Srbija ima previše menadžera i ekonomista

Menadžerska diploma dobija se na čak 147 akreditovanih studijskih programa, a samo u Beogradu postoji tridesetak ekonomskih katedri. Svaka sedma akademska diploma prošle godine bila je menadžerska, pišu "Novosti".

Hiperprodukcija i kadrova i diploma najizraženija je upravo u oblasti ekonomije. Više od polovine privatnih fakulteta obrazuje ekonomiste i menadžere za sve i svašta. Posledica toga je veliki broj onih koji čekaju na posao. Na Evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje je, prema poslednjim podacima, čak 25.661 ekonomista.

"Reč je o kadrovima sa završenom višom, strukovnom školom i fakultetom. Oni na posao, u proseku, čekaju dve godine i pet meseci. Na posao čeka i 5.606 menadžera, a na našoj evidenciji provedu u proseku jednu godinu i 11 meseci", kažu u NSZ.

Zavod ne pravi razliku da li su kandidati koji traže posao došli sa privatnih ili državnih fakulteta, ali Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu dodatno je istražio i došao do rezultata da više od 80 odsto nezaposlenih ekonomista dolazi sa privatnih katedri.

"Na privatnim fakultetima skoro svi se obrazuju iz oblasti ekonomije i menadžmenta, tako da imamo poplavu ovih diploma", objašnjava prof. dr Branislav Boričić, dekan Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

"Svršeni studenti i državnih i privatnih fakulteta vode se kao diplomirani ekonomisti, a često kvalitet nije isti. Najbolji pokazatelj za to je kada poslodavci organizuju testiranje kandidata za posao. U vrhu liste uvek su studenti državnih fakulteta", kaže on.

"Od kada postoje master studije na Ekonomskom fakultetu, samo jedan student sa privatnog fakulteta uspeo je da položi prijemni i upiše se. A sa državnih fakulteta polože čak diplomci koji nisu imali mnogo dodirnih tačaka sa ekonomijom, poput onih sa psihologije, građevine, geografije, političkih nauka", objašnjava prof. Boričić.

Boričić objašnjava da prilikom dodele diploma, godinu dana posle završetka studija, anketiraju celu generaciju. Ispostavilo se da je do 2008. godine čak 80 odsto nalazilo posao u prvoj godini od diplomiranja. Sada se odmah zaposli oko 60 odsto diplomaca.

Objašnjenje za hiperprodukciju katedri i diploma, prema mišljenju prof. dr Ivana Ivića, penzionisanog profesora Filozofskog fakulteta, leži delom u tome što je najjeftinije organizovati studije društvenih nauka. Zato na privatnim univerzitetima ne mogu da se studiraju mašinstvo, elektrotehnika i slično.

"Postoji 147 akreditovanih studija menadžerstva, a da bi one bile kvalitetne, potrebno je mnogo nastavnika. Postavlja se pitanje kada je uspeo da se iškoluje toliki broj univerzitetskih profesora menadžerstva", napominje prof. Ivić.

"Godišnje diplomira čak 5.000 menadžera, što je 13 odsto svih diplomiranih. Ranije ih je bilo i do 8.000 godišnje. Prebrojao sam čak 19 različitih vrsta menadžera, a nijedna postojeća nomenklatura zanimanja ih ne prepoznaje", navodi on i dodaje da je tolika hiperprodukcija objektivan razlog za sumnju u kvalitet pojedinih diploma u ovoj oblasti.