Većina domaćih vlažnih staništa je u Vojvodini, evo zbog čega su važna

Pariski sporazum je jedan od najvažnijih klimatskih sporazuma, kojim su se države obavezale na zadržavanje povećanja globalne prosečne temperature znatno ispod 2°C u odnosu na preindustrijski period.

Istovremeno, Pariski sporazum prepoznaje prirodnu ulogu vlažnih staništa u ograničenju količine ugljenika u atmosferi, pa se ovi prirodni predeli analiziraju kao deo važnog rešenja u borbi protiv klimatskih promena.

Globalno zagrevanje je jedna od najčešće pominjanih tema vremena u kome živimo, a fraza "klimatske promene izazvane čovekovim delovanjem" je ujedno i najbolji opis situacije u vezi sa takvim zagrevanjem. Prethodnih 50 godina su zabeležene kao najtoplije u vremenu od kada se precizno meri temperatura vazduha. Taj period su pomno pratile izrazite vremenske neprilike, propraćene uraganima, poplavama i sušama. Sudeći po intenzitetu i magnitudi ovih dešavanja, može se zaključiti da su planeta i priroda sve dalje od, kakve takve, stabilnosti u životnoj sredini i ustaljenih režima na koje su čovek i njegova iskustva naviknuti.

Klimatske promene se odražavaju na razne aspekte životne sredine, a posebno na prirodu, ekosisteme i staništa. Ispostavilo se da su vlažna staništa, pod kojima podrazumevamo bare, močvare, plavne rečne ravnice, posebno ugrožena kategorija prirodnih vrednosti u naletu klimatskih promena. Usled toga, u dolazećim decenijama ćemo, u izvesnoj meri, verovatno, svedočiti, njihovoj degradaciji i gubitku, čemu će dodatno doprineti i rastući pritisak brojnih drugih ugrožavajućih faktora (npr. poljoprivreda, rečne regulacije, urbanizacija). 
 
Možda se u prvom trenutku čini da klimatske promene i dodatni pritisci nemaju dodirne tačke, ali upravo oni i smanjuju otpornost vlažnih staništa na efekte globalnog otopljavanja. Sve ovo može dovesti do naglih promena u vlažnim staništima, koje bi bile velike, skupe i verovatno nezaustavljive.
 
Ukoliko nam se prethodne prognoze čine udaljenim od mesta u kom živimo, dovoljno je reći kako je u Srbiji jedanaest vlažnih staništa upisano na listu Ramsarskih područja. Ta su područja zaštićena "Konvencijom o vlažnim staništima", globalno prihvaćenim međuvladinim sporazumom o očuvanju i održivom korišćenju prirodnih resursa brojnih močvara, bara, priobalnih područja i drugih tipova vlažnih staništa širom sveta. 
 
Od 11 vlažnih staništa u Srbiji, čak osam upisanih staništa sa Ramsarske liste, nalazi se u Vojvodini. Mnoga vlažna staništa ne uživaju status takve zaštite, iako ne predstavljaju manje važne prirodne celine. Svi ovi prostori dele sudbinu vlažnih staništa bilo kog udaljenog dela sveta, jer se nalaze pod pritiskom brojnih privrednih aktivnosti, pa i klimatskih promena.
 
 
Foto: Vladimir Stojanović
 
Nezahvalno je procenjivati kakav će odgovor vlažna staništa pružiti pod povećanim pritiskom klimatskih promena, a posebno zbog saznanja o odsustvu naučnih istraživanja koja se bave ovom temom. Klimatske promene nemaju identični karakter uticaja na staništa i ekosisteme različitih delova sveta, pa on negde podrazumeva više vlažnosti i padavina, a negde manje i više suša. Teritorija Srbije, svojom pozicijom u centralnim i južnim delovima Evrope, predstavlja jednu od vrućih tačaka klimatskih promena. 
 
Da bi u takvim uslovima opisali prirodu uticaja na vodene resurse prema scenariju smanjenja padavina, pod uticajem klimatskih promena, naučnici ponekada koriste opise sličnih situacija iz istorije. Tako je, na primer, poznat slučaj regije MINK u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je tridesetih godina 20. veka prosečna temperatura vazduha bila viša za jedan stepen Celzijsua, u poređenju sa periodom od pedesetih do osamdesetih godina istog veka. Suma padavina u uslovima veće temperature je bila manja za 10 odsto, a vodostaj u velikim rekama je takođe bio manji, ali čak i do 30 odsto. 
 
 
Foto: Vladimir Stojanović
 
S obzirom na to da su vlažna staništa centri biodiverziteta i u okolnostima globalnog otopljavanja, nije teško pretpostaviti da bi se na udaru klimatskih promena prvo mogao naći biljni i životinjski svet. Teško je i mučno zamisliti, iako je to moguće, da nestane biljni i životinjski svet npr. Koviljsko-petrovaradinskog rita, Bukinskog rita, Gornjeg Podunavlja, Obedske bare ili bilo kog drugog poznatog vlažnog staništa u Vojvodini. 
 
Samo u Koviljsko-petrovaradinskom ritu je identifikovano 39 staništa od značaja za zaštitu prirode. Čak 29 staništa je veoma osetljivo na degradaciju. Bogatstvo flore u ovom ritu se odlikuje prisustvom 443 taksona viših biljaka, od kojih je 19 zaštićeno. Posebnost faune odlikuje prisustvo 42 zaštićene vrste insekata, 26 vrsta riba, sedam vrsta gmizavaca, čak 206 vrsta ptica i 26 vrsta sisara.
Postoje i brojni drugi razlozi zbog kojih treba čuvati vlažna staništa od nestajanja i klimatskih promena, a to je povezano sa ekosistemskim uslugama. Vlažna staništa obezbeđuju: kontrolu poplava, stabilnost podzemnih voda, očuvanje obala od erozije, prečišćavanje voda, ublažavanje efekta klimatskih promena, podršku kulturnom diverzitetu i razvoj turizma. 
 
Najzad, segmenti ritskih prostranstava nam omogućuju spoj sa izvornom prirodom u Vojvodini, koja je ostala sačuvana tek u fragmentima. Pravi je momenat za pitanje da li ćemo taj jedinstveni užitak kontakta sa izvornom prirodom sačuvati i za naše potomke.
 
Da bi podstakao očuvanje vlažnih staništa, Sekretarijat Ramsarske konvencije je apelovao na svakog pojedinca da da svoj doprinos u tome. On nas poziva da: naučimo da opažamo vlažna staništa, edukujemo druge o njihovom značaju, organizujemo njihovo čišćenje, promenimo loše potrošačke navike, održavamo naše bašte pažljivo (manje pesticida) i da se pridružimo obeležavanju međunarodnog Dana vlažnih staništa svakog 2. februara. Ipak, nema razloga da značaj vlažnih staništa ne slavimo svaki dan, a za početak je dovoljno otići do nekog od tih prirodnih dragulja i uveriti se u njihovu prirodnu, kulturnu i estetsku vrednost.
 
U toku je medijska kampanja sa ciljem informisanja građana Novog Sada o klimatskim promenama i šta su prateće teme u toj globalnoj borbi na nivou gradova, pa i Novog Sada. Tekst pred vama predstavlja treći u nizu u serijalu tekstova projekta "Zelene inicijative za zeleni Novi Sad" Pokreta gorana Novog Sada.
 
Projekat "Zelene inicijative za zeleni Novi Sad", je deo programa "Snažno zeleno" koji finansira Evropska unija, a koji realizuje Beogradska otvorena škola (BOŠ) u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije (MIS) i Inženjerima zaštite životne sredine (IZŽS).
 
Autor teksta: dr Vladimir Stojanović, Katedra za geoekologiju PMF

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Ostalo iz kategorije Info - Vojvodina