Piše: Gorica Nikolin
Čišćenje i remedijacija Velikog bačkog kanala konačno je postala aktuelna tema za nadležne, koji (uz pomoć Evropske unije) pokušavaju da pronađu najbolji način da saniraju višedecenijsku štetu, otklone uzroke zagađenja i dovedu kanal u stanje iskoristivosti i korisnosti za građane Vrbasa, Srbobrana, Kule, Crvenke...
Tako se nedavno u javnosti "digla prašina" kad je predstavljeno jedno od rešenja za izmuljavanje kanala, koje je podrazumevalo deponovanje određene količine (oko 400.000 kubika) mulja na tri lokacije, od kojih je jedna bila vrlo blizu domova Vrbašana. Usled opasnosti da će uklanjanjanje mulja na određeno vreme dovesti do isparavanja opasnih materija, Vrbašani su se pobunili i poručili da je ovo rešenje neprihvatljivo. Ova ideja, inače, potiče iz 2015. godine, kad je prošla revizije nadležnih komisija i svrstana u moguća rešenja za čišćenje, a deo je ukupno 13 ideja do kojih su stručnjaci došli u traženju najracionalnijeg postupka remedijacije kanala proteklih godina.
Kako za 021 navodi pomoćnik sekretara pri Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine Nemanja Erceg, od ove ideje će se, prema svemu sudeći, odustati i to zato što se jedna od predloženih lokacija za deponovanje mulja nalazi na deonici brze pruge za Budimpeštu. Takođe, došlo se do još boljeg rešenja, koji su predstavnici Pokrajine favorizovali sve vreme.
"Na nedavno održanom sastanku predstavnika svih uključenih strana u projektu čišćenja i remedijacije Velikog bačkog kanala predstavljeno je 13 analiza tj. opcija projektno-tehničke dokumentacije koje obuhvataju rešenje. Takozvana nulta analiza je predlog da se zatvori i zabetonira ceo kanal i da nema nikakvu funkciju. Ta opcija je odmah odbačena jer kanal ima bitnu funkciju u pogledu drenaže za stanovnike Vrbasa i okoline. Deseta opcija je bila bioremedijacija kanala, vrlo dugotrajan i skup postupak koji bi po stanovnike bio i nebezbedan, te je i taj predlog odbačen. Sedma opcija je pomenuto deponovanje mulja na tri lokacije na određeno vreme - takođe odbačena opcija. Najbolja, a finansijski i najisplativija opcija je poslednja, koja podrazumeva zatvaranje kanala od nultog do šestog kilometra, uz premošćavanje bočnih kanala, koji bi preuzeli funkciju glavnog kanala. Kanal bi se isušio do linije mulja, a cevi postavljene u mulj bi radile dehidraciju i u tom periodu bi ovaj deo kanala bio zatvoren - zato neće biti štete po zdravlje građana. Nakon analize mulja, neopasan mulj bi se koristio kao prekrivka na regionalnim deponijama, a opasan mulj bi se ili tretirao u cementarama, ili bi se deo izvozio u inostranstvo na tretiranje", objašnjava Erceg.
On dodaje da će se, nakon izmuljavanja, voda ponovo pustiti u kompletno čist i funkcionalan kanal, koji nikad više ne bi bio zagađen, a kompletno čišćenje trajalo bi oko dve godine.
Sagradili prečistač otpadnih voda, a građani nemaju kanalizaciju
Sve navedeno tek je treća faza u komplikovanom postupku čišćenja Velikog bačkog kanala. Prethodno je potrebno uspostaviti dugoočekivani prečistač otpadnih voda u Vrbasu koji je, navodi Erceg, u fazi tehničkih proba, ali ni tu nije kraj peripetija. Naime, projekat izgradnje prečistača preambiciozan je u startu jer podrazumeva prikupljanje ogromne količine vode - količine koju Vrbas ne proizvodi.
Zato su nadležni sad u problemu - zamislili su prečistač na koji nema ko da se prikači jer dobar procenat stanovništva u naseljima povezanih sa kanalom nema kanalizaciju. Zato je, pojašnjava Nemanja Erceg, na nadležnima u Vrbasu i okolini da ubrzano grade kanalizaciju i zadovolje potrebe za vodom koju ima prečistač.
"Prečistač je pravljen da zadovolji potrebe oko 120.000 stanovnika, a trenutno je, na osnovu kanalizacione mreže u Kuli, Crvenki i Vrbasu, taj broj, sa delom industrije, oko 23.000 do 25.000 stanovnika. Prečistač će svakako raditi, ali za minimalno dobar rad potrebna je trećina vode, jer ispod pomenute trećine poskupljuje njegov rad. Postoje dva načina za rešavanje ovog problema: priključenje ostalog dela stanovnika iz Vrbasa i Kule i eventualno naslanjanje Srbobrana i Malog Iđoša na taj prečistač. Problematično je postojanje uredbe o graničnim vrednostima zagađujućih materija u vodama i prelazni period za dostizanje standarda za industriju, gde je industrija do 2025. godine oslobođena uspostavljanja sistema prečistača otpadnih voda i ispuštanja vode određenog kvaliteta u kanale. Ja sam predložio izmenu ove uredbe na način da privreda ne dobije period do 2025. godine da se prilagodi, već do 2020. godine", kaže Erceg za naš portal.
Još ranije je otkriveno ko su zagađivači Velikog bačkog kanala: fabrika šećera Crvenka, fabrika alkohola Panon, fabrika biskvita Jafa, fabrika štofova Sloboda, fabrika koža Eterna, fabrika sanitarnih armatura Istra, fabrika šećera Bačka, mesna industrija Carnex, svinjogojska farma Farmacoop, kao i Vital. U zagađivače spadaju i komunalne otpadne vode iz Crvenke, Kule i Vrbasa.
Dobra vest je da su Karneks i Vital u obavezi da uvedu prečistače otpadnih voda do 2021. godine i rade na tome, ali to ne rešava pitanje drugih industrija, koje su mnogo lagodnije i, u krajnjoj trci za profitom, nije im mnogo stalo do zaštite životne sredine. Naš sagovornik iz Pokrajine smatra da je sa zagađivačima i predstavnicima opština u kojima ove industrije rade najbolje sesti i dogovoriti se, jer nikakve represivne mere neće rešiti problem.
"Mi možemo protiv zagađivača da podnosimo prekršajne prijave i dođemo na sud. Na sudu se industrije brane kako su već platile takse 'Vodama Vojvodine' za ispuštanje otpadnih voda i tu priča staje. Trebalo bi ići na izmene zakona na način da se ograničava vreme za ispunjavanje traženih standarda, ali i u razgovorima dogovoriti da se svi zagađivači prikače na prečistač. Tako bismo zagađenje sveli na minimum - zašto bismo čistili kanal koji će se iznova zagađivati, ulagali novac? Neozbiljno je i kao država moramo da delamo pametno", smatra naš sagovornik.
Kako je sve počelo?
Grupa Vrbašana okupljenih u Ekološki pokret Vrbas prva je počela da ukazuje na štetu koja se čini Velikom bačkom kanalu. Ovo je bilo još daleke 2004. godine, priča za 021 Ratko Đurđevac, koji je te godine prisustvovao predstavljanju evropske analize zagađenosti kanala i upoznao se sa detaljnim podacima o zagađenosti koja nikada do tada nije viđena. Kako priča, već naredne godine organizovani su protesti protiv zagađivača i država je pozvana na odgovornost i reakciju.
"Država je u ovoj priči totalno podbacila. Imamo osnovanu sumnju na skrivene interese pojedinaca kojima je odgovaralo da kanal bude zagađen, a novac koji je bio u fondu namenjenom za vode bio je kontrolisan i ono što je naplaćeno od namenskih naknada nije, kao što je vidljivo i sada, utrošeno za čišćenje naših voda. Mi smo godinama insistirali da se Vrbas, s obzirom na stepen zagađenja, proglasi područjem posebne ugroženosti, što bi značilo da bi određena suma sigurno bila usmerena za sanaciju štete, ali to nikada nije bilo urađeno - uvek se očekivalo da će doći neki strani investitor i sve rešiti. Taj strani investitor nikad nije došao, a oko milion i po evra prikupljeno je od naknada koje su industrije plaćale za zagađivanje Velikog bačkog kanala. Gde je taj novac u celosti otišao nikad nismo ni osetili, ni videli", poručuje Ratko Đurđevac.
Članovi ovog ekološkog pokreta dane su provodili na ulici, u protestima, skrećući građanima pažnju na štetu koja im se čini. S obzirom na to da nisu mnogo očekivali od države, svoje nezadovoljstvo često su izražavali i kroz dopise kancelariji EU u Srbiji, kao i stranim ambasadama država-donatora, koje je i te kako zanimalo na koji način se troši njihov novac.
"Iako su ovo bili vidljivi i ogromni potezi, na terenu je rađeno malo. Inspekcije su neefikasne i produžena ruka vlasti, pa tako ne možete da očekujete da će inspektor 'udariti' na svog prijatelja iz stranke bliskoj nekoj firmi. Neke kompanije su napravile pomake tokom godina jer im je izvoz u Evropsku uniju bitan, pa tako i moraju da poštuju standarde. Najteže je bilo sa Vitalom, koji je jedno vreme bio najgori i najuporniji zagađivač - pozivali smo na bojkot proizvoda, držali proteste, pokretali peticije, a podneli smo i više od 100 inspekcijskih prijava, 20 prekršajnih i 15 krivičnih protiv odgovornih lica i same kompanije. Pravosnažna rešenja dobijali smo na sudu u Somboru, kad je firma i kažnjavana sa 500.000 dinara, a odgovorno lice sa 50.000 dinara. Jeste zakonski minimum, ali je imalo efekta jer ova firma polako gubi etiketu zagađivača", naglašava Đurđevac.
On kaže da su građani Vrbasa i okolnih mesta sve više svesni štete koja im je načinjena jer su oboljenja sve vidljivija i češća iz godine u godinu.
"Bilo je potrebno određeno vreme da sazri svest o zdravlju. Sada je potrebno dobro definisati svaki potez kako bi kanal, ali i njegova okolina, imali punu funkciju. Potrebno je razmišljati i o uređenju okolnih zelenih pojaseva, šetališta, potencijalne male marine, kako bi se probudio i nautički turizam. Postoji toliko potencijala, ali samo ako se sve uradi maksimalno profesionalno i posvećeno", smatra predsednik Ekološkog pokreta Vrbas.
Očekuje se da će se nadležni naredne godine baviti sprovođenjem svih planova u delo, jer će prečistač otpadnih voda najverovatnije proraditi početkom 2019. godine.
Napomena: Kompanija Karneks reagovala je 9. oktobra na članak "Veliki bački muljavi kanal" u delu teksta koji se bavi navođenjem ranije ustanovljenih zagađivača kanala i obaveze uvođenja prečistača otpadnih voda do 2021. godine.
"Industrija mesa Carnex je još 2012. godine izgradila postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda visoke efikasnosti. Carnex, koji posluje u sastavu sistema MK Group, uložio je višegodišnji rad na iznalaženju najbolje dostupne tehnike prečišćavanja otpadnih voda i još tokom 2012. godine pokrenuo sopstveno Postrojenje za potpuni tretman otpadnih voda vredno više od 2,7 miliona evra. Ovim značajnim ekološkim korakom Carnex je preuzeo na sebe veliku odgovornost, jer potpuno prečišćavanje otpadnih voda zahteva kontinualno praćenje svih procesa, monitoring kvaliteta vode tokom njenog prečišćavanja, održavanje opreme i obezbeđenje optimalnih uslova prisutnim bakterijama bez kojih voda ne bi imala odgovarajući kvalitet za ispuštanje u prirodni recipijent. Postrojenje za potpuni tretman otpadnih voda je kapaciteta 2 300 m 3 /dan, odnosno 40 000 ES (ekvivalentnih stanovnika). Procesi koji se odvijaju su fizički, hemijski i biološki procesi prečišćavanja kako otpadnih voda, tako i organskog mulja, koji se generiše kao proizvod primarnog i biološkog tretmana vode. Tokom biološkog prečišćavanja vode vrši se razgradnja širokog spektra organskih jedinjenja, u strogo kontrolisanim uslovima. Sa druge strane, u procesu alkalne hidrolize i razgradnje organskog mulja dobija se stabilisan mulj nalik humusu, koji zahvaljujući dobrim karakteristikama i sadržaju organskih materija, može da se upotrebljava direktno za đubrenje poljoprivrednog zemljišta. Efikasnost rada Postrojenja za potpuni tretman otpadnih voda Industrije mesa Carnex je visoka i zadovoljavajuća. Voda koja nastaje nakon prečišćavanja ima karakteristike, koje odgovaraju zahtevima zakonskih propisa kako Republike Srbije, tako i Evropske unije."
--
Realizaciju članka iz projekta "Živeti zdravo je moje pravo" finansijski je podržao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama Autonomne Pokrajine Vojvodine. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
.jpg "Devet opozicionih stranaka u Kikindi zajedno ide na lokalne izbore")
.jpg "I sledeće nedelje prikupljanje krvi širom Vojvodine")
.jpg "Kreni-promeni samostalno na lokalnim izborima u Sremskoj Mitrovici")
.jpg "DZH u Subotici spreman za razgovore sa DSHV oko izlaska na lokalne izbore u junu")
.jpg "Kroz Suboticu vozio teretno vozilo sa 3,07 promila alkohola u krvi i na amfetaminu")
.jpg "Opozicija neće mesto potpredsednika u Skupštini Vojvodine: Znak protesta zbog izbornih nepravilnosti")
.jpg "Zaustavljen kod Sremske Mitrovice: Policija mu u kolima našla kesu sa 150 grama amfetamina")
Komentari 14
Edge
Deksi
Mica
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar