Planovi na papiru, haos u praksi: Kakva je primarna zdravstvena zaštita u Zrenjaninu

Као неко ко живи у Србији,а испровоциран изјавама појединих који сматрају да бесплатно школовање(или за мале паре)није вриједно спомена осјећам згроженост непоштовањем и умишљеношћу.Моја ћерка је као носилац Доситејеве стипендије са 9.8 просјеком имала обавезу да се обавеже на 5 год забране одласка напоље.Не видим разлог због чега би господа" љекари били поштеђени ичега,поготово што имају прилику за тренутно запошљавање,паралелни рад и недодирљивост(потпуно ирационално развијено).Не могу се бенефити добијати никако до радом.

Kao lekar 2 sata putujem svakog dana svojim vozilom do radnom mesta, više od 100km udaljeno od mesta prebivališta. Kao požrtvovan lekar, posvećen pacijentima radim dok sve zakazane pacijente ne završim. Za mene pacijenti nisu broj! Putne troškove ne dobijam nego trećinu, jedem jednom dnevno i radim u ambulanti u kojoj ni optimalnih uslova za rad nema. Želim da savesno radim svoj posao, ali od moje plate potrošim više od 700€ za putne troškove i pitam vas kako da živim i plaćam troškove. Razočarana sam što je mnogo mojih kolega u Srbiji umrlo od Covida tokom rada, a bolje uslove rada i posao dobijaju oni koji su povratnici u Srbiju. Laboratorijama je isto određeno dežurstvo i postavljam pitanje koji aparat za analize može da izdrži 24h rada? Sve što su obećavali zdravstvenim radnicima nisu ispunili, nemamo topli obrok, pauzu, regres, ništa. Zapošljavaju penzionere, koji imaju plate, penzije i sve ostale bonuse za dodatni rad, koji ne mogu da dežuraju, a mladima bez dana radnog staža dele specijalizacije. Radno telo primarne zdravstv. zaštite je potpuno urušeno. Potrebno je raditi na kvalitetu a ne kvantitetu zdravstvenih usluga. Nadam se brzom konstruktivnom rešenju.

Nema lekara danju , ne stizu od nocnih dexurstsva