Vanredni izbori bi koštali 30 miliona evra

Srbija bi iz budžeta morala da izdvoji najmanje 20 miliona evra ukoliko bi ove godine bili održani vanredni parlamentarni izbori. Ako se tome doda ono što stranke sakupe iz privatnih izvora, biće potrošeno minimum 30 miliona evra.

Oko 10 miliona evra odlazi za isplatu članova biračkih odbora, štampanje listića, nabavku baterija za lampe, sprejova i slično. Još iz budžeta ide najmanje 8,2 miliona evra za stranačke kampanje.

Zoran Stojiljković, profesor na FPN, procenjuje da je finansijska cena oko 30 miliona evra što je oko pet evra po biraču, a to, kako kaže, i ne bi bilo tako mnogo kada bismo dobili kompetentnu i kvalitetnu vlast. Osim troškova koji se direktno naplaćuju iz budžeta, on konstatuje da bi se održavanje izbora odrazilo i na druge načine.

"Bili bismo u stanju permanentne kampanje što je i do sada donekle slučaj - prvo smo imali rekonstrukciju, pa najavu izbora... To znači da Vlada neko vreme prestaje da radi, a onda je potrebno i vreme za sastavljanje nove. Po sadašnjim procenama to i neće biti komplikovano, ali ipak je potrebno neko vreme za dovođenje novih ljudi", kaže Stojiljković za Blic.

Marko Blagojević, programski direktor Cesida, kaže da nije opravdano pitanje da li su izbori svrsishodni s obzirom na cenu. "Oni ili moraju ili ne moraju da se održe. To je kao kad vam pauk odnese auto ili kao da plaćate struju - jednostavno, ako moraju da se održe, onda moraju i da se plate", kaže Blagojević.

Ljubomir Madžar, profesor Ekonomskog fakulteta, smatra da s ekonomskog aspekta izbori donose značajno veći gubitak od samog troška za njihovo održavanje. On dodaje da su izbori poremećaj i ekonomska politika u tom slučaju ne može biti onoliko dobra koliko bi bila bez njih. "Osim toga, još bi se više povećala neizvesnost, a privreda ne voli neizvesnost. Politika je velika pretnja za privredu", kaže Madžar.