Barža potonula u januaru i još uvek nije izvađena iz Dunava: Nosila je hiljadu tona azotnog đubriva

Aleksandra Reves

aleksandra.reves@021.rs

Info

22.10.2024.

18:30 > 20:12

Potonula barža "Lola-5", koja se u Dunavu kod Bačke Palanke nalazi od početka januara ove godine, još uvek nije izvađena sa dna reke.

Barža potonula u januaru i još uvek nije izvađena iz Dunava: Nosila je hiljadu tona azotnog đubriva

Foto: 021.rs

Nemački brod "Antonija" početkom januara je plovio Dunavom iz Austrije prema Smederevu.

U noći između 4. i 5. januara došlo je do incidenta, kada je u motor jedne od barži koju je vukao brod "Antonia" ušlo drveće i granje iz reke, nakon čega je brod udario u drumski most kod Bačke Palanke, na teritoriji plovnog puta Hrvatske. Tom prilikom je potonula barža sa 1.000 tona mineralnog azotnog đubriva.

Iako je najavljeno da će potonula barža "Lola-5" biti uklonjena iz reke, vlasnik potonulog plovnog objekta trebalo je da ishoduje dozvolu od hrvatske lučke kapetanije za ovaj posao. Međutim, to se prema saznanjima 021.rs, još uvek nije desilo.

U danima nakon potonuća, Ministarstvo zaštite životne sredine obaveštavalo je javnost da nisu uočene promene po kvalitet vode reke Dunava i okoline, a tužilaštvo nije podiglo krivične prijave jer je utvrđeno da je do akcidenta došlo slučajno. Međutim, vesti i novosti o ovom slučaju su od tada utihnule.

Predsednik Udruženja profesionalnih lađara Srbije Branislav Vajda kaže za 021.rs da je trenutno stanje sa potonulom baržom nepromenjeno od početka januara.

"Iako je bilo reči o planovima za vađenje na proleće, sa radovima se još uvek nije počelo. Barža je i dalje na istom mestu i, koliko je meni poznato, vlasnik još uvek nije ishodovao potrebne dozvole za vađenje. U ovom trenutku, nije prijavljena šteta po reku Dunav i okolinu, ali situacija ostaje neizmenjena", kaže on za 021.rs.

Kako je došlo do potonuća?

Portal 021.rs je poslednjih meseci slao Zahteve za pristup informacijama od javnog značaja nadležnima u vezi sa ovim slučajem.

Iz Odeljenja za inspekcijske poslove bezbednosti plovidbe Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture dostavljen je zapisnik o inspekcijskom nadzoru, koji je nastao 5. januara.

Kako piše u istom, potiskivač "Antonia" je tog 4. januara putovao nizvodno Dunavom, a uz sebe je vukao dve potisnice sa obe strane broda.

Tokom plovidbe je, prema rečima zapovednika ovog nemačkog broda, deblo i granje upalo u levi motor barže "Lola-5", nakon čega se isti ugasio, a ubrzo potom se ugasio i desni.

"Zapovednik je izgubio kontrolu nad sastavom i oko 23.37 časova bokom desne potisnice udario u stub drumskog mosta Bačka Palanka - Ilok. Nakon udara u stub, posada je oborila sidra i sastav se zaustavio bliže levoj obali Dunava. Nakon što su se zaustavili, potisnica 'Lola-5' je usled udara i prodora vode krenula da tone, zbog čega ju je poseda odvezala od sastava. Potonula je oko 23.42 časa, natovarena sa 1.000 tona mineralnog azotnog đubriva", piše u zapisniku o inspekcijskom nadzoru.

O potonuću su, dodaje se u izveštaju, obaveštene nadležne službe.

"Tokom uviđaja nije uočeno kršenje plovidbenih propisa već je do nezgode došlo gubitkom upravljanja sastavom. Niko nije povređen prilikom nezgode", navodi se dalje.

Vlasniku-brodaru potisnice "Lola-5" se nalaže da kod nadležne kapetanije ishoduje pre vađenja barže.

Šta se sve dešavalo posle?

Specijalističkim pregledom drumskog mosta koji spaja Bačku Palanku i Ilok utvrđeno je da su uočena oštećenja po nosivost i upotrebljivost konstrukcije mosta.

Elaborat o specijalističkom pregledu mosta naručile su "Hrvatske ceste", koji je urađen 1. februara, a obaveza "Puteva Srbije" bila je da obezbede specijalno vozilo za pregled mostova.

Iz preduzeća "Hrvatske ceste" kažu za 021.rs da je zaključkom navedenog pregleda naloženo da se izradi projekat sanacije mosta sa istražnim radovima, kao i da je potrebna sanacija sa ciljem uklanjanja uočenih oštećenja, te povećanja nosivosti i upotrebljivosti konstrukcije.

Istim je preporučeno da se, dok ne dođe do sanacije, zabrani kretanje preko mosta vozilima težim od 24 tone, da se zabrani zaustavljanje i zadržavanje na istom, kao i da se vozila ne smeju kretati brzinom većom od 30 km/h.

"Za ugovaranje projekta kompletne sanacije mosta potrebno je da se sklopi međudržavni sporazum između Republike Hrvatske i Republike Srbije. Na tom dokumentu se radi, a nakon obostranog potpisivanja očekujemo skori početak projektovanja obnove mosta Bačka Palanka - Ilok", navode iz "Hrvatskih cesti".

Iz Direkcije za vodne puteve Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za 021.rs navode da su nakon obaveštenja Odeljenja za inspekcijske poslove postavila dve virtuelne bove u RIS sistemu, na približnoj lokaciji potonule barže, a 6. januara je postavljena i bova kojom se obeležava opasno mesto, odnosno prepreka.

"Naknadno je tokom januara na predmetnoj lokaciji dodata još jedna fizička bova. Ističemo da se Direkcija, nakon saznanja da je kompanija 'Brodokomerc NS' iz Novog Sada brodski agent brodara-vlasnika potonulog objekta, ovoj kompaniji obratila zahtevom za plaćanje taksi za postavljene bove u skladu sa odredbama Zakona o republičkim administrativnim taksama", navodi se u odgovoru.

Portal 021.rs kontaktirao je i firmu "Brodokomerc NS", ali su na pitanja kratko odgovorili da prema instrukcijama njihovog klijenta nisu u mogućnosti da daju bilo kakve informacije u vezi sa ovim slučajem.

Skoro 11 meseci od nezgode - muk

Portal 021.rs uputio je i Agenciji za zaštitu životne sredine, koja je sprovodila merenja zagađenja Dunava i okoline, Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja.

Međutim, iz ove ustanove nisu ni nakon mesec dana odgovorili na Zahtev, dok su iz Ministarstva zaštite životne sredine odgovorili da ne poseduju dokumentaciju vezanu za istraživanje i bezbednost reke i okoline.

Pitanja su upućena i hrvatskom Ministarstvu mora, prometa i infrastrukture, kao i Agenciji za vodne puteve, kao i JP "Vode Vojvodine", ali do objavljivanja ovog teksta odgovori nisu stigli.

Početkom godine je docent Hemijskog fakulteta Konstantin Ilijević za RTS rekao da najverovatnije neće biti posledica po životnu sredinu posle potonuća barže sa 1.000 tona azotnog đubriva u Dunav.

On je objasnio da je srećna okolnost to što je do incidenta došlo zimi, kada je vodostaj reke visok, temperatura niska, a količina svetlosti drastično manja nego leti.

Prema njegovim rečima, još jedna srećna okolnost jeste da je u pitanju azotno đubrivo, pošto su jedinjenja azota dobro rastvorljiva.

"Azotna jedinjenja su uglavnom dobro rastvorljiva, što znači da će ovo zagađenje najverovatnije biti poslato nizvodno i završiće kod Rumuna i Bugara i na kraju u Crnom moru", objasnio je Ilijević i ukazao da to može poremetiti njihov ekosistem.

Objasnio je da količina azotnog đubriva od 1.000 tona koja je potonula u Dunavu odgovara otprilike količini azota koju godišnje izbaci jedna Subotica u kanalizaciju.

Teme

BAČKA PALANKA dunav

Komentari 20

Hronološki Najpopularniji

@Jakobsfield

25.10.2024 • 08:43

Most niyvodno jeste neophodan!

Most par kolometara nizvodno jeste neophodan, da ne bi ljudi išli do Novog Sada 40 km i vraćali se isto toliko nazad, ili išli skelom ili zavisili od politike EU i HR! Sramota je što odavno nije izgrađen.

2 0 +2
Realista

23.10.2024 • 09:08

Ko održava plovni put?

Da li se pod održavanjem plovnog puta smatra i uklanjanje plutajućih prepreka na Dunavu? Da li se recimo u slučaju otkačinjanja pontona sa veza isti uklanja sa plovnog puta ili se jednostavno ostavi da doplovi do Crnog mora? U čemu je razlika između debla (koje je moralo biti ogromno da bi blokiralo elisu i motor tegljača) i nekog drugog "odbeglog" plovila?

7 4 +3
Čitač

23.10.2024 • 08:07

?

Često pomislim na ovaj događj. Nemojte odustati.

8 6 +2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.