Srbija se već dugo bori sa komunalnim otpadom, a planira izgradnju nuklearke - biće i nuklearnog otpada
Nuklearni i radioaktivni otpad postao je ključna tema nakon ukidanja moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana u Srbiji, a upravljanje takvim otpadom zahtevalo bi strogu kontrolu države i dodatno uređenje normativa.
To je rečeno na Međunarodnom stručnom forumu: "Otpad - bogatstvo koje bacamo".
Srbija bi, prema najavama, mogla do dobije prvu nuklearnu elektranu do 2040. godine čime bi se osigurao energetski suverenitet i čistiji vazduh.
Docentkinja Pravnog fakulteta u Beogradu Maša Mišković ističe da problem nije samo donošenje propisa već i njihova primena u praksi, uključujući licenciranje, regulatorni i inspekcijski nadzor, kao i posebne strateške dokumente.
"Mi sada nemamo nuklearni otpad u užem smislu, jer nemamo istrošeno nuklearno gorivo, već radioaktivni otpad i po tom pitanju regulativa je prilično jasna, to jest detaljna", rekla je Mišković.
Ona je podsetila da se Srbija već dve decenije bori sa lošim upravljanjem komunalnim otpadom na lokalnom nivou, zbog čega se često dovodi u pitanje sposobnost odlaganja potencijalog nuklearnog otpada.
"To su često čuje od onih koji su protiv izgradnje nuklearnih elektrana, što jeste jedno sporno pitanje", rekla je Mišković.
Međutim, kako navodi, država se ne bi susretala sa istim problemima u upravljanju nuklearnim i komunalnim otpadom na lokalnom nivou.
"Za upravljanje komunalnim otpadom potrebna je koordinacija lokalnih samouprava i javno-komunalnih preduzeća, dok nuklearni otpad zahteva veliku ulogu države", kaže Mišković.
Ona ističe da nuklearni otpad može da se koristi kao sirovina, dok se u suprotnom smatra radioaktivnim otpadom.
"Korišćenje takvog resursa je dugoročni plan koji mnoge države imaju radi postizanja takozvanog zatvorenog nuklearnog gorivnog ciklusa. Ako se nuklearni otpad ne koristi kao upotrebljiv resurs, može se proglasiti za radioaktivni otpad, pa se tu postavlja pitanje šta dalje sa tim. Jedno je skladištenje koje predstavlja u suštini privremeno čuvanje, drugo je odlaganje koje je trajno rešenje i primere takve prakse imamo Finskoj", navela je ona.
Direktor Instituta za nuklearne nauke Vinča Slavko Dimović kaže da je ukidanjem moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana u Srbiji radioaktivni otpad postao pitanje svih pitanja.
"Svi se pitaju da li ćemo mi to da uvozimo, da li ćemo to da prodajemo. Međutim, samo su dve države na svetu faktički trajno rešile pitanje radioaktivnog otpada - Rusija i Finska", kaže Dimović.
Govoreći o istoriji nuklearnih incidenata, Dimović je naglasio da su se u svetu dogodila samo tri velika slučaja - Černobilj i Fukušima, koji su na skali opasnosti ocenjeni najvišom ocenom, i ostrvo Tri milje.
On je objasnio da je reč o potpuno različitim tipovima reaktora i istorijsko-političkim okolnostima koje su dovele do tih nesreća. Dimović je apelovao na domaću javnost da se ne vodi strahom, već da prati isključivo zvanična saopštenja nadležnih međunarodnih agencija.
Nuklearni otpad predstavlja radioaktivni materijal koji nastaje u nuklearnim elektranama, medicini, industriji i naučnim istraživanjima. Najveći deo otpada po količini čini nisko i srednje radioaktivni otpad, poput zaštitne opreme, alata i materijala iz bolnica i laboratorija, dok je visokoradioaktivni otpad uglavnom istrošeno nuklearno gorivo iz reaktora.
Opasnost radioaktivnog otpada ogleda se u zračenju koje se može emitovati veoma dugo - od nekoliko godina do više hiljada godina, u zavisnosti od vrste materijala.
Iz tih razloga, ovaj otpad se skladišti u specijalnim kontejnerima i objektima sa višestrukom zaštitom, kako ne bi došlo do zagađenja zemljišta, vode ili vazduha.
Pročitaj još
Prema podacima Međunarodne agencije za atomsku energiju u svetu se godišnje proizvede od 10.000 do 12.000 tona visokoradioaktivnog otpada, odnosno istrošenog nuklearnog goriva iz nuklearnih elektrana.
Kada se uračuna i nisko i srednje radioaktivni otpad iz medicine, industrije i istraživanja, ukupna količina radioaktivnog otpada u svetu meri se u milionima kubnih metara godišnje, ali je najveći deo tog otpada znatno manje opasan od istrošenog goriva.
Stručnjaci često ističu da je količina nuklearnog otpada relativno mala u poređenju sa otpadom iz termoelektrana na ugalj ili industrijskim hemijskim otpadom, ali da problem predstavlja njegova dugotrajna radioaktivnost i potreba za bezbednim skladištenjem tokom veoma dugog perioda.
Srbija nema nuklearne elektrane, ali poseduje radioaktivni otpad iz medicine, industrije i nekadašnjeg istraživačkog reaktora u Institutu Vinča. Deo opasnog nuklearnog otpada iz Srbije prebačen je u Rusiju 2010. godine radi prerade i skladištenja.
Otpad je u poslednjih pet godina zvanično postao "sedmi svetski resurs", ravnopravan sa vazduhom, hranom ili mineralima.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
AKB: Očekuju se hapšenja za izbore, pisarnica Višeg suda u Beogradu radiće van radnog vremena
24.10.2026.•
0
Advokatska komora Beograda (AKB) saopštila je da se od jutros svi predmeti i podnesci iz nadležnosti Odeljenja za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu primaju preko sudske pisarnice.
Ističe rok za prijavu nelegalnih objekata: Građani imaju još danas vremena
24.10.2026.•
6
Vlasnici nelegalnih objekata u Srbiji koji iz opravdanih razloga nisu podneli prijavu u zakonskom roku, u okviru programa "Svoj na svome", mogu to da učine još danas, 24. oktobra, do ponoći.
NUNS tražio od GIK-a u Vranju da novinarima omogući praćenje rada te komisije
24.10.2026.•
0
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zatražilo je danas od Gradske izborne komisije (GIK) u Vranju da novinarima omogući praćenje njenog rada.
EPS: RHE "Bistrica" ulazi u intenzivniju fazu realizacije, građevinska dozvola sledeće godine
24.10.2026.•
0
Preduzeće "Elektroprivreda Srbije" (EPS) saopštilo je da je veliki deo projektne dokumentacije za reverzibilnu hidroelektranu (RHE) "Bistrica" već urađen i da su pribavljene brojne saglasnosti i dozvole.
NIS uputio zahtev OFAK-u za novu licencu pošto ističe 30. oktobra
24.10.2026.•
1
Kompanija NIS podnela je Ministarstvu finansija SAD novi zahtev za izdavanje posebne licence kojom se omogućava nastavak nesmetanog obavljanja operativnih aktivnosti i posle isteka važeće licence 30. oktobra.
Matić: Šta god da se dogodi u nedelju, položaj novinara biće težak
24.10.2026.•
0
Predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) ocenio je da će, šta god da se dogodi u nedelju na vanrednim parlamentarnim izborima, položaj novinara i medija biti veoma težak.
Koalicija za slobodu medija: Zloupotreba REM-a pred izbore, traži se reakcija tužilaštva
24.10.2026.•
4
Grupa medijskih udruženja okupljenih u Koaliciju za slobodu medija osudila je danas zloupotrebu Regulatornog tela za elektronske medije (REM) pre izbora.
Zaključen poseban birački spisak za izbore za savete nacionalnih manjina
24.10.2026.•
0
Ministar za ljudska i manjinska prava u tehničkom mandatu Demo Beriša doneo je Rešenje o zaključenju posebnog biračkog spiska nacionalnih manjina za izbore za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Ne zaboravite da pomerite kazaljke: Noćas se vraćamo na zimsko računanje vremena
24.10.2026.•
8
Letnje računanje vremena završava se u nedelju, 25. oktobra, u tri sata posle ponoći, kada počinje zimsko računanje vremena, najavila je Direkcija za mere i dragocene metale Ministarstva privrede.
Mijačić: Nije realno da Kosovo dobije status kandidata za EU ove godine
24.10.2026.•
0
Koordinator Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (EU) za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić ocenio je da nije realno da Kosovo dobije status kandidata za EU ove godine.
Porodilišta u Srbiji: "Ulaganje ne sme da se završi na renoviranju zidova"
24.10.2026.•
5
Klinički centar Srbije potvrdio je da se plafon obrušio u jednoj prostoriji na Klinici za ginekologiju i akušerstvo (GAK) u Višegradskoj, gde je u toku rekonstrukcija.
.jpg "Čolović o pravilima u nedelju: Kada stižu prvi izborni rezultati i šta je zabranjeno na biračkom mestu")
Čolović o pravilima u nedelju: Kada stižu prvi izborni rezultati i šta je zabranjeno na biračkom mestu
24.10.2026.•
12
Vanredni parlamentarni izbori održavaju se u nedelju. Biračka mesta se otvaraju u 7, glasanje traje do 20 časova, do kada traje i izborna tišina.
SPC: Deo Časnog krsta, dar kneza Lazara, uskoro stiže u Srbiju
23.10.2026.•
17
Deo Časnog krsta Gospodnjeg, dar kneza Lazara manastiru Vatoped na Svetoj Gori, uskoro bi trebalo da stigne u Srbiju, saopštila je večeras Srpska pravoslavna crkva (SPC).
RIK proglasio još dve liste za izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina, rok ističe u ponoć
23.10.2026.•
1
Republička izborna komisija (RIK) proglasila je večeras još dve izborne liste za izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina koji će biti održani 8. novembra.
Na izborima u nedelju 15.539 domaćih i 637 stranih posmatrača: Najviše iz Kreni-Promeni
23.10.2026.•
4
Na vanrednim parlamentarnim izborima u nedelju, 25. oktobra, biće ukupno 16.176 posmatrača, navodi se u ukupnoj statistici objavljenoj na sajtu Republičke izborne komisije (RIK).
BROJ PO BROJ: Prvo jedan, pa dva, pa... iz početka
23.10.2026.•
4
Mi smo priredili još jedan zadatak.
Komentari 6
Gussar
Opušteno..ne može nam niko i ništa..oguglali smo...
Miro
Sa ovakvim narodom Srbija nema buducnosti. Cast izuzetcima.
Vlada
To su oni koje mrzi da klasiraju smeće,kojima je mrsko da ga recikliraju,to je ona gamad od ljudi koji iz vozila u pokretu bacaju gde god stignu, u kanal ,u njivu, u reku , u šumu,a to su i oni zadrti seljaci koji to isto rade u svom selu....u šumu,u reku,u komšijinu njivu !
Vide to svi oko nas,pa zato i smatraju da smo idealna prilika da nam uvale i nuklearni otpad pride !I svoj pored nekog našeg !
Ma bravo za taj debeli procenat nacije, nadam se da će bar pola od njih debelo osetiti posledice svog odnosa prema prirodi !
Računajući i debile koji će od Srbije napraviti nuklearni poligon,umesto zemlje koja može da hrani trećinu Evrope sama !
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar