Siromaštvo najviše preti mladima u Srbiji

Najmanje ugrožena kategorija - stariji od 65 godina, "nose" stopu rizika od 19,5 odsto, dok su najugroženiji mlađi od 18 godina, sa stopom rizika od 30 odsto.

Jedan od autora MAT-a, ekonomista Miladin Kovačević kaže da je stopa rizika od siromaštva u Srbiji, koja predstavlja samo jednu, monetarnu dimenziju siromaštva, na najvišem nivou u poređenju sa ostalim evropskim zemljama čiji su podaci, na osnovu Ankete o prihodima i uslovima života, objavljeni na sajtu evropske statistike.

Gledano prema aktivnosti, osim penzionera, i zaposleni spadaju u manje ugrožene sa stopom rizika od 14,5 odsto.

Takođe je zanimljiv podatak da su dvočlana domaćinstva u kojima je makar jedan član stariji od 65 godina u manjem riziku od siromaštva nego u dvočlanim domaćinstvima gde su oba lica mlađa od 65 godina. Tako se dolazi do činjenice da su domaćinstva u kojima ima makar jedno lice koje je penzioner, u manjem riziku od siromaštva od onih u kojima ih nema.

Prema podacima iz Ankete o potrošnji domaćinstva, 32,6 odsto ukupnih prihoda domaćinstva dolazi iz penzija, dok 43,8 odsto "dolazi" iz redovnog radnog odnosa. Prema podacima iz istog istraživanja, u 2013. godini je od ukupnih raspoloživih sredstava domaćinstva, koja su u proseku 56.073 dinara, 18.264 dinara u proseku "dolazilo" iz penzija.

Pri tome, izdaci koji se odnose na troškove stanovanja (stanovanje, električna energija, voda, gas i slično) uključujući i troškove opreme za stan i tekuće održavanje, su u 2013. u proseku iznosili 11.608 dinara.

Prema rečima Kovačevića, ono što je indikativno za ocenu fiskalnog sistema u prošlosti svakako jeste - rast nejednakosti i siromaštvo. "Sa dugoročnim sistemskim reformama, međutim, može se ići u pravcu veće progresivnosti, jače redistributivne moći fiskalnog sistema i bolje kalibrirane ravnoteže između direktnih i indirektnih poreskih instrumenata", dodaje on.

Na pitanje o tome da li u okviru paketa fiskalne konsolidacije treba srezati i penzije ili ne, Kovačević kaže da, ako je suditi po tranzitornom uticaju na siromaštvo i učešću u ukupnoj masi raspoloživih sredstava u domaćinstvima, penzije imaju u najmanju ruku jednak, ako ne i veći značaj od zarada u javnom sektoru. "Penzije su, u datim okolnostima, najsnažniji socijalni amortizer i redistributivni kanal koji usporava inače snažnu ekspanzivnost nejednakosti".

U tom ogledalu, kako dodaje, nominalno kresanje penzija bi bila regresivna mera te stoga čini se sasvim opravdanim odustajanje Vlade od takve mere, bar dok se ona može kompenzovati drugim merama.

Kovačević smatra da od reforme Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja i sistemskih i parametarskih reformi penzijskog sistema ključno zavisi trajna konsolidacija javnih finansija.