Za članstvo u EU glasalo bi 56 odsto građana Srbije, ali ima puno pesimista: Šta pokazuje novo istraživanje

Autor: NIN (Boban Karović)

Info

18.06.2026.

13:10 > 13:13

Prema novom istraživanju, za članstvo Srbije u Evropskoj uniji glasalo bi 56,4 odsto građana. Ulazak u EU najviše podržavaju visokoobrazovani, a podrška opada sa nižim nivoom obrazovanja.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Evropski put naše države najviše podržavaju mladi od 18 do 29 godina, a najmanja je podrška među starijima od 60 godina.

S druge strane, skoro svaki četvri građanin veruje da Srbija nikada neće ući u EU, a samo 6,9 odsto veruje da će se to dogoditi pre 2030.

Sve ovo je pokazalo istraživanje Centra za evropske politike (CEP), a poznavaoci prilika ocenjuju da rezultat nije iznenađenje, te da je takođe razumljiv i pesimizam koji postoji kod dela građana, piše NIN.

Istraživačica CEP Ana Milinković kazala je da to što mladi dosta više podržavaju ulazak u EU može se pre svega objasniti njihovom vrednosnom orijentacijom, činjenicom da su liberalniji i otvoreniji, te da "ta razlika ne bi trebalo da bude pripisana nužno godinama kao takvim, već više vrednosnoj orijentaciji, ali i političkoj opredeljenosti mladih". Ocenila je da bi i Srbija i EU od proširenja imale određene koristi.

"Što se tiče Srbije, to su, pre svega, pristup većim, većim fondovima, dok bi EU ostvarila neke dosta indirektnije koristi, kao na primer, pristup tržištu, zatim geopolitički uticaj, a nekako se možda i u medijima ove stvari više ističu, a pomoć koju Srbija već sada u pristupnom procesu dobija od EU ostane neopažana i ne pripisuje se samom procesu", kazala je Milinković za RTS.

Osvrnula se i na činjenicu da su građani iskazali sumnjičavost prema namerama EU prema Srbiji u procesu proširenja.

"Manje od trećine građana veruje da EU zaista želi da Srbija postane njena članica, da je EU pouzdan partner Srbije, kao i da se EU ponaša jednako prema svim kandidatima. Tako da gotovo na svim aspektima kredibiliteta EU u očima građana Srbije pada. Tako da prosto taj nedostatak poverenja se onda odražava i na pad podrške EU", dodala je Milinković.

Šta je uzrok pesimizma?

Govoreći o podacima iz istraživanjima prema kojem skoro svaki četvri građanin veruje da Srbija nikada neće ući u EU, a da samo njih 6,9 odsto veruje da će se to dogoditi pre 2030, Milenković je navela da taj pesimistični stav donekle ima dve strane. Kako je objasnila, s jedne strane imamo Brisel i proces evropskih integracija koji je dug i zamoran i građani su izgubili motivaciju u tom procesu, a takođe su tu i određena obećanja zemljama kandidatima, a koja u očima građana nisu ispunjena, pa i s te strane postoji jedan uzrok tog pesimizma.

Ovo istraživanje je komentarisao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je rekao da je upoznat sa drugačijim rezultatima istraživanja i doveo u pitanje metodologiju na kojoj su zasnovani objavljeni podaci.

"Koji je to Centar za evropsku politiku? Ja sam video drugačije istraživanje, u čiju metodologiju verujem. Kada kažete 56,4 odsto, morate da objasnite koliko je opredeljenih ispitanika, kolika je sigurnost odgovora, kakva je metodologija. Mnogo tu stvari ima. Kako oni znaju kako bi ko pozivao ljude da glasaju za jednu ili drugu stranu? Ima više nepoznatih nego što oni zamišljaju, ali ne radi se to baš tako", rekao je Vučić.

"EU ne popušta, ali gleda širu sliku"

Karijerna diplomatkinja Dragana Filipović kaže za NIN da rezultati pomenutog istraživanja nisu iznenađenje.

"Kad je u pitanju ‘raspoloženje’ građanja Srbije prema EU, uobičajene paušalne ocene da je ono na niskom nivou ne odražava realnost trenutka kada treba doneti odluku o glasu za ili protiv. Najveću podršku za ulazak Srbije u EU pruža populacija između 18 i 30 godina, kao i mlađi od 60, jer oni jasno dele evropske vrednosti i već su u svom opredeljenju ‘usklađeni’ sa EU kad se radi o vladavini prava, borbi protiv korupcije, slobodi mišljenja. Dodatno, mladi ljudi ne žele da budu ‘zaustavljani/dodatno uslovljavani’ od Brisela zbog dugogodišnje poražavajuće politike ovdašnjih vladajućih elita, protiv koje se najveći deo i bori s ciljem uspostavljanja funkcionalnih institucija baziranim na vladavini prava. Potrebno je da Brisel prepozna i vrednuje ovaj deo društva kao nosioca uspostavljanja obostrano ‘zdravih’ odnosa saradnje sa Briselom. Utisak je da Brisel danas razume da ‘atraktivnost’ EU za društva u tranziciji nije sama po sebi dovoljna da bi se populacija van EU prostora listom opredelila za evropsli put i posle dugog perioda EU izlazi sa novim inicijativima", navodi Filipović.

Prema njenim rečima, nedavni samit u Tivtu je pokazao da je suštinsko pitanje kako da se ubrza proces pristupanja država Zapadnog Balakana EU.

"Strateški gledano, a kao posledica uspostavljanja nove političke mape sveta, Balkan je ‘ostavljen’ Evropi odnosno EU, i na to zemlje Balkana nemaju realni uticaj. Neke od država, kao Crna Gora i Albanija, prepoznale su politički momentum i odlučile da mu se ‘prepuste’, svaka na svoj način. Saradnja sa državama Zapadnog Balkana se traži u procesu jasnog prilagođavanja vrednostima i politikama EU. Francusko-nemački predlog za ubrzanje pristupanja država Zapadnog Balkana otvara nove mogućnosti državama u skladu sa njihovim stepenom spremnosti za ulazak u politički, ekonomski, vrednosni sistem EU, a kao primarne uslove u ovom procesu postavlja vladavinu prava i uskladjivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom Brisela. EU ne popušta kada su u pitanju uslovi pristupanja, ali gleda širu sliku i postavlja prioritete gde, na primer, bez merljive borbe protiv korupcije nema pristupa evropskom tržistu", ukazuje Filipović.

Rat u Ukrajini je, dodaje ona, izazvao suštinsku promenu u razmisljanju Brisela prema Zapadnom Balkanu i, paradoksalno, pružio novi zamah za “uključivanje” ovih država u okvir EU.

"Na samitu u Tivtu je prezentovan novi metod integracije država Zapadnog Balkana jer su novi uslovi na svetskoj sceni zahtevali nove poteze Brisela, a sa prioritetnim ciljem zaokruživanja svog bezbednosnog, ekonomskog i političkog prostora. Sve ovo nam daje razloge za optimizam da će i Srbija naći svoje jasne interese za faznu integraciju u, za sada, najvažniju evropsku instituciju", zaključuje Filipović.

Ceo tekst pročitajte na sajtu NIN-a.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

evropska unija

Komentari 49

Hronološki Najpopularniji

SVETLANA

20.06.2026 • 08:34

Ma kojih 56% građana želi u EU-u.Pišete na pamet i tamlhaćujete narod nekim bezveznim anketama.

0 0 0
Arogancija

19.06.2026 • 22:19

A kao dovoljno je da mi to hoćemo i evo nas u EU?
Prvo da se naučimo redu i poštenju, civilizacijskim normama, pa tek onda će da razmisle ovi iz EU da li smo dorasli.
Pa vidite samo kako ovde svaka druga budala priča kako se “EU raspada” - a žive u Srbiji!!!!!!

0 4 -4
Пантелија

19.06.2026 • 15:51

Манипуланти

Медијска пропаганда је чудо какво не постоји ,,ни на небу ни на земљи,, !

2 1 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.