Profesor
Dušan Pavlović napravio je
simulacije mogućih izbornih ishoda. Objašnjavajući šta je želeo da postigne simulacijama, Pavlović za
Insajder kaže da je hteo da vidi kakvi se rezultati mogu očekivati od Studentske liste i mogućnosti da se nešto promeni nakon izbornih rezultata, jer je, dodaje, ta lista jedini faktor koji nikad ranije nije nastupao na izborima.
"Ako pretpostavite konzervativno, za nju najnepovoljnije uslove kod onih faktora koji su već poznati. Tako da sam, recimo, pretpostavio da SNS može da dobije ne manje od jedan koma sedam miliona, jedan koma sedam, jedan koma osam miliona glasova, toliko je dobila i prošli put. Da manjine manje-više imaju svoje fiksirano biračko telo koje se uglavnom ne rasipa. Za SPS sam smanjio praktično na pola, ali sam pretpostavio opet konzervativno da prelaze cenzus od tri odsto", rekao je profesor.
Dodaje da je onda hteo da ispita nekoliko scenarija, čemu može Studentska lista da se nada.
"Ono što je jedan od najvažnijih faktora do kog sam došao jeste da, da bi Studentska lista uopšte dobila mogućnost da nešto uradi, izlaznost mora da poraste za nekoliko procentnih poena, da ode recimo negde na 65 odsto. Dakle, bila je 59 odsto 2023. godine. Morala bi da se poveća, znači broj novih glasača bi morao da bude oko četristo hiljada veći, što je jako velik broj. I mahom ti ljudi uglavnom bi morali da glasaju za neku antirežimsku listu. Ako ne bude bilo povećane izlaznosti, onda Studentska lista nema čemu da se nada. Ako bude bilo 65 odsto ili više, naravno, pretpostavlja se da će situacija biti još povoljnija", objašnjava profesor Pavlović.
Na pitanje da li je u simulaciji pretpostavio da će Socijalistička partija Srbije preći cenzus i da će ići u vladajuću koaliciju koja je do sada bila, sagovornik Insajdera odgovara potvrdno i ističe da se to naziva "pivotiranje".
"Doduše, SPS ima tu istoriju, to se naziva pivotiranje. Dakle, to je u košarci onaj igrač koji se okreće u krug. Kada imate dve velike koalicije ili dva velika bloka, ako postoji jedna manja stranka u sredini koja može da napravi koaliciju sa jednima i sa drugima, ona može da odluči onda u zavisnosti od nekih faktora i da jednima ili drugima da većinu. SPS je bio dva puta već istorijski u tom položaju i jedan od faktora koji je određivao šta će oni da rade bili su predsednički izbori. Sad tih izbora nema, tako da mogu da budu neki drugi razlozi", pojašnjava profesor.
Prema njegovim rečima, iako nas predsednički izbori tek čekaju, jedan od faktora može da bude da Studentska lista dobije makar jedan glas više od SNS-a ili neki broj glasova više. U tom slučaju, navodi Pavlović, "sve te manje stranke koje tradicionalno idu sa SNS-om mogu da se predomisle, ali to su sad sve dosta nategnuti scenariji".
On dalje objašnjava da nije u pitanju istraživanje, nego simulacija gde je on želeo da vidi, uz konzervativnu pretpostavku, šta može da bude najgore za Studentsku listu i koja je prva tačka gde Studentska lista dobija mogućnost da nešto uradi.
"To je visoka izlaznost i da najmanje jedna stranka od dve opozicione stranke pređe cenzus", dodaje sagovornik Insajdera.
Odgovarajući na pitanje kako dostići izlaznost od 70 odsto kada je birački spisak po broju upisanih birača praktično jednak ukupnom broju stanovnika u Srbiji, profesor Pavlović ističe da je to pre svega posledica masovnog odlaska građana iz zemlje u proteklim decenijama.
"Bojim se da je ogroman broj ljudi otišao u zadnjih tridesetak godina iz zemlje. Oni se i dalje vode na biračkom spisku. Teško je sad te ljude isključiti iz biračkog spiska, jer svako od njih može da se sutra vrati i da se preseli nazad. Tako da je teško dovesti taj birački spisak u red. Međutim, kontrola glasanja na biračkom mestu je zapravo ono što može da reši problem. Dakle, ako opozicija, koja ovaj put može da mobiliše dosta veliki broj ljudi, može da reši taj problem, onda birački spisak postaje manji problem", ocenjuje Pavlović.
Vučić pretpostavio da će povećanje izlaznosti ići njemu u prilog
Odgovarajući na pitanje kako tumačiti kontradiktorne izjave Aleksandra Vučića - od prognoza o neizvesnim izborima do najava pobede sa 400.000 ili 500.000 glasova razlike - profesor Dušan Pavlović ističe da je reč o svesnom slanju različitih poruka biračkom telu.
"On je očigledno pretpostavio da će to povećanje izlaznosti ići njemu u prilog, da će tih četristo hiljada glasača koji treba dodatno da izađu glasati za njega. No, šta je ovde poenta? Vučić često šalje takve poruke. Jedna poruka odlazi za ljude koje treba da uveri da će on sigurno da pobedi - to je ovo od četristo, petsto hiljada. Međutim, on šalje i drugačije poruke za ljude koji se dvoume da izađu. On skoro svaki put pred izbore kaže da je rezultat neizvestan i da će možda izgubiti", navodi profesor Pavlovi.
Potom objašnjava zašto Vučić šalje takve poruke.
"Ako pošaljete poruku glasaču da je rezultat neizvestan, onda njegov glas vredi više. Glasač koji razmišlja o tome da li treba da ide na izbore, ako smatra da će njegova lista sigurno pobediti, misli da njegov glas ne vredi puno. Ako smatra da je rezultat neizvestan, važnost njegovog glasa raste. On time indirektno šalje veoma snažnu poruku da ljudi izađu na izbore i glasaju za njega, inače neće moći da pobedi. A ovih četristo, petsto hiljada - to je za ove druge ljude koji se dvoume, da ih uveri da nema problema i da sigurno ostaje u sedlu i kada izgubi izbore", ocenjuje on.
Komentarišući to da li su takve predizborne izjave odraz svakodnevnih istraživanja javnog mnjenja, Pavlović ističe da poruke političara prvenstveno služe motivisanju birača i da ne moraju odražavati realne podatke sa terena.
"Ne, političari šalju poruke koje treba da pošalju svom biračkom telu. To može, ali ne mora da ima nikakve veze sa istraživanjima. Ove poruke koje on šalje su direktno suprotstavljene jedna drugoj - danas će da izgubi, a sutra će da pobedi sa petsto hiljada glasova više. To za političara nije ni bitno, on treba da šalje poruke za koje misli da njegovom biračkom telu odgovaraju da bi ih motivisao. Sama istraživanja u zadnjih desetak godina su imala različit nivo predvidljivosti, ali mislim da je najveći broj zapravo bio u skladu s onim kako su se na kraju završavali izborni rezultati", smatra on.
Ceo Insajderov razgovor sa profesorom Dušanom Pavlovićem čitajte u tekstu
OVDE.
.jpg "Valjevac ubio svoju 93-godišnju majku")
Komentari 57
Nana
@maki
Siki
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar