Srbija po cenama hrane sve bliža EU, ali ne i po platama - navedeno i koje namirnice su u pitanju

Autor: Forbes Srbija (Petrica Đaković)

Info

07.09.2026.

10:12

Cene hrane u Srbiji približavaju se proseku EU brže nego cene ostalih proizvoda ili usluga. U slučaju prehrambenih proizvoda dostigle su 96,6 odsto EU proseka.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Srbija po cenama hrane sve bliža EU, ali ne i po platama - navedeno i koje namirnice su u pitanju

Foto: 021.rs

Hrana je u našoj zemlji skuplja nego u 11 država centralne i istočne Evrope. Kada se cene uporede sa zemljama članicama iz našeg okruženja, razlika je još veća. Primera radi, u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Hrvatskoj, one su na oko 92 odsto evropskom proseka. Ovo je znatno niže nego kod nas, piše Forbes Srbija.

Ovo su nalazi Fiskalnog saveta, objavljeni u najnovijoj studiji "Poljoprivreda Srbije između stagnacije i reforme: proizvodnja, cene i agrarna politika".

U "zidanju" cena hrane, o kojem se u Srbiji priča godinama, a naročito nakon poslednjeg inflatornog talasa, učestvuje, prema ovoj analizi, čak i primarna proizvodnja. Iako se nalazi na samom početku lanca, odnosno ima najmanju moć da utiče na konačne cene, ni ona nije potpuno izuzeta iz ovog očiglednog poremećaja koji u konačnici dovodi do neopravdano viših cena. Pogotovo ukoliko se te cene prehrambenih proizvoda uporede sa dohotkom potrošača u Srbiji.

Uporedivi po cenama, ne i po plati

Fiskalni savet u svojoj studiji konstatuje da je fenomen da manje razvijene zemlje postepeno sustižu bogatije, mereno cenama, "neretko i brže nego što sustižu po prosečnom dohotku", uobičajena pojava. Ni Srbija u tome nije izuzetak. Kada se uporede sve cene proizvoda i usluga za ličnu potrošnju, to je gotovo 60 odsto proseka EU u 2024. I tu je, međutim, Srbija iznad Rumunije (55,1 odsto) ili Bugarske (55,7 odsto).

Sa druge strane, prosečan dohodak nije ni na polovini proseka EU u istoj godini. Doduše, jeste joj se približio. Ovakav dohodak manji je za 15 procentnih poena od onoga u Bugarskoj, iako je ona ekonomski najmanje razvijena članica EU.

Ono što je u Srbiji, međutim, još upečatljivije, jeste rast cena i njihovo približavanje kada govorimo o hrani i bezalkoholnim pićima. Odnosno namirnicama koje u Srbiji čine oko trećine prosečne potrošačke korpe.

"Zbog ovoga, ova činjenica ima dodatnu ekonomsku i socijalnu težinu", konstatuju autori.

Koja hrana je skuplja nego u Evropi

Prema ovoj analizi, cene u šest od 10 kategorija hrane veće su od evropskog proseka, dok je u poređenju sa zemljama centralne i istočne Evrope domaće tržište skuplje u gotovo svim kategorijama. Izuzetak su bezalkoholna pića, žitarice i proizvodi od žitarica.

"Najveća odstupanja naviše u odnosu na prosek EU beleže se kod ulja i masti i to za oko 20 odsto. I kod šećera, džemova i slatkiša, oko 15 odsto. Slične anomalije prisutne su u kategorijama sa većim stepenom prerade, kao što su gotova hrana i drugi prehrambeni proizvodi. Tu su i mleko, mesne prerađevine ili jaja, čije su cene za oko osam odsto iznad nivoa u EU".

Sa druge strane, cene povrća su u Srbiji niže, nalaze se na 90 odsto proseka EU, žitarice, voće i meso na oko 85 odsto. Ipak i tu ima naznaka sustizanja. Na primer, meso je poskupelo od 2022. do 2024. toliko da je u poređenju sa cenama u EU zabeležen skok sa 81,5 na 88,5 odsto tamošnjeg proseka.

"Ovako visok nivo cena hrane ukazuje na postojanje strukturnih anomalija u domaćem prehrambeno-poljoprivrednom lancu. A obzirom na ekonomske karakteristike zemlje moglo bi se očekivati da cene hrane u Srbiji budu osetno ispod evropskom proseka. Za to postoje tri osnova", navode autori.

Zašto cene hrane ne bi smele da budu ovolike

Prvo, Srbija je dostigla tek polovinu nivoa razvijenosti EU, a standardna ekonomska pravilnost nalaže da manje razvijene zemlje imaju niži apsolutni nivo cena usled nižih zarada, operativnih troškova i slabije kupovne moći stanovništva. Odlična ilustracija za to su Rumunija i Bugarska kao najmanje razvijene članice. U njima, cene hrane iznose oko 76, odnosno 89 odsto EU proseka. Ovo je znatno ispod Srbije koja je nerazvijenija od obe zemlje.

Drugi razlog leži u činjenici da je Srbija tradicionalno neto izvoznik poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. To znači da proizvodi više nego što su domaće potrebe i domaća potrošnja. U tom slučaju, "ekonomska logika sugeriše da bi to trebalo da vrši pritisak na snižavanje cena na domaćem tržištu".

I na kraju, država je prethodnih godina radikalno povećala subvencije iz budžeta za agrar do nivoa od jedan odsto BDP-a. To znači da Srbija ne zaostaje za zemljama EU.

"Da je bolje usmeren, ovakav vid podsticaja morao je da se vidi kroz veću produktivnost, stabilniju ponudu i manje pritiske na cene", konstatuju autori.

Ceo tekst Forbes Srbija čitajte OVDE.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

potrošačke cene cena hrane

Komentari 32

Hronološki Najpopularniji

Jug Bogdan

08.09.2026 • 08:33

SSP

Sve vam je to posledica sporazuma o slobodnoj trgovini i ukidanja carina pre vremena, kada još nismo bili u stanju da konkurišemo EU sa cenama Doduše ne idete samo vi kojima je ovde loše po Evropi, tako da smanjite malo doživljaj i tamošnjim i ovdašnjim cenama, jesmo blizu,ali nismo skuplji. I jedna informacija, u Lidlu kod nas ima mleka i sa 4%mm košta 140 dinara, a ima i sa 3,2%mm, košta 103 dinara, ne morate ići u Grčku, hleb ne spominjete?!

2 0 +2
Pajo

07.09.2026 • 16:06

omg

Ma to nije istina,ne vidite vi dobro,mi smo ekonomski tigar,plate su nam skoro kao u njemacku a bice jos vece!

7 10 -3
SARIJEL

07.09.2026 • 15:32

ZA PREMJERA EKONOMISTU

Jedan lanac koji je daleko najjeftiniji na našem tržištu nudi rabata do 10% za kupovinu za veleprodaju.Roba je prosječne kvalitete, a cena pokazuje koliko nas većina trgovaca dere.Manje i srednje prodavnice na svakom ćošku, a neznatan broj hipermarketa.Logika kaže ako je toliko prodavnica trebala bi biti jača konkurencija,ali nije tako.U 90% slučajeva u tim prodavnicama radi samo jedna kasa,dok u hipermarketima radi istovremeno nekoliko.,da nepričam o špicama.Jedini način da opstanu i imaju profit je dizanje cena.Da je država ,pa i gradovi organizirani otvorili bi prodavnice za kupce slabije socijalnog stanja,gde bi se prodavala većinom roba domaćih proizvođača.

9 1 +8

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.