Kako su prodati Vršački vinogradi?

Jedna od najproblematičnijih privatizacija u Srbiji poslednjih godina završila se opštim prepucavanjem na relaciji Vlada – opozicija, poništavanjem postupka i ulaskom policije u Agenciju za privatizaciju.

Država je i pre toga bila svesna razmera skandala koji je sama napravila, ali postupak je poništen tek nakon što je ministar privrede Saša Radulović izašao u javnost sa podacima o, kako je on sam rekao, "skandaloznoj" privatizaciji.

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije rekonstruisao je ovu aferu i objavio dokumenta koja pokazuju ko je kome i kada dao novac, kada su se menjale uredbe i kada se reagovalo na nepravilnosti.

Nepostojeća kompanija

Najpre se početkom 2013. kinesko preduzeće Zhe Jiang Guan Nan prijavljuje se Agenciji za strana ulaganja (SIEPA) kako bi dobilo novac u okviru Programa privlačenja direktnih investicija, bez datuma, mesta i potpisa ovlašćenog lica. Dalje, u Poslovnom planu iz februara 2013. godine), koji je kineski investitor dostavio, piše i planirano ulaganja od osam miliona evra. Interesantno je da kineska kompanija čak nekoliko meseci pre prodaje Vinograda može da proceni da će joj baš osam miliona evra biti neophodno za kupovinu.

Treća okolnost neuobičajena za ovakvu prijavu je to što korisnik novca koji kineska kompanija traži – ne postoji. Naime, kako se vidi iz dokumentacije, kompanija-korisnik će u Srbiji biti registrovana tek 8. jula, istog dana kada je Mlađan Dinkić, tada ministar finansija i privrede, potpisao odluku da joj budu odobrena sredstva namenjena firmama koje otvaraju nova radna mesta.

Komisija SIEPA-e zatim predlaže Ministarstvu finansija i privrede da dodeli sredstva za privlačenje direktnih stranih investicija za 43 preduzeća, među kojima je i Vršačko vinogorje Guan Nan doo iz Vršca. Preduzeće dobija 1.482.000 evra kao deo programa podsticaja zapošljavanja novih radnika. Kasnije se ispostavilo da ova radna mesta već postoje, odnosno da se radi o ljudima koji su u Vinogradima već zaposleni.

Uredba upodobljena sa kupovinom

Paralelno sa upoznavanjem učesnika ove "igre" sa Programom restrukturiranja, u samoj Vladi Srbije menja se Uredba o postupku i načinu restrukturiranja subjekata privatizacije, u medijima poznatija kao sporna uredba, koja glasi:

"Ako je prvo javno nadmetanje po početnoj ceni od 100 odsto procenjene tržišne vrednosti imovine proglašeno neuspešnim, odmah započinje drugo nadmetanje sa početnom cenom od 51 odsto procenjene tržišne vrednosti imovine, a ako je i drugo nadmetanje neuspešno, odmah započinje treće nadmetanje po ceni od 30 odsto procenjene tržišne vrednosti imovine".

Dakle, ukoliko niko ne želi da kupi preduzeće za onoliko novca koliko je procenjeno da ono vredi, istog dana će biti organizovana još dva kruga licitiranja, na kojima će preduzeće biti ponuđeno jeftinije.

Početkom jula ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić potpisuje odluku kojom se Guan Nan doo odobrava dodela sredstava za kupovinu Vršačkih vinograda. Istog dana, kineska kompanija, odnosno opunomoćenica Ivana Kopilović, u Agenciji za privredne registre upisuje kompaniju Guan Nan doo Savski Venac, koja tek od tog trenutka zvanično počinje da postoji. Firma je registrovana na adresi Savska 13, a kao vlasnik 100 odsto kapitala upisano je Preduzeće za proizvodnju, bojenje i doradu tkanine Zhejiang Guan Nan iz Kine.

Jedini učesnik na javnom nadmetanju za kupovinu imovine AD Vršački vinogradi je bila kompanija Guan Nan doo, koja Vinograde kupuje u trećem krugu – za 5.285.362,69 evra, odnosno 30 odsto procenjene vrednosti, iskoristivši sve povoljnosti koje joj je država prethodnim odlukama servirala. Ostali ponuđači se na nadmetanju nisu ni pojavili.

Kompletno istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo o hronologiji kupovine Vršačkih vinograda, sa pratećom dokumentacijom i dokaznim materijalom, možete pročitati OVDE.