica koja je pre više od 20 godina sedela u srpskoj lustracionoj komisiji.

Zašto lustracija u Srbiji nikada nije sprovedena?

Posle petooktobarskih promena 2000. godine, lustracija je bila jedna od ključnih tema. Miloševićev režim je srušen, ali su brojni njegovi kadrovi ostali u državnoj administraciji, pravosuđu, policiji i bezbednosnim službama. Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, poznat kao Zakon o lustraciji, usvojen u maju 2003. godine, stupio je na snagu naredne godine, ali nikada nije zaživeo.

Rakić Vodinelić objašnjava da je zakon ostao mrtvo slovo na papiru zbog potpunog izostanka političke volje.

"Komisija nikada nije bila kompletirana, jer tadašnja opozicija, odnosno SPS i SRS, nisu hteli da predlože svoje članove. Nismo imali nikakvu podršku države, niti saradnju sa službama bezbednosti. Javnost je bila slabo zainteresovana. Zbog toga smo na kraju kolektivno podneli ostavku", kaže Rakić Vodinelić.

Zakon o lustraciji iz 2004. obuhvatao je veliki broj javnih funkcionera, od predsednika Republike, članova Vlade, svih poslanika, dekana, rektora, sudija, javnih tužilaca, direktora javnih preduzeća, objašnjava Rakić Vodinelić.

Zakon je bio oročen na deset godina i prestao je da važi 2014. godine, a pokušaji da se ponovo aktivira ostali su bez političkog odjeka.

Sagovornica "Vremena" dodaje da je kasnije bilo nekoliko pokušaja koji su uglavnom dolazili od Lige socijaldemokrata Vojvodine da se isti zakon vrati na snagu, međutim, to se nije dogodilo.

Zakon iz 2004. rađen je po ugledu na mađarski. U toj zemlji je, objašnjava Rakić Vodinelić, lustracija relativno uspešno sprovedena posle izlaska iz komunizma i ulaska u liberalizam, ali plodovi nisu dugo trajali jer je u Mađarskoj već dugo na vlasti režim koji se ne može definisati kao demokratski.

Kako bi lustracija danas mogla da izgleda?

Rakić Vodinelić kaže da suština lustracije nije osveta, već individualna odgovornost uz garancije pravičnog postupka.

"Ona se mora odnositi na javne funkcionere i na konkretna kršenja ljudskih prava i zloupotrebe položaja. Ako postoje elementi krivične odgovornosti, onda treba voditi krivični postupak, a ako ne, lustracioni. Ta dva mehanizma mogu ići i paralelno", ističe ona.

Kao realnu vremensku granicu predlaže 2004. godinu, kada je Srbija postala članica Saveta Evrope i ratifikovala Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, kako bi se izbegla retroaktivnost i narušavanje pravne sigurnosti.

Modeli iz drugih zemalja su različiti, od lustracionih sudova u Poljskoj, do komisija u Češkoj i nekadašnjoj Čehoslovačkoj, gde je ovaj proces ocenjen kao jedan od uspešnijih u Evropi.

U Srbiji bi, smatra sagovornica "Vremena", bilo realno početi sa jednom centralnom državnom komisijom, uz mogućnost kasnijeg širenja.

"Da bi lustracija uspela, potrebna je snažna politička volja i široka društvena saglasnost. Pošto studenti to promovišu, a oni su sada ozbiljna politička snaga, nadam se da će se ta ideja raširiti. Oni koji su sada na funkciji naravno da je nazivaju osvetoljubivom, nedemokratskom. To sve nije tačno, a pogotovo niko iz ove vlasti nema prava da se poziva na demokratiju. Svejedno, i da ima, Zakon o lustraciji je dobar i primeren jedino onda kada se bavi individualnom odgovornošću svakog za kršenje ljudskih prava i zloupotrebu resursa", kaže Rakić Vodinelić.

Ideju je, smatra ona, javnost dobro dočekala, što se moglo videti i na skupu u Novom Sadu.

"Dosta je ljudi koji o tome razmišljaju, ali sve je na nivou čiste teorije koliko ja znam, a nekih konkretnih rešenja i dalje nema. Treba zaista shvatiti da to ne treba da bude nikakva osveta, već individualna odgovornost sa svim mogućim garancijama poštenog postupka", zaključuje Rakić Vodinelić.

S druge strane, kako za Insajder kaže profesor Pravnog fakulteta Danilo Vuković, naše institucije nemaju kapacitete da sprovedu lustraciju.

"Naše institucije su pod ogromnim pritiskom i jedva obavljaju elementarne poslove - da obezbede zakonitost u kritičnim oblastima poput kontrole trošenja javnih sredstava, nelegalnog bogaćenja, suzbijanja organizovanog kriminala. Ne vidim prostor da se ovakvim institucijama i ovako ranjenom društvu nametne još jedna tema koja podrazumeva da smo kao društvo postigli saglasnost da smo iza sebe ostavili nešto što je apsolutno zlo. Nisam siguran da takva saglasnost postoji, kao što nije postojala ni posle Miloševića", objasnio je Vuković.

Prema rečima sagovornika Insajdera, predlogom Zakona o lustraciji studenti poručuju da je jasno da posle izbora mora da se podvuče crta i da se kaže da su ljudi koji su vodili ovu zemlju kršili zakone, norme pristojnosti i moralne norme u javnom prostoru tokom više od decenije.

"Zakon o poreklu imovine već postoji. Problem je u političkoj volji. Da biste proveravali imovinu veoma bogatih i moćnih ljudi, morate imati političku moć. Ne vidim da neko ko tu moć ima želi to da uradi. Predsednik skreće temu - nije stvar u poslanicima, već u privrednicima i nosiocima izvršne vlasti koji odlučuju o novcu", rekao je profesor.

Vanredni profesor na Fakultetu političkih nauka (FPN) u Beogradu Dejan Pavlović ocenio je da bi lustracija u Srbiji mogla biti efektivna i lekovita, ali da taj instrument nije savršen i da bi pre eventualnog sprovođenja te mere bilo neophodno obezbediti širu društvenu podršku.

On je za agenciju Beta kazao da je lustracija "važna mera odbrane demokratije" u situacijama kada redovni krivičnopravni i prekršajni postupci nisu delotvorni zbog nastupanja zastarelosti postupka ili nemogućnosti da se primene krivičnopravni standardi utvrđivanja pravne istine.

Upitan da li bi bilo delotvorno sprovesti lustraciju u Srbiji nakon eventualne promene vlasti imajući u vidu da je više od 700.000 ljudi učlanjeno u Srpsku naprednu stranku (SNS), Pavlović odgovara da pripadnost nekoj partiji nije razlog za lustriranje.

"Ne vidim nikakav značaj broja 700.000 koji se navodi kao broj članova SNS. Ne lustrira se neko zbog članstva u političkoj stranci u ovom slučaju, već zbog učešća u kršenju ljudskih prava i drugih nepočinstava poput korupcije, urušavanja institucija i slično. Mnogi koji bi bili proveravani verovatno nisu članovi stranaka već su policijski zapovednici, zaposleni u BIA i medijski moguli", kazao je sagovornik agencije Beta.

Prema njegovim rečima, nakon korenitih društvenih i političkih promena nužno je najpre organizovati javnu raspravu i obezbediti širu društvenu podršku za takvu intervenciju.

"Tokom takve rasprave iskristalisaće se određeni model, odnosno povući će se određene 'crvene linije' u smislu obuhvata lica koja bi bila procesuirana i eventualno sankcionisana. U nekim društvima se smatra da je svrha ostvarena samim utvrđivanjem istine i objavljivanjem tih podataka. Zbog pravne sigurnosti neophodno je unapred zakonom utvrditi obuhvat lica koja prolaze proveru, postupak, nadležnu komisiju, rokove, sankcije i pravne lekove", rekao je Pavlović.

On ističe da je lustracija po svojoj prirodi administrativni, a ne sudski postupak, te da zato standardi dokazivanja nisu strogi poput onih koje primenjuju sudovi.

Dodao je da zbog toga nema potrebe da postupci traju predugo, ali da je ključno ko su članovi "komisiji za utvrđivanju istine o kršenjima ljudskih prava i urušavanju institucija".

"Važno je da to telo od desetak ljudi sačinjavaju osobe visokog autoriteta, čiji će osećaj za pravdu i pravičnost odgovarati 'duhu vremena' (...) U cilju podupiranja krhkih demokratskih institucija nekada je poželjno licima za koja se utvrdi da su kao javni funkcioneri učestvovali u kršenju ljudskih prava i urušavanju institucija na određeni period od pet, 10 ili 20 godina uskrati mogućnost imenovanja na određene funkcije i pasivno biračko pravo - da budu birana na funkcije", izjavio je Pavlović.

Na pitanje da li je izostanak lustracije nakon 5. oktobra 2000. godine u Srbiji bio greška, Pavlović odgovara potvrdno i dodaje da Demokratska opozicija (grupa stranaka DOS) nije imala snagu da sprovede taj proces.

"Prema mom skromnom mišljenju, izostanak lustracije nakon 5. oktobra je omogućio sadašnje zarobljavanje države i društva od strane dobro organizovane interesne grupe koja ne preza ni od potpunog devastiranja institucija i teških kršenja ljudskih prava. S druge strane, treba priznati da je politička elita koja je preuzela vlast 2000. godine bila izuzetno fragmentisana i imala političke dugove prema službama bezbednosti i drugim centrima moći u zemlji i izvan nje", zaključio je profesor FPN.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

lustracija blokada fakulteta

Komentari 46

Hronološki Najpopularniji

Particulare matter

20.01.2026 • 16:07

Za 13,5 godina vlasti režim je pokazao da upravlja uz pomoć dva upravljača u rukama: mediji i tajne službe.
Novac je stigao vremenom.
I zato ne postoji mogućnost da Srbija ima normalne medije i tajne službe koje rade za državu a ne za Vučića.
Osim, ako, neko USA/EU ne nazove, neko ne doleti.

7 13 -6
ns

20.01.2026 • 15:19

Poreklo imovine ne treba da se veze za funkcionere, mnogi su se obogatili a funkcioneri nikada bili nisu, ali su usko saradjivali sa onima koji su na vlasti.Lustraciju i poreklo imovine od 2000. godine do danas.

10 11 -1
Osto'ja

20.01.2026 • 15:14

Pare,pare...

Termin nije vezan isključivo za ilegalno bogaćenje ali se iz komentara vidi da je "puk" tu najosetljiviji!
Ako ćemo tako onda je i Soc.država Srbija koja se sada zove drugačije zasnovana na pljački,otimačini i prevari.
Gde bi mnogi sa svojim stanovima,kućama i poslovima ako bi se otišlo dovoljno unazad?
Čije bi to bilo?
Očito,to se neće dogoditi!
Ono što bi bilo sasvim dovoljno je da oni koji su krivičnim delima došli do moći i imovine,a to ide zajedno, budu krivično gonjeni.
Dakle....tužilaštvo!!!
Tamo je ključ za slobodu...ili..robiju...kako kome!

7 5 +2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.