Ne odustaje se od kopanja litijuma kod Valjeva i Loznice: Nova rudarska strategija predviđa tri scenarija

Autor: Nedeljnik (Milica Rilak)

Info
28.04.2026.
11:30 > 12:31
U Skupštini Srbije usvojena je Strategija upravljanja mineralnim i drugim resursima do 2040, godine u koјој se, između ostalog, ponovo aktuelizuje pitanje eksploatacije litijuma.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u
Ne odustaje se od kopanja litijuma kod Valjeva i Loznice: Nova rudarska strategija predviđa tri scenarija
Foto: 021.rs
U dokumentu piše da je planirano otvaranje rudnika litijuma (što je uslovno ekološkom studijom), u Jadru kod Loznice i Piskanji u okolini Valjeva.
 
 
Autori, naime, navode da brži i kvalitetniji privredni rast, koji podrazumeva i energetsku tranziciju, zahteva sve veće količine mnogih mineralnih sirovina, a da su strateški važni metalični mineralni resursi Srbije bakar, zlato, olovo, cink, srebro i litijum, piše Nedeljnik.
 
U okviru strategije su zato razvijena tri scenarija, čiji je cilj da ukažu na to kakvi su efekti usporenog, realnog i ubrzanog razvoja rudarstva na privredu Srbije.
Scenario 1 - Usporeni razvoj
 
Prva analizirana varijanta u strategiji je opcija usporenog razvoja.
 
Prema ovom scenariju, pretpostavke su da eksploatacija uglja, nafte i gasa opada, što uzrokuje "zatvaranje značajnog broja rudnika", stoji u dokumentu. U domenu metala, proizvodnja rude bakra se ne ostvaruje prema postojećim planovima, već stagnira usled nižih cena na berzi.
Jedna od pretpostavki navodi da se "rudnici olova i cinka zatvaraju a novi se ne otvaraju, ne otvara se rudnik litijuma, kao ni rudnici zlata".
 
Ukupna vrednost proizvodnje u scenariju usporenog razvoja je oko 3,27 milijardi dolara. Autori upozoravaju da ovakav scenario znači smanjenje udela sektora rudarstva u BDP, gubitak radnih mesta i smanjenje investicija.
 
Društvene posledice su takođe negativne, pa u strategiji stoji da smanjenje proizvodnje može dovesti do socijalnih problema u rudarskim regionima, uključujući migracije i pad životnog standarda.
 
Kao pozitivan aspekt navedeno je da "smanjenje eksploatacije dovodi do potencijalno manjeg uticaja na životnu sredinu".
 
Scenario 2 - realni razvoj
 
Druga razmatrana varijanta je opcija "realnog razvoja sektora mineralnih sirovina", koja podrazumeva zadržavanje trenutnih kapaciteta uz postepeno pokretanje novih strateških projekata.
 
U ovom scenariju, pretpostavlja se da se nafta i gas eksploatišu na sadašnjem nivou, dok se proizvodnja uglja stabilizuje na 35 miliona tona, uz delimičan uvoz. Kada je reč o ključnim metalima, pretpostavlja se da se proizvodnja bakra ostvaruje prema postojećim planovima kompanija, a kao najveći iskorak navodi se da se otvara "rudnik litijuma, kao i rudnici zlata".
 
Ostvarivanje ovakvih planova gotovo da bi dupliralo očekivanu vrednost proizvodnje, pa u tekstu strategije stoji da je "u opciji realnog razvoja, ukupna vrednost proizvodnje oko 6,81 milijardi dolara".
 
Autori procenjuju i da ova opcija doprinosi rastu udela rudarstva u BDP (do oko pet odsto), povećanju zaposlenosti i privlačenju investicija, kako domaćih tako i stranih.
 
Kada je reč o ekologiji, dokument zaključuje da "umereni uticaji na životnu sredinu zahtevaju primenu ekološki prihvatljivih tehnologija i poštovanje zakonskih regulativa".
 
Scenario 3 - ubrzani razvoj
 
Poslednji scenario podrazumeva masovnu ekspanziju industrije ali i visoke cene ruda na svetskom tržištu. U ovoj varijanti, nafta i gas ostaju na sadašnjem nivou, dok se proizvodnja uglja drži na visokih 40 miliona tona.
 
Sektor metala beleži drastičan skok jer se "proizvodnja bakra, koncentrata i katodnog bakra kao finalnog proizvoda metalurške prerade se povećava u odnosu na planove".
 
Kao i u prethodnom modelu, pretpostavlja se da se pokreću novi strateški projekti, pa se navodi da se otvara rudnik litijuma sa proizvodnjom od 58.000 tona i cenom na berzi od 15.000 dolara po toni, dok se paralelno otvaraju rudnici zlata ukupne proizvodnje 20 tona, srebra 10 tona i pokreće se proizvodnja nikla i kobalta.
Ostvarivanje ovakve ekspanzije donelo bi najveće finansijske prilive, pa strategija kaže da u opciji ubrzanog razvoja, ukupna vrednost proizvodnje iznosi oko 8,62 milijarde dolara.
 
Na društvenom nivou to donosi otvaranje novih radnih mesta i razvoj lokalnih zajednica, ali i zahteva primenu najviših standarda zaštite životne sredine i nosi "značajne rizike ukoliko se ekološki aspekti ne kontrolišu adekvatno".
 
Koju su opciju odabrali?
 
Autori strategije se nisu opredelili ni za jedan od tri osnovna scenarija nego su u dokumentu kao konačan zaključak istakli "opravdanost izbora kompromisne opcije između realnog i ubrzanog razvoja, koja obezbeđuje optimalan balans između potencijala za rast i održivosti".
 
Objašnjavajući ovakvu odluku, naveli su da na finansijskom planu "kompromisna opcija omogućava značajan rast vrednosti proizvodnje i povećanje udela rudarstva u BDP, približavajući se potencijalima ubrzanog razvoja, uz umereno preuzimanje investicionih rizika".
 
Kada je reč o ekološkom faktoru, koji predstavlja najveću pretnju kod maksimalne ekspanzije rudarstva, strategija zaključuje da odabrana kompromisna opcija "dozvoljava postupnu integraciju najboljih praksi i zelenih tehnologija uz kontrolu uticaja na životnu sredinu i klimatske promene, u skladu sa nacionalnim i međunarodnim obavezama".
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Rio Tinto Jadar litijum Strategija upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima

Komentari 22

Hronološki Najpopularniji

  • Odabrali ste....

    02.05.2026 • 11:51
    Rat
    Bez oružanog sukoba znači nećete proći..... Kopati nećete na mojoj dedovini, pre mene u grob odlaze bar petorica prvih, izvolite se čik pojavite na mojoj kapiji......

  • Gv

    29.04.2026 • 04:42
    Skola
    U Osnovnoj skoli su nas ucili da rude nikome ne dajemo vec mi kopamo a prodajemo proizvod. Prirodno bogatstvo se ne prodaje. Kopamo zlato srebro a prodajemo nakit. A vlast daje rudnike oni iznose rudu i novac van Srbije. E to nedamo

  • M.F.Veternik

    28.04.2026 • 17:46
    Mora da odgovaraju
    Ima prvo da odgovaraju oni sto su ih doveli ovde . Posle ce da i oni odgovaraju narodu. Necete vaditi nista iz Srbije. Mozete piciti the odma.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 22 Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

Decenija od uvođenja profesionalnih upravnika u zgrade:
Decenija od uvođenja profesionalnih upravnika u zgrade: "Ne može upravljanje da bude 200 do 300 dinara"
Kreni-Promeni: Više od 30.000 građana potpisalo peticiju za zabranu prenamene izgorelih šuma
Kreni-Promeni: Više od 30.000 građana potpisalo peticiju za zabranu prenamene izgorelih šuma
Ulica Jovana Subotića postala
Ulica Jovana Subotića postala "slepa"

Ostalo iz kategorije Info - Srbija

Najduže čekanje na Batrovcima, tri sata

Najduže čekanje na Batrovcima, tri sata

24.08.2026.• 0
Automobili na graničnom prelazu Batrovci na izlazu iz Srbije ka Hrvatskoj čekaju tri sata, a na graničnom prelazu Kelebija sa Mađarskom dva sata, saopšteno je iz Auto-moto saveza Srbije (AMSS).
Najkomentarisanije