Poruke sa samita u Tivtu: Srbija mora da bira između EU, Rusije i Kine

Autor: 021.rs

Info

05.06.2026.

21:12 > 21:49

Nemački kancelar Fridrih Merc je novinarima u Tivtu rekao da Srbija mora jasno da odluči gde vidi svoju budućnost.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

"Nije moguće voditi politiku kolebanja između Rusije, Kine i Evrope. Put Srbije u EU je otvoren, ali ona mora da odluči na čijoj će strani biti", poručio je Merc.

On je dodao da Evropska unija planira da pokrene postepen proces uključivanja zemalja Zapadnog Balkana u evropske strukture, čime bi im se istovremeno poslala jasna poruka da su poželjne kao punopravne članice Unije.

Govoreći nakon samita EU i lidera Zapadnog Balkana u Tivtu, Merc je rekao da je poruka sastanka nedvosmislena.

"Jasna poruka današnjeg dana jeste i ostaće: želimo vas. Želimo da ovaj region i države koje ga čine uskoro postanu članice Evropske unije", poručio je nemački kancelar, prenosi Rojters.

Merc nije izneo detalje o konkretnim koracima ili vremenskom okviru procesa, ali je naglasio da EU želi da produbi integraciju sa zemljama regiona i ubrza njihovo približavanje članstvu.

Evropski lideri su danas na kraju samita EU–Zapadni Balkan u Tivtu, potvrdili svoju posvećenost proširenju EU i poručili Srbiji da njen napredak ka članstvu zavisi od sprovođenja reformi i usklađivanja sa evropskom spoljnom politikom, odnosno da Beograd mora da bira između Evrope, Rusije i Kine.

Na današnjem samitu, koji je protekao bez usvajanja zajedničke deklaracije, lideri EU i njenih država članica potvrdili su svoju posvećenost procesu proširenja Evropske unije, prenosi slovenačka novinska agencija STA.

Još jednom su istakli Crnu Goru kao vodećeg kandidata, koja želi da postane 28. članica Unije do 2028. godine, i pozvali Srbiju da reformiše i uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom Evropske unije.

Traže se sankcije Rusiji

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, piše STA, potvrdio je posle sastanka da je nekoliko zemalja insistiralo na pitanju sankcija protiv Rusije zbog rata u Ukrajini, koje Srbija još nije uvela.

Razgovore je ocenio pozitivnim, a kao najvažniju stvar izdvojio je francusko-nemačku inicijativu za pojednostavljenje ili ubrzavanje procesa proširenja.

"To u potpunosti podržavamo. To će promeniti dinamiku i energiju procesa pristupanja EU. To znači da, kada nešto postignete, možete da sednete za sto", rekao je on.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen naglasila je posle samita da Srbija ima vrlo jasne uslove za otvaranje novog, trećeg paketa pregovaračkih poglavlja. Prema njenim rečima, to su reforme u oblastima vladavine prava, slobode medija i izbornog zakonodavstva, uz usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

U međuvremenu, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta rekao je da su se srpske vlasti, sa kojima se u četvrtak sastao u Beogradu, vrlo jasno obavezale na konkretan vremenski okvir.

"Na osnovu njihove primene, Evropska komisija će pripremiti procenu, a Savet EU će odlučiti da li je došlo vreme za otvaranje treće runde pregovora", objasnio je.

Crna Gora spremna za rešavanje pitanja sa Hrvatskom

Na samitu je bio i hrvatski premijer Andrej Plenković, koji se na marginama skupa sastao sa crnogorskim kolegom Milojkom Spajićem.

"Moj utisak je da je Crna Gora spremna da veoma ozbiljno radi na pitanjima koja joj je Hrvatska predstavila, a koja nisu nerešiva", rekao je premijer posle susreta.

Hrvatska očekuje rešavanje pitanja obeštećenja logoraša i pronalaženja nestalih iz rata devedesetih, kao i da Podgorica nastavi sa procesuiranjem ratnih zločina, rekao je Plenković.

On je istakao da Zagreb želi i rešavanje imovinsko-pravnih pitanja hrvatskih porodica koje su u Crnoj Gori ostale bez imovine, a čiji su sudski postupci u zastoju.

Hrvatski premijer je pomenuo i pitanje spomen-ploče na nekadašnjem logoru Morinj, mestu na kojem su tokom rata zlostavljani hrvatski zarobljenici, kao i potrebu da se promeni ime bazena u Kotoru koji nosi ime čuvara tog logora.

Hrvatska traži i razgovore o granici, kao i povratak školskog broda Jadran, jedrenjaka dugog oko 60 metara koji je do 1991. godine bio upisan u flotne liste hrvatskih luka, ali se u trenutku izbijanja rata nalazio na remontu u Crnoj Gori, koja ga od tada nije vratila.

Plenković je naglasio da Crna Gora želi da što pre završi pregovore sa EU i pristupi Uniji, što bi se, "teoretski", moglo dogoditi do 2028. godine ukoliko bude postojala politička volja.

Lideri svih šest zemalja Zapadnog Balkana koje teže članstvu u EU – Crne Gore, Srbije, Bosne i Hercegovine, Albanije, Severne Makedonije i Kosova – okupili su se danas u Tivtu. Pored lidera EU, u evropskoj delegaciji bili su i lideri većine država članica Unije.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 35

Hronološki Najpopularniji

Mirko

07.06.2026 • 08:38

Ni...

.. EU ni Rusija već Srbija.
Sa svima na bazi interesa.
Vratiti carine na sve robe iz EU i Kine, gurati domaće.
Banke vratiti u naše vlasništvo, ostaviti samo one koje su uložile svoje pare
Vratiti NIS.
Zaustaviti pljačku.
Lopove u zatvor i konfiskoviti sve što su ukrali.

1 0 +1
Вранић

07.06.2026 • 06:43

После вишегодишњих уцена и условљавања и замајавања, нико им више ништа не верује, а шлаг на торту је циркус на границама! Гледамо ми свој интерес, а ЕУ нека гледа шта ће са собом!

5 2 +3
Sara

06.06.2026 • 19:09

Sunce

Na Istoku izlazi, na Zapadu zalazi!

4 0 +4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.