Ko je zapravo Alfred Guzenbauer?

Guzenbauer, bivši kancelar Austrije, osumnjičen je za odavanje državnih tajni kazahstanskom diktatoru Nursultanu Nazarbajevu, čiji je takođe konsultant. Portparolka austrijskog javnog tužilaštva Nina Basek navodi da su Guzenbauer i njegov venčani kum, bečki advokat Gabrijel Lanski, osumnjičeni da su kazahstanskom režimu poturali poverljive državne podatke u vezi sa najpoznatnijim kazahstanskim disidentom Rahatom Alijevom.

Alijev, koji je inače zet predsednika Nazarbajeva, "odmetnuo se" dok je vršio dužnost ambasadora ove zemlje u Austriji, i uživa azil na Malti, dok ga u matičnoj državi čeka zatvorska kazna od 40 godina zbog navodne krađe stotina miliona dolara iz porodičnog budžeta, kao i nekoliko kidnapovanja i ubistava.

Guzenbauer se sumnjiči da je poverljiva državnička dokumenta u vezi sa Alijevim, doturao ogorčenom tastu, diktatoru Nazarbajevu, kako bi advokat Lanski mogao da izvede kazahstanskog državnog neprijatelja broj jedan pred sud i deportuje ga u Kazahstan na milost i nemilost Nazarbajeva.

Evropski zvaničnici zaposleni kod diktatora za basnoslovne honorare

Guzenbauer nije jedini bivši evropski državnik koji je zaposlen u kabinetu kazahstanskog predsednika. Naime, Nazarbajeva savetuje još jedan bivši austrijski kancelar, Gerhard Šreder, kao i nekadašnji britanski i italijanski premijeri Toni Bler i Romano Prodi. Pored njih, savetnici Nazarbajeva su i bivši poljski predsednik Aleksandar Kvanijevski i nekadašnji nemački ministar unutrašnjih poslova Oto Šili.

Prema pisanju časopisa "Špigel", oni se sastaju nekoliko puta godišnje u kazahstanskoj prestonici Astani, i za svoje usluge dobijaju plate od "sedam cifara". Britanska štampa pisala je da Toni Bler godišnje inkasira čak 9 miliona evra za savetovanje Nazarbajeva.

Srpska vlada još uvek nije obelodalila koliki će biti Guzenbauerov honorar za savetovanje Aleksandra Vučića, kao ni da li će on biti stalno zaposlen u Beogradu, ili kao u Kazahstanu, zarađivati milione evra za nekoliko sastanaka godišnje.

Diplomatski gafovi

Kako za 021 kaže Guzenbauerov saradnik iz vremena dok je bio na čelu austrijskog Instituta za spoljne poslove, koji je želeo da ga predstavimo kao Venceslava Bjalopora, kaže da angažovanje bivšeg austrijskog kancelara može samo da odmogne Srbiji na putu ka Evropskoj uniji.

"Prilikom prve zvanične posete Briselu, predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Barozoa nazvao je Barolo, što je naziv poznatog italijanskog vina. Slični gafovi su bili brojni, a najveću osudu svojih saradnika izazvao je kada je, prilikom službene posete zemljama Južne Amerike, trećinu austrijskih ministara nazvao vrednim ljudima, trećinu popravljivim, a trećinu neupotrebljivim", kaže on.

Prema rečima našeg sagovornika, Guzenbauer je izazvao reakcije u medijima kada je izjavio kako je "sanjao da postane premijer još kao dete, igrajući se u pesku".

"On sada treba da vodi Srbiju na putu ka Evropskoj uniji, u kom treba da sarađuje upravo sa čovekom čije ime je, frojdovski, pogrešio", kaže Bjalopora.

Kontroverzna karijera Alfreda Guzenbauera nastavljena je kada je njegova firma "Gabriel Resources" najavila veliki projekat izgradnje rudnika zlata u Rumuniji. Guzenbauerova kompanija najavljuje da će to biti najveći rudnik zlata u Evropi, sa jamama širokim preko osam kilometara u prečniku. Međutim, ovaj projekat naišao je na osudu udruženja za zaštitu životne sredine zbog najavljenog korišćenja cijanida prilikom iskopa, što je iniciralo velike proteste u Rumuniji, na kojima je učestvovalo nekoliko hiljada ljudi.

Sumnjive poslovne veze sa srpskim preduzećima

Guzenbauerove "balkanske veze" počele su kada je kao predsednik Upravnog odbora kompanije "Štrabag", bio umešan u korupcionašku aferu kada je ova firma lobirala kako bi dobila poslove na tenderima koje je raspisalo JP "Železnice Srbije".

Naime, "Štrabag" je angažovao kompaniju "Maksi profit", čija je vlasnica Milojka Cicvarić, pomoćnik direktora u Zavodu za zaštitu zdravlja železničara u Beogradu, državne firme čiji su osnivač same "Železnice". Ovoj firmi ponudili su ugovor vredan 60.000 evra odmah po zaključenju ugovora (u nekoliko mesečnih rata) i tri odsto provizije za svaki posao koji "Štrabag" dobije u Srbiji.