Menu 021

"Vojvodinašume" planira seču hrastova, ekološki aktivisti upozoravaju na narušavanje ekosistema

Na primeru Polojske šume koja se, za sada, nalazi pored puta Novi Sad - Bačka Palanka očigledno je neslaganje šumarske struke i ekoloških aktivista - jedni žele seču, drugi očuvanje.
Info 13.01.2021. | 11:09 > 17:09
Foto: Udruženje za zaštitu šuma
Prvi smatraju da je drveće prezrelo, da stagnira sa rastom i sada odumire, te da ih treba poseći i posaditi nove sadnice hrasta. Drugi su ubeđeni da je šuma mnogo više od drveća. Oni su mišljenja da je šuma ekosistem koji u njoj stanuje, a u Polojskoj živi na desetine ptica i insekata, među kojima ima i zaštićenih vrsta.
 
Dragana Arsić iz Udruženja za zaštitu šuma, koji je i član Mreže "Pošumimo Vojvodinu" koju čini desetine udruženja građana i ekoloških organizacija iz Vojvodine kaže za 021.rs da predstavnici Javnog preduzeća "Vojvodinašume" koji planiraju ovu šumu da poseku šumu, ne gledaju kao ekosistem i ne misle na biodiverzitet.
 
"Nama je neshvatljivo da oni u potpunosti zanemaruju taj momenat. Vrednost te šume, u kakvom god da je stanju sa aspekta fiziologije drveta, postoji sa aspekta očuvanja ekosistema, a ne sa aspekta ekološke sirovine. Oni će to poseći i nešto što je stvarano 120 godina na tom području sad će nestati i mi treba da čekamo sto godina da se to nešto stvori", objašnjava Arsić.
 
Ona ističe da savremeno šumarstvo treba da počiva na modelu "šumarstva bliskog prirodi", a ne "bliskog potrebama za ekološkom sirovinom". Kako dodaje upravljanje šumama mora da bude održivo i za ekosistem i za lokalno stanovništvo. 
 
Zbog ovih razloga je Mreža "Pošumimo Vojvodinu" poslala žalbe preduzeću "Vojvodinašume", Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode, Pokrajinskom sekretarijatu za zaštitu životne sredine i SGS grupi koja dodeljuje sertifikacije sistema upravljanja šumama. U SGS grupi su naveli da će u roku od 90 dana sprovesti istraživanje i doneti odluku, odnosno preporuku. Takođe su iz "Vojvodinašume" pristali na sastanak koji je održan pre nekoliko dana, ali, uprkos tome što je trajao dva sata, nije doveo do kompromisa.
 
Aktivisti strahuju i da će na mestu gde se sada nalazi stogodišnja hrastova šuma nići klonske topole koje će vrlo brzo biti pogodne za seču. 
 
"Pitamo se zašto nisu već posadili mladice hrasta na površinama iza ove hrastove šume gde su nepregledne površine topole. A imaju i obavezu po FSC standardu da urade konverziju jednog dela plantaža topola  u autohtone šume", ističe Arsić.
 
 
Vojvodinašume: Blagovremena seča - primer zelene ekonomije
 
U Javnom preduzeću "Vojvodinašume" uvereni su u svoju poziciju. Kako objašnjavaju za 021.rs seča hrasta lužnjaka je seča obnove, jer je šuma "dostigla kraj svog životnog veka".
 
"Još pre nekoliko godina šuma je stagnirala sa rastom i sada odumire. Činjenično stanje je da se radi o zreloj i prezreloj hrastovoj šumi koja je već počela da se suši (na oko 60 odsto površine su već počeli procesi razgradnje). Kada kažemo zrela i prezrela, važno je ne zaboraviti da svako stablo i/ili šuma ima svoj životni vek, isto kao i čovek. U skladu sa tim, stabla su počela da odumiru i ukoliko ne bi bilo nikakvih zahvata došlo bi do rušenja stabala samih od sebe", objašnjava za 021.rs Marko Marinković, izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj. 
 
On smatra da bi vetar vrlo lako mogao da obori natrula stabla i da ne može da se formira kvalitetan podmladak jer nema dovoljno kvalitetnog žira koji pada na zemlju. 
 
"Seča se radi da bi se napravili uslovi za sadnice hrasta koje će odmah biti posađene i negovane u narednom periodu. Osnovni cilj je da imamo kontinutet prisustva hrastove šume  na ovom mestu. Ekološkim aktivistima smo predložili da se izjasne kako bi oni obnovili šumu i oni su predložili da ne sečemo stara stabla već 'podsađujemo' hrast. Objasnili smo da nije moguće uspešno obnoviti hrast na način koji je predložen, jer hrast kao vrsta svetlosti podrazumeva da podmladak ne bude u zaseni. Dalje problematično je što bi osim slabog prijema i gotovo nemogućeg prirasta podmladka, kroz nekoliko godina preostala stabla morala da budu uklonjena i na taj način bi mlada, podsađena šuma bila uništena", pojašnjava Marinković. 
 
Daje primer pojedinih šuma u Sremu u kojima nema nikakvih intervencija šumarske struke i koje su u "izrazito lošijem stanju". Mlada šuma je, navodi, ekološki efikasnija jer raste, stvara ugljenjik i oslobađa kiseonik i doprinosi smanjenju negativnog efekta staklene bašte. Zrela, kako kaže, nije ekološki efikasna. Blagovremena seča, smatra Marinković, predstavlja pravi primer zelene ekonomije.
 
"Nije konzervacija rešenje u smislu ekologije, socijalne pravednosti, ali ni ekonomije. JP 'Vojvodinašume' ima seče obnove koje su svega 2,7 odsto od ukupnog šumskog fonda. A od mase koja priraste za godinu dana poseče se 70 odsto. Dakle svake godine se akumulira drva masa. Kada se radi o hrastovim šumama imali smo pedesetih godina tri puta manje drvne zapremine nego danas", ističe.
 
Marinković poručuje i da su iz preduzeća odgovorili na sva pitanja od strane aktivista i izašli u susret održavanjem sastanka, kao i da uvažavaju sva mišljenja, ali da ne dozvoljavaju da se na osnovu utiska "stvara pogrešna slika o šumarstvu".
 
Šuma stanište zaštićenih vrsta
 
Predmet rasprave šumara i ekoloških aktivista je šumski popjas u Bačkoj Palanci koji pripada gazdinskoj jedinici preduzeća "Vojvodinašume" - Palanačke ade, Čipski Poloj i nalazi se pored puta Novi Sad – Bačka Palanka, odnosno pored "NIS" benzinske pumpe i motela "Poloj", na izlasku iz Čelareva ka Bačkoj Palanci.
 
Hrastova šuma koja je predmet inicijative aktivista često se naziva Čelarevska ili Polojska šuma. Radi se o autohtonoj šumi, starosti između 115 i 120 godina, čiste sastojine hrasta lužnjaka. U pitanju je jedina hrastova šuma u ovoj gazdinskoj jedinici, osim jedne male hrastove šume kraj Dunava. Šuma je istovremeno i vetrozaštitni pojas pored puta. 
 
Prema podacima iz baze podataka Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, u poslednjih pet godina među pticama ovog područja evidentirane su najugroženije vrste koje se gnezde u dupljama drveća, velike ptice grabljivice i močvarice. Najvažnije vrste beležene na ovom području u proteklih pet godina koje, prema Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, pripadaju kategoriji strogo zaštičenih vrsta su crna roda, belorepan, mišar, mali detlić, siva žuna, belovrata muharica, i druge. Polojska šuma je stanište velikog broja vrsta dnevnih i noćnih leptira, osolikih muva, pravokrilaca i stenica.
 
Prema važećim Osnovama gazdovanja do 2023. godine planirana je seče ove šume, a odobravanje izvođačkog projekta predviđeno je već za januar 2021. godine. 
Autor: Dragana Prica Kovačević - dragana@021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Dragan
    17.01.2021 08:45
    Ah
    Nema više "88 stabala za druga Tita" u stotinama mesta u SFRJ.A sve je počelo ako se sećate sečom stoletnog hrasta jer se nalazio na trasi puta.I jedno podsećanje dašnje novo naselje i Veternik je bila gradska uređena šuma.Onda su koferašima i oficirima posle prvog sv rata didelili besplatno zemljište gde je danas novo naselje.
  • G pen
    16.01.2021 22:30
    Licanine, mi odavde nemamo potrebu da idemo kod tebe pa nismo ni upoznati sa tvojim rajskim mestom. Kada je tako fino zasto dolazite u ovu tako losu Vojvodinu? A i kada bi otisao do vas ne bih pljuvao one koji me prime. Verovatno je do vaspitanja.
  • Petar Nesveti
    15.01.2021 19:03
    Drvna masa
    Sama ideja drvne mase je da te jeza prođe... Predlažem da merimo gradove po kilogramima "žive vage" njenih stanovnika. Novo urbanističko pravilo je da treba podsticati kilažu grada. Dakle, na svakom ćošku fast food ili kafić, posecite sve parkove, tamo se neki nesretnici rekreiraju... To već rade, uh?
  • besni gradjanin
    15.01.2021 14:20
    Nismo toliko naivni
    Hrast dostiže pravu zrelost tek u 80 do 120 godina za bacanje žira.
    A ove gluposti, da je prezrela i da mladi hrastovi ne mogu izrasti pored postojećih neka serviraju nekome drugome, a ne javnosti kao opravdanje za seču.
    Kako su onda šume postojale pre, vekovima na istome mestu i obnavljale se, uvek bile prisutne? Tada nije bilo zasene?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest