Ove podatke pokazuje rešenje Narodne banke Srbije u koje je BIRN imao uvid.
BIRN je uputio niz pitanja advokatu Davora Macure Ahmedu Delimeđcu, ali je on rekao da u tom trenutku tužilaštvo još uvek nije saslušalo njegovog klijenta, te da ne bi komentarisao pitanja.
U rešenju o oduzimanju dozvole za rad Alta banci, u koje je BIRN takođe imao uvid, nema navoda o ovom iznošenju novca iz trezora - u njemu piše da je centralna banka ustanovila da su se finansijsko stanje i likvidnost Alta banke "znatno pogoršali", čime su ugroženi "interesi deponenata ili drugih klijenata banke".
Narodna banka je u ovom rešenju navela da je 30. septembra 2026. godine u blagajni banke - "u novčanicama i kovanom novcu" - bilo blizu 60 milijardi dinara (više od pola milijarde evra), od čega je gotovina u stranim valutama iznosila oko 100 miliona evra, dok je ostatak bio u dinarima, po izveštaju banke.
Takođe, centralna banka je ustanovila da je u samo dva dana - 28. i 29. oktobra - iz banke povučeno oko 140 miliona evra u depozitima, ali se ne navodi koji su klijenti banke to učinili. Iz NBS navode i da je zbog "negativnih novinskih napisa" u periodu 26 - 29. oktobra "narušena reputacija" Alta banke, te da bi, zbog ogromne količine gotovine, zbog mogućnosti "interne ili eksterne prevare, požara, poplave, zemljotresa", Alta banka mogla da zabeleži gubitak iznad visine kapitala, što bi "ugrozilo nastavak njenog poslovanja".
Podaci o ogromnoj količini gotovine - za koju je tokom kratkotrajne kontrole NBS ustanovila da može da nestane zbog prevare, poplave, požara ili zemljotresa - bili su javno dostupni svima već godinama: prema zvaničnim finansijskim izveštajima banke, krajem 2025. je u blagajni bilo, bar na papiru, oko 50 milijardi dinara u gotovini, godinu dana ranije oko 40…
Narodna banka Srbije - guvernerka Jorgovanka Tabaković i četiri viceguvernera - nisu odgovorili na brojna pitanja BIRN-a. Na pitanja nisu odgovorili ni iz Agencije za osiguranje depozita, ni iz Tužilaštva za organizovani kriminal.
Alta banka je nekadašnja JUBMES banka, čiji je kontrolni paket Macurina Alta Pay grupa kupila od države 2019. godine za oko pet miliona evra. Macura, koji je karijeru počeo kao vlasnik menjačnice u Zemunu, važi za biznismena bliskog SNS-u, a njegova banka je poslednjih godina dobijala unosne poslove od države i javnih preduzeća - od 2025. godine, na primer, Beograđani račune za struju plaćaju na račun Alta banke. Dozvola joj je oduzeta manje od nedelju dana posle parlamentarnih izbora 25. oktobra, na kojima je SNS ubedljivo poražena.
Da li je gotovine uopšte bilo?
Upravo je gotovina u trezoru najveća zagonetka ovog slučaja.
Za neke od stručnjaka sa kojima smo pričali potpuno je fizički nemoguća situacija da je u banci bilo 60 milijardi dinara keša, te da je Macura izneo 45 milijardi, kako je opisalo Tužilaštvo za organizovani kriminal.
"Ljudi često ne razmišljaju o redu veličina. Ta količina novca, reč je o tonama, nije to da sad neko uđe u trezor i iznese nekoliko vreća novca, to su morali kamioni da dolaze", kaže jedan sagovornik.
Drugom je to pokazatelj da tog novca, zapravo - nije ni bilo u banci.
"Ključno pitanje jeste da li je gotovine uopšte bilo, odnosno, da li su se iznosi koje Alta banka prijavljivala NBS i stvarno stanje gotovine u trezoru poklapali. Mnogo je logičnije da je u dužem vremenskom periodu u trezor unošeno manje gotovine nego što je računovodstveno evidentirano. Da je gotovine bilo, ona bi najlogičnije bila iskorišćena za rešavanje problema likvidnosti", kaže jedan od sagovornika BIRN-a i dodaje da nema šanse da neko za par dana iznese 380 miliona evra u kešu.
"To je složena operacija koja zahteva ogromnu logistiku, naročito kada se ima u vidu masa i zapremina te količine para - na stranu bezbednost operacije", dodaje.
Šta je NBS morala da zna?
Dozvola je, kako je već rečeno, oduzeta tokom noći 30. na 31. oktobar, a upravo u subotu, 31. oktobra, svih četvoro viceguvernera je saopštilo da su se oni sa stvarnim stanjem u Alta banci, "koje je drastično odstupalo od izveštaja koje je ta banka dostavljala NBS", upoznali tek na večernjoj vanrednoj sednici Izvršnog odbora u petak 30. oktobra.
Četvoro viceguvernera NBS - Željko Jović, Ana Ivković, Dragana Stanić i Nikola Dragašević - pozvalo je nadležno tužilaštvo da utvrdi zašto je moralo da dođe do odluke za oduzimanje dozvole, te da se utvrdi eventualna krivična odgovornost odgovornih u NBS.
"Smatramo posebno značajnim da se utvrdi kada su i na kom nivou rukovođenja postojala saznanja o uočenim rizicima i nepravilnostima, na koji način su razmatrani nalazi, stručne procene i upozorenja zaposlenih nadležnih organizacionih jedinica, kao i da li su na osnovu raspoloživih informacija blagovremeno preduzete odgovarajuće mere iz zakonom utvrđene nadležnosti", saopštili su viceguverneri.
Ni oni, kao ni kabinet guvernerke Tabaković, nisu odgovorili na brojna pitanja BIRN-a - kada je NBS išla u posrednu i neposrednu kontrolu Alta banke, šta su preduzeli povodom očigledne konstantne nelikvidnosti tokom 2026, zašto su tako kasno krenuli u kontrolu banke, uprkos svim pokazateljima…
Sa druge strane, više sagovornika BIRN-a je potvrdilo da je u Narodnoj banci već višegodišnja praksa da se "preskaču" viceguverneri prilikom odlučivanja, odnosno da za neke stvari ni ne saznaju dok se ne dese, jer rukovodstvo nije poštovalo "lanac komande".
Da problemi Alta banke nisu nastali preko noći, vidi se i iz samog rešenja o oduzimanju dozvole.
NBS je u svom nalazu utvrdila da je Alta banka u toku 2026. imala konstantan problem sa likvidnošću i da je beležila "negativne kumulativne gepove", što znači da je banka - da bi sakupila što više depozita kojim bi popravila likvidnost - nudila sve veće kamatne stope, dok su kamatne stope na kredite ostajale iste.
Prosečna ponderisana kamatna stopa na ukupne depozite iznosila je 3,13 odsto, za razliku od prosečnih 1,59 odsto na nivou bankarskog sektora, piše u rešenju.
Još jedan od važnih nalaza NBS bio je i da su ukupni depoziti javnog sektora, javnih preduzeća i banaka u stečaju na kraju septembra bili oko 400 miliona evra, odnosno četvrtinu svih depozita u banci. Ujedno, Alta banka je na ove depozite plaćala izuzetno visoke kamatne stope - 5,61 odsto u dinarima i 4,58 odsto u evrima.
Takođe, ustanovljena je koncentracija depozita, odnosno, da su krajem septembra 2026. tri najveća deponenta držala više od 10 odsto ukupnih depozita, a 10 najvećih deponenata iznad 21 odsto.
"NBS je imala ozbiljne razloge za intervenciju. Naglo smanjenje depozita tokom 28. i 29. oktobra, visoka koncentracija depozita, problemi u strukturi likvidne aktive i neizvršavanje određenih obaveza predstavljaju ozbiljne signale ugrožene likvidnosti - zato ne bih dovodio u pitanje potrebu za hitnom regulatornom intervencijom", kaže za BIRN Nikola Fabris, redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, nakon što ga je novinar BIRN-a obavestio o najznačajnijim nalazima rešenja o oduzimanju dozvole.
Prema njegovim rečima, NBS je mogla da oduzme dozvolu, a privremena uprava je predstavljala alternativu koja zaslužuje ozbiljno razmatranje, uz napomenu da se ne može tvrditi da bi privremena uprava sigurno rešila probleme banke.
Za prof. Fabrisa ostaje dilema i da li je ranija primena intenzivnijih mera mogla da spreči naglo pogoršanje likvidnosti i gubitak poverenja deponenata.
"Najjači argument u prilog odluci NBS predstavlja činjenica da banka 30. oktobra nije izvršavala određene obaveze prema klijentima i poveriocima, u uslovima naglog odliva depozita. Međutim, nije poznato koliki su iznosi u pitanju", kaže Fabris.
Celu analizu BIRN-a o slučaju Alta banke pročitajte
OVDE.
.jpg "BIRN: Za dva dana iz Alta banke odlilo se 140 miliona evra, šta NBS zna o tome?")
.jpg "Podneta krivična prijava protiv tužioca koji se bavio slučajem")
.JPG "Vučić tvrdi da ništa nije potpisivao:")
Komentari 6
Odlazeći kradu i dal
Bb
A policija i bezbednost obezbedjivala logistiku.
Sve treba da se obesteti u iznosu 100%, a od odgovornih institucija drzavnih naplatiti.... Sramota
Particulare matter
Ta vrsta pakosti ,zla i licemerja ne postoji nigde na svetu.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar