Ona je postala prva reka koja je dobila prava legalne osobe, nakon čega su i druge države odlučile da to primene na svojim vodama.
Ova reka, koja se nalazi na Severnom ostrvu Novog Zelanda, jedan je od najvažnijih prirodnih resursa ove ostrvske države, piše BBC.
Vanganui svoje putovanje dugo 290 kilometara počinje u snežnom severozapadnom delu planine Tongariro i uliva se u Tasmanovo more. Nju su vekovima poštovala plemena Vanganui – koja su svoje ime dobili po reci pored koje su živeli.
Reka Vanganui postala je prva reka na svetu koja je priznata kao legalna osoba 2017. godine, čime je zaključen jedan od najdužih sudskih sporova na Novom Zelandu.
Maori, polinežanski domoroci Novog Zelanda, borili su se više od 160 godina da legalno zaštite reku. Plemena Vanganui održavala su duboku vezu s ovom rekom gotovo 880 godina, više od 700 godina u vreme kada su stigli doseljenici iz Evrope. Za njih je ova reka bila izvor hrane, putovali su se njome u kanuima i gradili su sela na njenim obalama.
Maorsko poštovanje predaka obuhvata i potrebu za zaštitom prirode i zemlje koju su nasledili od onih koji su tu živeli pre njih. Oni veruju da su ljudi i voda u posebnoj vezi, o čemu govori i tradicionalna izreka "Ja sam reka i reka je ja". Kako je reka priznata kao osoba, to znači da je onaj ko je naštetio reci, naštetio i plemenu. Ako se dogodi bilo kakva zloupotreba ili ona bude ugrožena na bilo koji način, zagađena ili se na njoj budu sprovodile neovlašćene aktivnosti, reka može da tuži počinioca. Osim toga, ovo znači i da reka može da bude vlasnik imovine, da sklapa ugovore i bude tužena.
Poosobljavanje životne sredine proučavano je kao način za zaštitu prirode od sedamdesetih godina 20. veka. U svojoj knjizi "Should Trees Have Standing?" Kristofer D. Stoun, profesor prava iz Amerike, raspravlja o tome da bi dobrobit životne sredine trebalo da bude priznata kao odvojeno područje u odnosu na dobrobit ljudi. Njegov rad uticao je na maorske akademike Džejmsa Morisa i Jasintu Ruru, koji su napisali knjigu "Giving Voice to Rivers" i pokrenuli priču o tome zbog čega vode Novog Zelanda treba da dobiju status legalnih osoba.
Reka Vanganui nije jedini prirodni resurs koji je dobio status legalne osobe. Park Te Urevera postao je 2014. prvo prirodno dobro ove zemlje koje je dobilo status osobe. I planina Taranaki, stratovulkan star 120.000 godina, koji je sveto mesto Maora, dobila je 2018. isti status. Ipak, reka Vanganui je možda imala najviše uticaja: posle ove odluke 2017. godine, indijske reke Gang i Jamuna i sve reke u Bangladešu dobile su zakonska prava osobe.
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
.jpg "Preturao po tuđoj kanti i pronašao zlato i dolare - pa ih vratio vlasniku")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar