Može li 1.000 tona đubriva iz potonule barže da izazove ekološku katastrofu?

Autor: 021.rs, N1

Info

05.01.2024.

12:31 > 12:35

Ministarstvo zaštite životne sredine zajedno sa Agencijom za zaštitu životne sredine prati situaciju na Dunavu kod Bačke Palanke, gde je potonula barža sa 1.000 tona veštačkog đubriva.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Može li 1.000 tona đubriva iz potonule barže da izazove ekološku katastrofu?

Foto: 021.rs

Kako su naveli u saopštenju, u ovom momentu inspektori za vode nadležnog Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu utvrđuju pet lokaliteta na kojima će predstavnici Agencije za zaštitu životne sredine uraditi uzorkovanje i određivanje svih fizičko-hemijskih parametara u cilju analize kvaliteta vode, kako bi se utvrdio uticaj nezgode na životnu sredinu.

Do nezgode je, kako je izvestio 021.rs, došlo sinoć posle ponoći kada je nemački brod "Antonia" koji je vukao natovarenu baržu "Lola – 5", udario u stub mosta "25-Maj" koji spaja granične prelaze Bačka Palanka-Ilok. Zbog nezgode je ovaj granični prelaz zatvoren.

Oglasila se i gradonačelnica Iloka Marina Budimir koja je rekla da je neophodno da obe države rade zajedno kako bi sprečile ekološku katastrofu.

Potonuće barže sa 1.000 tona đubriva će svakako negativno uticati na vodeni biljni i životinjski svet, pa posredno i na nas, izjavio je za N1 ekološki stručnjak Dušan Blagojević.

"Kako ne znamo koja tačno vrsta đubriva se nalazila i u kojoj količini, možemo samo pretpostaviti da se radi o amonijačnim đubrivima (nitratnim, ili fosfatnim, ili kombinovano). Svakako pojaviće se višak nutritijenata (azot I fosfor) koji će neminovno dovesti do cvetanja algi koje prouzrokuju potrošnju kiseonika u površinskim vodama. Doći će do stvaranja patogena, eutrofikacije, kao i mogućnosti povećane koncentracije nitrata u vodi za piće – i na kraju emisija neprijatnih mirisa i gasova u vazduhu", naveo je Blagojević.

Kada đubrivo uđe u površinsku vodu, hranljive materije koje oslobađaju stimulišu rast mikroorganizama, objasnio je on.

"Rast i razmnožavanje mikroorganizama smanjuju sadržaj rastvorenog kiseonika u vodi. Bez dovoljnog rastvorenog kiseonika u površinskoj vodi, ribe i druge vodene vrste se guše. Rezultirajuće mrtve ribe i druge vodene vrste pogoršavaju kvalitet vode i izazivaju neprijatne mirise", rekao je ekološki konsultant.

Broj biljaka i algi u reci se povećava sa povećanim prilivom hranljivih materija, posebno azota i fosfora, dodao je.

"Azot i fosfor su prisutni u đubrivu u dovoljnoj količini da se koriste kao đubrivo za rast useva i imaće sličan efekat na alge i vodene biljke. Kao i kod useva, dostupnost hranljivih materija je kritičan faktor za rast vodenih biljaka i algi", rekao je on.

Povećana proizvodnja vodenih biljaka i algi nije zdrava za vodne resurse, naglasio je.

"Eutrofikacija je termin koji se koristi za opisivanje prirodnog ili ljudskim ubrzanim procesom kojim vodeno telo postaje bogato vodenim biljkama i siromašno kiseonikom. Kad ove vodene biljke uginu, mikroorganizmi to koriste kao organsku materiju, tj. kao izvor hrane. Još jednom, mikroorganizmi rastu i razmnožavaju se i troše kiseonik u vodi. Svako povećanje rasta vodenih biljaka na kraju će rezultirati smanjenim sadržajem rastvorenog kiseonika u vodi, na kraju gušeći ribe i druge vodene vrste", objasnio je Blagojević.

Pored iscrpljivanja kiseonika, alge mogu biti i toksične, podvukao je.

"Amonijak je toksičan za ribe i druge vodene životinje, čak i u niskim koncentracijama. Koncentracije čak i od 0,02 ppm mogu biti smrtonosne. Visoki nivoi amonijaka mogu takođe da ugroze opšte zdravlje vodenih ekosistema, što vodi do promena u diverzitetu vrsta i neuravnoteženosti u lancu ishrane", zaključio je ekološki konsultant u razgovoru za N1.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

dunav brodska nezgoda

Komentari 58

Hronološki Najpopularniji

Petar

07.01.2024 • 10:35

SPASIMO VODU

Tužno u kakvom društvu živimo i koliko vodimo računa o prirodi koja nam je podarila bogatu sredinu u svim svojim aspektima i lepoti na čemu bi nam pozavidele mnoge zemlje. Zaista smo ostali bez intelektualaca i ljudi zdravog razuma koji bi nakon ove ekološke katastrofe odmah i pravovremeno reagovali da se saniraju posledice trovanja vode i vodenog sveta odnosno budućnosti našeg naraštaja. Tužno i neodgovorno ponašanje odgovornih ljudi.

3 7 -4
Petar

07.01.2024 • 10:10

SPASIMO VODU

Tužno u kakvom društvu živimo i koliko vodimo računa o prirodi koja nam je podarila BOGATU SREDINU u svim svojim aspektima i lepoti na čemu bi nam pozavidele mnoge zemlje. Zaista smo ostali bez intelektualaca i ljudi zdravog razuma koji bi nakon ove EKOLOŠKE KATASTROFE odmah i pravovremeno reagovali da se saniraju posledice trovanja vode i vodenog sveta odnosno BUDUĆNOSTI našeg naraštaja. TUŽNO I ŽALOSNO.

3 3 0
Fića

06.01.2024 • 18:02

"Incident na Lepom Plavom..."

Da li se još uvek sećate "Slučaja sa aflatoksinom" i kako je "pametni rešio problem"...?!
Ne...?!
Glasajte opet za njegi...ili za tajkuna... !

3 4 -1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.