Sve više orlova krstaša u Vojvodini: Bora i Eržika ponosno čuvaju teritoriju u Srpskom Krsturu
Ovogodišnja gnezdeća sezona potvrđuje postepeni oporavak orlova krstaša, kritično ugrožene vrste u Srbiji.
Kako je saopštilo Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS), ono prati ovu populaciju gotovo punu deceniju, i ove sezone osim što je primećen oporavak orlova krstaša, primećeno je i širenje teritorije koju zauzimaju.
Zabeleženo je 14 parova, od čega je šest parova uspešno izvelo ukupno sedam mladih.
"Podsećamo da je pre svega osam godina u Srbiji postojao samo jedan par ovih orlova koji krase nacionalni grb Srbije", kažu u DZPPS.
Tokom zimskih i ranih prolećnih meseci, ornitolozi i saradnici DZPPS-a, u potrazi za krstašima istražuju teritorije koje ispunjavaju uslove za njihovo gnežđenje. Tako su i ove godine više puta obišli Vojvodinu. Ustanovljeno je da su svi napori prethodnih godina ulagani u oporavak ove vrste, a koje je predvodilo DZPPS, dali rezultate.
Populacija krstaša se očigledno povećava, ptice se gnezde tamo gde ih nije bilo, tako su se ove sezone prvi put gnezdili i izvan Banata, u Bačkoj, a glavni pravci njihovog širenja su sa severa na jug, dolinom reke Tise, kao i duž rumunske granice.
Kako iz godine u godinu raste broj gnezda, više nije izvodljivo danonoćno ih čuvati, što je DZPPS radilo od 2017. godine, već se periodično obilaze.
"Posmatrali smo 14 parova krstaša koji su branili i obeležavali teritorije za gnežđenje, njih 13 uspešno je došlo do faze gnežđenja, od čega se jedan par nalazi u Rumuniji, na svega 500 metara od granice sa našom zemljom, ali se većinski hrane sa ove strane granice. Tako da smo mogli da kontrolišemo 12 parova. Uspešnost gnežđenja je polovična, šest parova je iznedrilo ukupno sedam mladunaca koji će se uskoro vinuti put neba", kaže Milan Ružić, izvršni direktor DZPPS.
Jedini par krstaša iz 2016. godine, Bora i Eržika, i dalje ponosno čuva svoju teritoriju u Srpskom Krsturu. U njihovo gnezdo je i ove godine stigla prinova, mladunac Vlada, koji je krajem juna obeležen plastičnim i metalnim nožnim prstenom kao i uređajem za satelitsko praćenje.
Na ovaj način, godišnje se obeleži svega jedan do dva mlada krstaša. Ovo je najosetljivija epizoda u praćenju krstaša jer je potrebno pogoditi kratak period kada su mladunci dovoljno porasli, ali još nisu napustili gnezdo. Da bi ih licencirani prstenovači obeležili, neophodna je pomoć profesionalnih penjača koji će se popeti na najviše drveće gde se nalaze orlovska gnezda, spustiti mladunce na zemlju, a potom ih obeležene vratiti roditeljima. Zato je u simbolično važnom imenovanju mladunaca DZPPS odlučilo da se ove godine zahvali Vladi Raškoviću, predvodniku grupe novosadskih penjača bez kojih obeležavanje prethodnih godina ne bi bilo moguće.
Pored terenskih posmatranja gnezda, ornitolozi DZPPS-a prate još pet mladih orlova obeleženih od 2021. godine: Mimu, Mihajla, Radenka, Ivanku i Jocu. Ovakvim načinom praćenja prethodnih godina se značajno uvećalo poznavanje krstaša. Ptice su pokazale gde se zadržavaju, gde love plen, gde spavaju, koji predeli im najviše odgovaraju i tako se moglo pretpostaviti koje teritorije će naseljavati.
Pročitaj još
Došlo se do saznanja da se mladi orlovi redovno vraćaju na roditeljske teritorije, ali i da posećuju teritorije drugih parova krstaša. Mladi orovi imaju drugačiju obojenost perja, a naučnici to objašnjavaju kao vid mehanizma za smanjenje sukoba sa odraslim orlovima koji inače progone druge ptice grabljivice sa svojih teritorija jer ih smatraju uljezima i konkurentima za plen.
"Prema onome što smo mogli da saznamo iz terenskih istraživanja, najveći izazov opstanku orlova i dalje je nedostatak velikog i starog drveća za smeštaj gnezda, ogromno uznemiravanje jer su oranice progutale prirodna staništa, kao i još prisutno trovanje. Ove godine jedan mladi orao krstaš nađen je otrovan kod Mola, a jedna jedinka je pronađena povređena u blizini Taraša. Ako se stradanja orlova budu smanjila, populacija će brže da se oporavlja i vraća u nekadašnja staništa", dodaje Ružić.
Cilj u procesu opravka krstaša za narednih pet godina jeste povratak krstaša u predele Deliblatske peščare i Fruške gore, uz povećanje populacije do 25 gnezdećih parova. Da bi se to postiglo, potrebna je snažna saradnja mnogih činilaca poput državnih institucija, javnih preduzeća, upravljača zaštićenih područja, poljoprivrednika, šumara i lokalnih zajednica.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Vojvodina
Subotica dostavlja preliminarnu procenu štete od nevremena, izveštaj se upućuje RHMZ-u
22.06.2026.•
0
Subotička Komisija za procenu štete od grada dostaviće do kraja dana preliminarni izveštaj o šteti prouzrokovanoj dejstvom grada Republičkom hidrometeorološkom zavodu.
Dobrovoljnim vatrogasnim društvima u Vojvodini ugovori od 29 miliona dinara
22.06.2026.•
0
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dodelio je ugovore u vrednosti od 29 miliona dinara za programe 33 dobrovoljna vatrogasna društva na teritoriji AP Vojvodine.
Već 15 godina se ne radi na podizanju vetrozaštitnih pojaseva u Vojvodini
22.06.2026.•
22
Dok se poljoprivrednici širom Vojvodine iz godine u godinu suočavaju sa sve češćim sušama, jakim vetrovima i gubitkom plodnog zemljišta, institucije su gotovo deceniju i po zanemarivale podizanje vetrozaštitnih pojaseva.
Farkaždin "totalno odsečen od sveta": Ukinute sve autobuske linije
21.06.2026.•
9
Stanovnici Farkaždina kažu da u selu više nemaju ni zubara, ni stalnog lekara, a sada ni redovan javni prevoz. Poslednji autobus za Beograd prošao je pre više od godinu dana, nakon što je linija ukinuta kao neisplativa.
Menja se režim saobraćaja na deonicama Subotica sever - petlja Subotica istok i Sremska Mitrovica - Ruma
21.06.2026.•
0
Režim saobraćaja biće izmenjen od ponedeljka, 22. juna na deonici od petlje Subotica sever do petlje Subotica istok.
Nova nedelja, nova prilika da nekome pomognete: Prikupljanje krvi u Novom Sadu i širom Vojvodine
21.06.2026.•
0
Ekipe Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine i sledeće nedelje će prikupljati krv na više lokacija širom Vojvodine.
Poginuo šesnaestogodišnjak u sudaru električnog motocikla i autobusa u Zrenjaninu
20.06.2026.•
12
U sudaru električnog motocikla i autobusa u Zrenjaninu, stradao je šesnaestogodišnjak.
Vasiljević: Miloš Vučević najveći agitator vojvođanskog separatizma
20.06.2026.•
17
Poslanik Stranke slobode i pravde u Skupštini Vojvodine Milan Vasiljević optužio je danas predsednika Srpske napredne stranke Miloša Vučevića da je "najveći agitator vojvođanskog separatizma".
Predsednica opštine Žitište diskriminisala aktivistu zbog seksualne orijentacije
20.06.2026.•
2
Viši sud u Zrenjaninu doneo je presudu kojom je utvrdio da je predsednica opštine Žitište Ivana Martinović diskriminisala aktivistu Danijela Živanova na osnovu njegove seksualne orijentacije.
Poljoprivrednici iz Subotice optužuju lokalnu vlast za sporo reagovanje posle nevremena
19.06.2026.•
3
Udruženje poljoprivrednih proizvođača Subotice saopštilo je nakon sastanka sa predstavnicima grada da je veliki broj paora pogođen nevremenom koje je izazvalo štetu, a da lokalna vlast odugovlači sa pružanjem pomoći.
Hapšenje zbog "skidanja" crne magije, uzeli nakit i novac u vrednosti od šest miliona
19.06.2026.•
10
Dve osobe iz Bačke Palanke uhapšene su zbog sumnje da su prevarili stariju ženu, pritom joj uzevši nakit i novac u vrednosti od šest miliona dinara.
Reakcije opozicije na smrt radnika u Linglongu: "Kineski san" postao košmar
19.06.2026.•
5
U kineskoj fabrici Linglong u Zrenjaninu sinoć je poginuo jedan radnik, a na to su reagovali predstavnici opozicije koji tvrde da je to dokaz da vlast prodaje državu zarad profita.
Tužilaštvo o pogibiji u Linglongu: Nastradali nije poštovao pravila u radu
19.06.2026.•
25
Povodom stradanja radnika u Linglongu, u Zrenjaninu, oglasilo se Više javno tužilaštvu, koje navodi da je do pogibije došlo "usled nepoštovanja pravila u procesu rada od strane nastradalo".
Poginuo radnik u Linglongu u Zrenjaninu
19.06.2026.•
7
Radnik u fabrici kineskog Linglonga u Zrenjaninu, nastradao je u četvrtak uveče.
Poseta izložbi Ekspo predviđena i za učenike u Vojvodini
19.06.2026.•
10
Poseta specijalizovanoj izložbi Ekspo 2027 u Beogradu predviđena je i za učenike osnovnih i srednjih škola u Vojvodini.
Odbor SSP-a u Bačkoj Topoli napustio stranku, smatraju da je jedino ispravno podržati studente
19.06.2026.•
20
Odbor Stranke slobode i pravde u Bačkoj Topoli doneo je odluku o istupanju iz svih organa i članstva u toj stranci usled neslaganja sa odlukom o izlasku na izboru.
Subotički poljoprivrednici traže hitan sastanak sa gradskom upravom: Najavljuju proteste
17.06.2026.•
4
Udruženje poljoprivrednih proizvođača Subotice zatražilo je danas od nadležnih institucija da u roku od 24 časa predlože termin za sastanak sa njihovim predstavnicima povodom velikih šteta nastalih usled nevremena.
Zrenjanin na dnu po kupovnoj moći stanovnika: Gde je još potrošačka korpa veća od zarade?
17.06.2026.•
5
Zrenjanin se početkom ove godine našao na dnu liste gradova u Srbiji po kupovnoj moći stanovnika.
Menja se režim saobraćaja od Beške do Novih Banovaca
17.06.2026.•
0
Režim saobraćaja biće izmenjen od četvrtka, 18. juna na deonici od Beške do Novih Banovaca.
Počinje obnova vile Dominus na Paliću, iza nje će biti izgrađen hotel
17.06.2026.•
3
Pošto je vila "Regina" srušena prošle godine i na njenom mestu niče hotel, još jedan objekat u zaštićenoj zoni Palića ulazi u proces transformacije - vila "Dominus" biće obnovljena.
Sud poništio odluku Politehničke škole u Subotici da je profesor tehnološki višak
17.06.2026.•
3
Osnovni sud u Subotici je prvostepenom presudom poništio rešenje Politehničke škole kojim je bivši direktor te ustanove i profesor geografije Iso Planić proglašen tehnološkim viškom.
Komentari 3
MK
Stari lovacDa
Samo pitam
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar