Zašto građani neće da svedoče?

Tamara Bogdanović, Milica Novaković i Dana Manevski, koje su bile u "kantrimenu" koji je 25. jula na Brankovom mostu u Beogradu naleteo na Luku Jovanovića i teško ga povredio, ćutale su o nesreći gotovo mesec dana. Dok se cela Srbija se zgražavala nad ovim zločinom, one su ćutale.

Zbog sumnje da su izvršile krivično delo pomaganje učiniocu posle krivičnog dela, određen im je pritvor do 30 dana. Pošto se same nisu prijavile pre hapšenja, izložile su i sebe krivičnom gonjenju. One time nisu postale klasični svedoci, a sa mnogima od njih ih povezuje jedna stvar – spremnost na ćutanje čak i kada su po druge ljude nastupile strašne posledice.

Kako smo prešli put od građana koji su početkom osamdesetih trčali za atentatorima na turskog ambasadora u Beogradu do onih koji okrenu glavu i kada se deca tuku na ulici, a kamoli kad prepoznaju kriminalca koji je pred nama izvršio neki zločin?

Ivana Ramić, sudija Prvog osnovnog suda, kaže da se često dešava da se svedoci ne odazivaju na pozive suda. Nekada je razlog strah, a ponekad i nezainteresovanost da se otkrije istina. "Svaki organ postupanja (policija, tužilac, sudija...) dužan je da zaštiti oštećenog, svedoka i sve druge stranke u postupku od svake vrste pretnji, uvreda, šikaniranja. Može to da uradi opomenom koja je najblaža kazna ili pak da mu izrekne novčanu kaznu od 150.000 dinara. Takođe, ako dobije obaveštenje od policije ili ima saznanja da postoje ozbiljne pretnje nasiljem svedoku ili oštećenom, javni tužilac je dužan da pokrene krivično gonjenje ili o tome obavesti nadležnog državnog tužioca. Državni organi su dužni po zakonu da reaguju ako imaju saznanja da su oštećeni ili svedok izloženi bilo kakvoj pretnji ili nasilju. Sa druge strane, ukoliko je svedok uredno pozvan, a svoj izostanak nije opravdao, sudija može novčano da ga kazni ili naredi njegovo privođenje", objašnjava Ivana Ramić.

Da bi se zaštitio svedok, sudija može da naredi da pripadnici sudske straže prisustvuju suđenju i obezbeđuju prostor ispred sudnice, kako bi onaj koji svedoči izbegao neposredan kontakt s okrivljenim ili uvrede.

Neretko se, objašnjava sudija, dešava i da svedok menja iskaze koje daje tokom različitih faza postupka, to jest da ono što je rekao pred policijom opovrgne pred tužiocem ili sudskim većem. Nekada svedoci to rade tendenciozno, a nekada zbog protoka vremena ne mogu da se sete detalja. Dešava se i da svedok na glavnom pretresu tvrdi da ne prepoznaje okrivljenog iako ga je prepoznao u nekoj ranijoj fazi istrage.

Krivično delo pomoć počiniocu posle izvršenog dela, kako objašnjava Miodrag Majić, sudija beogradskog Apelacionog suda, veoma je slično krivičnom delu neprijavljivanje krivičnog dela. Suštinske razlike su, kaže on, ipak uočljive. "Najkraće rečeno, razlika između ovih dela je u tome što krivično delo neprijavljivanja može da učini samo onaj koji sam ni na koji način ne učestvuje u izvršenju krivičnog dela, bilo prethodno bilo naknadno. To je, da tako kažemo, građanin koji nije ispunio svoju građansku dužnost da prijavi da se krivično delo priprema ili da je izvršeno. Kada govorimo o pomoći izvršiocu posle učinjenog krivičnog dela, neophodno je reći da je u tom slučaju involviranost izvršioca daleko veća, to jest da je, da tako kažem, bliži izvršenju dela. On mora da preduzme neku aktivnu radnju da pomogne izvršiocu krivičnog dela, bilo da sakrije izvršioca, da uništi tragove, bilo da ga skriva", objašnjava Majić.

Stabilniji sistem, građani spremniji da svedoče

Retko se dešava da neko izričito odbija da svedoči, već građani uglavnom navode da nemaju šta da kažu, da ništa nisu videli ili da se ne sećaju detalja. "Policija nema prava da ispita građanina kao svedoka već s njim obavlja informativni razgovor na kojem građanin, ukoliko ne želi, ne mora ništa da kaže. On je u zakonskoj obavezi da dođe na razgovor u policijsku stanicu, ali nije dužan da iznosi detalje događaja ukoliko to ne želi. Na mestu gde se odigralo određeno krivično delo policija neformalno prikuplja podatke koji će joj olakšati istragu i to je sve", objašnjava dr Milan Škulić, profesor beogradskog Pravnog fakulteta.

Stabilniji sistem, jača država i veće poverenje u pravosuđe povećavaju spremnost građana da svedoče u sudskim procesima. Nedostatak griže savesti ili manjak ljudskosti nemaju veze sa izbegavanjem svedočenja na sudu, već su presudni poverenje građana u sistem i nivo pravne kulture, mišljenje je profesora Škulića.

Psiholog i kriminolog dr Dobrivoje Radovanović nije iznenađen što devojke iz "kantrimena" nisu progovorile o tome šta se desilo pre hapšenja jer kriminalni svet ima svoje zakone po kojima funkcioniše. "Cinkaranje" se kažnjava odmazdom.

"Kada je čovek u strahu za sopstveni život ili za živote najbližih, sigurno će izbegavati svedočenja. Nema to veze sa nedostatkom griže savesti. Nekada su ljudi na ulici hvatali lopove i držeći ih čekali policiju. Danas svi okreću glavu, ali ne zato što su lošiji ljudi, već jer se plaše i nemaju poverenja da će pravda biti sprovedena", ističe dr Radovanović.

Svedoci na sudu, kako kaže Radovanović, neretko doživljavaju maltretiranja: odbrana optuženog istražuje njihovu prošlost, iznosi sav "prljav veš" u javnost, pa se često osećaju ogoljeno i nezaštićeno. Zbog svega ovoga mnogi svedoci krenu za onom poznatom: gledam svoja posla.

Zašto neko ima grižu savesti, a neko je nema

Kod svakog ljudskog bića koje je očevidac nepravde, razbojništva ili zločina, a ćutanjem otežava otkrivanje izvršioca trebalo bi da se javi jak osećaj griže savesti, kaže psiholog Aleksandra Janković. "Normalna osoba očevidac zločina morala bi da pokazuje znatnu promenu ponašanja i da doživi emotivni šok. Čak i ako strahuje za svoj život, griža savesti bi je proganjala. Ne bi mogla normalno da funkcioniše obavljajući svakodnevne aktivnosti. Okolina bi to morala da primeti, pitajući se šta se desilo. Većina ljudi bi, u tim okolnostima, ’pukla’, počela da plače i poverila nekome šta je doživela", objašnjava Jankovićeva.

Svako ko se nađe u takvoj situaciji obično traži pomoć od porodice ili od neke osobe koja predstavlja autoritet za nju. Može se očekivati da se svedok koga izjeda savest ponaša neuobičajeno. "Postoje osobe koje jednostavno zanemaruju sva negativna iskustva i sve ono što ne dovodi do zadovoljenja njihovih potreba. Ponašanje ove osobe ukazuje na svako odsustvo morala i visok stepen egocentrizma, koji su je i pre nekog dramatičnog događaja karakterisali", objašnjava Jankovićeva.