Pismo potpisuju Ekološki centar "Stanište", Prirodnjačko društvo "Gea" i Ekološko udruženje "Avalon" iz Vršca, koji smatraju da je došlo do propadanja i gubitka vrednosti parka, zbog nedovoljnog sprovođenja mera nege i zaštite. Vitalnost stabala i vrtni elementi su, takođe, narušeni.
"Pored toga, Park je bez čuvarske službe i inspekcijskog nadzora, bez redovnog finansiranja, a neretko je i meta vandalskog ponašanja. Odluka o zaštiti je pravni osnov za rešavanje nagomilanih problema u Parku, koji građani Vršca čekaju već 20 godina. U svakom smislu, to je nedopustivo dug rok. Nastavak odlaganja dovešće samo do daljeg propadanja Parka, što je za građane Vršca potpuno neprihvatljivo", navodi se u saopštenju ovih organizacija.
Kao primer propadanja, izdvajaju bele klupe pergole koje je opevao Vasko Popa.
"One su bile zaštitni znak Parka, poznat svakom Vrščaninu. Nekada ih je bilo desetak, a danas nema nijedne. Udruženje Građanski parlament Slobodan grad Vršac je 2012. godine donacijama nabavio dve nove pergole, ali su i one uništene u međuvremenu", ocenjuju članovi ovih udruženja.
Oni podsećaju i na studiju zaštite Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode u kojoj se navodi da je "po vrednosti sadržaja i oblika koje ima, kao i po stepenu očuvanosti, Gradski park u Vršcu se izdvaja od drugih zaštićenih parkova Vojvodine, i jedan je od najvrednijih parkova Srbije. Ima veliki kulturno-istorijski i naučni značaj, estetsku i vaspitno-obrazovnu, ekološku i socijalnu funkciju".
"Ni ove vrednosti, ali ni činjenica da je među najstarijim parkovima u Srbiji, osnovan krajem 18. veka, nisu bile dovoljne da gradske i pokrajinske vlasti, nakon 20 godina izbegavanja, donesu odluku o zaštiti", ocenjuju.
Zaštita Parka je prvi i jedini put uspostavljena 1973. godine, odlukom Skupštine opštine Vršac. Za upravljača je određeno Komunalno preduzeće "Drugi oktobar". Nakon donošenja Zakona o zaštiti životne sredine 1991. godine, ova odluka morala se usaglasiti sa tim Zakonom, te je Zavod za zaštitu prirode pripremio novu studiju zaštite i 2001. godine je uputio opštini Vršac na usvajanje. Ova odluka nikada nije usvojena, pre svega zato što tadašnje rukovodstvo komunalnog preduzeća nije razumelo suštinu zaštite, smatrajući da će ona poremetiti ili onemogućiti izvesne planove koji su postojali u vezi sa Parkom. Komunalno preduzeće postavljalo se kao korisnik, a ne kao upravljač područja, zbog čega je odlučivanje o zaštiti više puta zaustavljano u Skupštini opštine.
"Nekoliko udruženja građana je 2010. godine pokušalo da utiče na donošenje ove odluke. Nakon sastanaka predstavnika udruženja, Zavoda za zaštitu prirode i lokalne vlasti, bilo je jasno da se ni tada odluka neće usvojiti", podsećaju ove organizacije.
U međuvremenu je donet novi Zakon o zaštiti prirode, koji je omogućio da i AP Vojvodina proglašava zaštitu. Zavod je 2011. godine revidirao studiju i utvrdio da Park ima vrednosti, koje ispunjavaju uslove za proglašenje zaštite u nadležnosti AP Vojvodine. Međutim, ni pokrajinska Skupština još uvek nije donela odluku o zaštiti. Grad Vršac je deset godina izbegavao da je donese, a narednih deset isto to izbegava da učini i Pokrajina, "kao da park nikome ne treba".
.jpg "Zaustavljen kod Sremske Mitrovice: Policija mu u kolima našla kesu sa 150 grama amfetamina")
.jpg "Ginekolog iz Sremske Mitrovice osumnjičen za akušersko nasilje ostaje u pritvoru još tri meseca")
.jpg "Radnika obezbeđenja udarila struja na železničkoj stanici u Pančevu: Zadobio teške povrede")
.jpg "Izmenjen saobraćaj od petlje Kuzmin do petlje S. Mitrovica i petlje S. Mitrovica do petlje Ruma")
.jpg "I sledeće nedelje nova prilika da nekome spasite život: Prikupljaće se krv širom Vojvodine")
.jpg)
Komentari 4
Saniboj
Vrščanin
Saniboj
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar