Srbija mora da ispuni određene uslove da bi odblokirala pregovore sa EU - i to u četiri oblasti

Autor: Insajder (Vuk Jeremić)

Info
11.06.2026.
12:50 > 12:53
Ako se izuzme kontroverzna uvertira sa vraćanjem putnika čarter leta iz Tivta u Beograd, Samit EU i Zapadnog Balkana je prošao u skladu sa planom.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u
Na samitu je lansirana francusko-nemačka ideja postepene integracije budućih članica, ali i naglašeno da ta prečica ne podrazumeva gledanje kroz prste kada su u pitanju reforme koje kandidati moraju da sprovedu, piše Insajder. 
 
Za Srbiju, čije evropske integracije stagniraju od kraja 2021. godine, to podrazumeva četiri iste prepreke koje mora da preskoči da bi uspela da otvori Klaster 3 i otkoči proces pristupanja EU. Iako je proces evrointegracija kompleksan i obiman, pojednostavljeno rečeno, postoje četiri oblasti u kojima Srbija mora da pokaže osetan pomak da bi 27 članica Evropskog saveta glasalo za otvaranje Klastera 3.
Kako su u više navrata ponovili zvaničnici Unije te četiri oblasti su pravosuđe, sloboda medija, popravljanje izbornih uslova i usklađivanje spoljne politike.
 
Isto je naglasila i predsednica EK Ursula fon der Lajen na Samitu u Tivtu ponavljajući da se proces pristupanja zasniva na zaslugama.
Da će kriterijumi biti ispunjeni veruje Danijel Apostolović, rukovodilac Operativnog tima za proces pristupanja EU. On je izjavio da vidi maksimalnu posvećenost vlasti da sprovede preporuke EU, dodajući da je uveren da će uslovi za ispunjenje Klastera 3 biti "manje više" ispunjeni do sredine juna.
 
"Naši ciljevi su vrlo jasni. Prioritet je ispunjavanje svega onoga što nam je uslov za otvaranje Klastera 3, dakle usklađivanje seta pravosudnih zakona s kraja januara u potpunosti sa preporukama Venecijanske komisije i verujem da ćemo to sve uraditi do manje-više sredine juna", kazao je Apostolović.
 
Dva zakona čekaju mišljenje ODIHR-a, REM "najizazovniji zadatak"
 
Dodao je da je druga stvar ispunjavanje preporuka ODIHR-a u vezi sa izbornim procesom, navodeći da su usvojena četiri zakona i da još dva zakona čekaju na konačno mišljenje ODIHR-a, a to su Zakon o finansiranju političkih aktivnosti i Zakon o sprečavanju korupcije, koji je, kako je rekao, već usklađen sa GREKO preporukama.
 
Treći uslov, po rečima Apostolovića, jeste formiranje saveta REM-a i smatra da će to biti "najizazovniji zadatak", ali veruje da u narednim nedeljama i to može biti rešeno.
 
Upitan koji su razlozi zbog kojih te preporuke nisu ranije sprovedene, Apostolović je kazao da je komplikovana unutrašnja situacija u Srbiji, jer je sam proces evropskih integracija inkluzivan, što, kako je dodao, znači da u njemu moraju da učestvuju i nevladine organizacije.
 
Ipak, činjenica je da je od četiri glavna uslova, vlast imala mogućnost odavno da ispuni, ali to nije učinila. Što se tiče četvrtog, iz oblasti pravosuđa, on je i nastao zahvaljujući Mrdićevim zakonima koje je vlast usvojila samoinicijativno, bez prethodne konsultacije sa evropskim institucijama.
 
Đurica: Problem što vlast neće da sprovede ono što bi joj ograničilo moć
 
Dragana Đurica, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji navodi da problem sa ispunjavanjem uslova nije bio u institucionalnim kapacitetima administracije, već u volji režima.
 
"Srbija je dokazala da ume da napravi tehnički proces pravljenja, izmene i usvajanja zakona. Vladavina prava, slobodni mediji, nezavisan REM, fer izbori i nezavisno pravosuđe nisu tehnička pitanja. To su pitanja koja stavljaju vlast pod kontrolu. Stoga, pregovori ne stoje zato što Srbija ne zna šta treba da uradi, već zato što režim ne želi državu u kojoj institucije rade svoj posao, mediji postavljaju pitanja, a izbori se održavaju u fer utakmici i nisu unapred zarobljeni. Zato je važno razdvojiti Srbiju od vlasti. Evropski put ne koče građani Srbije, već politički sistem koji je zarobio institucije", ističe Đurica.
 
I pored sve kompleksnosti procesa evrointegracija, put do otvaranja Klastera 3 je poprilično jednostavan. Da bi Srbija ponovo krenula ka članstvu potrebno je ispuniti četiri koraka izmena Mrdićevih zakona, primena ODIHR preporuka, formiranje Saveta REM-a i usklađivanje spoljne politike sa EU.
 
Presuda za Mrdićeve zakone
 
Poglavlje 23 koje obuhvata reformske korake u oblasti pravosuđa jedno je od najznačajnijih na putu ka punopravnom članstvu u EU. I dok samo poglavlje podrazumeva širok spektar mera i koraka, poslednjih šest meseci se svelo na jednu meru, poništiti negativne efekte takozvanih Mrdićevih zakona.
 
Mrdićevi zakoni su efektno poništili neke od odredbi prethodnih pravosudnih zakona, učinivši pravosuđe manje nezavisnim od uticaja izvršne i zakonodavne vlasti. Ipak, posle više verzija, poslednji nacrt izmena koji je poslat Venecijanskoj komisiji u dobroj meri ispravlja negativne efekte zakona. Kako će stručnjaci Venecijanske komisije oceniti napore Srbije da poništi loše efekte Mrdićevih zakona videće se već krajem ove nedelje za kada je zakana plenarna sednica ovog tela Saveta Evrope.
 
Šta to beše REM?
 
Po pitanju srpskih medija, iz perspektive EU, jedan problem je iznad drugih, činjenica da Srbija od novembra 2024. godine nema Savet REM-a, što znači da je oblast elektronskih medija bez ikakvog regulatornog nadzora duže od godinu i po dana.
 
Vlast je u dva navrata pokušala da izabere novi Savet REM-a, ali su oba procesa patili od brojnih manjkavosti. Prvi proces, iniciran nedugo pošto je starom Savetu po sili zakona istekao mandat, zaustavljen je kada se sedmoro kandidata, mahom iz civilnog sektora, povuklo iz procedure zbog toga što je, kako su naveli, narušen integritet postupka.
 
Proces je mirovao do aprila 2025. godine kada su studenti u blokadi otpočeli blokadu RTS-a sa zahtevom se izabere Savet REM-a. Ovoga puta, postupak je uz posredovanje EU dospeo do izbora članova. Skupština je izabrala osam od devet članova, ali vladajuća većina nije želela da glasa za devetog člana, navodeći da je u procesu nominacije kandidata bilo nepravinosti. Predstavnici opozicije i civilnog sektora su, sa druge strane, tvrdili da su kandidati nominovani u skladu sa zakonom, ali da vlast nije želela da izabere većinu članova koji nisu pod njihovom kontrolom. Postupak je okončan time što je četvoro izabranih članova Rodoljub Šabić, Dubravka Valić Nedeljković, Mileva Malešić i Ira Prodanov Krajišnik, podnelo ostavke. To je REM svelo na četvoro izabranih članova, nedovoljno da se donese ikakva odluka.
Delimičan remont izbornih uslova
 
Popravljanje izbornih uslova se poslednjih godina popelo na listi prioriteta u kontekstu evrointregracija. U tom smislu, preporuke ODIHR-a objavljene nakon parlamentarnih izbora iz decembra 2023. godine, važe za standard koji treba dostići.
 
Nakon toga, usvojene su i izmene četiri izborna zakona koji su kolokvijano nazvani Petrašinovićevi zakoni. Zakoni su ispunili deo preporuka, ali one ključne koje se tiču finansiranja kampanje, pritiska na birače ili funkcionerske kampanje i dalje čekaju da budu ispunjene.
 
Visoka cena bratske ljubavi
 
Najzad, od 2022. godine, bliskost Srbije i Rusije je prerasla u veliki geopolitički problem i razlog zbog kojeg deo zemalja EU ne želi da odobri otvaranje Klastera 3. Od početka rata EU je uvela više od 20 paketa sankcija Rusiji, a Srbija je ostala sa strane kao jedina evropska zemlja, uz Belorusiju, koja Moskvi nije uvodila ekonomske restrikcije. Odbijanje Srbije da se u ovom smislu svrsta uz EU je povećao jaz u usklađenosti spoljne politike.
 
Prema poslednjem Izveštaju Evropske komisije o Srbiji za 2025. godinu, usklađenost Srbije sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU je iznosila 63 odsto. To jeste napredak u odnosu na 59 odsto iz 2024. godine, ali i dalje daleko od onoga što je potrebno. Upravo se ova prepreka može pokazati i kao najteža za ispunjenje, imajući u vidu brojne izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji.
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

evrointegracije Klaster 3 Evropska unija EU

Komentari 3

Hronološki Najpopularniji

  • zztop

    11.06.2026 • 18:32
    Iza zatvorenih vrata panti su brali uši i zavrtali ruku njegovi kako ih on zove evropski prijatelji , nije se baš proslavio u tivtu - otišao kao ratnik a vraćen na štitu , xaxaxaxaxa ...

  • Wow

    11.06.2026 • 16:06
    Zakon
    A šta je te pa ko napisati zakon kada unapred znaš da ga nećeš poštovati.A zakon u Srbiji je Oskar tako da.

  • Zamenik zamenika

    11.06.2026 • 15:51
    EU nam ukida roming do kraja godine moći ćemo da koristimo mobilni telefon karticom srpskih operatera internet,pozive,sms u svakoj zemlji Evrope po cenama istim kao u nacionalnom saobraćaju. Hvala EU

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 3 Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

Decenija od uvođenja profesionalnih upravnika u zgrade:
Decenija od uvođenja profesionalnih upravnika u zgrade: "Ne može upravljanje da bude 200 do 300 dinara"
Kreni-Promeni: Više od 30.000 građana potpisalo peticiju za zabranu prenamene izgorelih šuma
Kreni-Promeni: Više od 30.000 građana potpisalo peticiju za zabranu prenamene izgorelih šuma
Jovana Subotića od ponedeljka postaje
Jovana Subotića od ponedeljka postaje "slepa ulica"

Ostalo iz kategorije Info - Srbija

AMSS: Najduže se čeka na Gradini i Horgošu 2

AMSS: Najduže se čeka na Gradini i Horgošu 2

23.08.2026.• 0
Automobili na izlaz iz zemlje najduže čekaju na prelazu Horgoš 2, gde zadržavanja traju po sat vremena, isto koliko na ulaz čekaju kod Gradine (Bugarska), ukazuju podaci granične policije.
Najkomentarisanije