Teorije zavere, njihov uticaj i poklonici

Međutim, u 20. veku i početkom 21. veka, uz veliku pomoć masovnih medija, teorije zavera su postale kulturni fenomen u čije negativne posledice smo već mogli da se uverimo, piše Blic.

Rasprostranjenost i konceptualizacija danas aktuelnih teorija zavera su dostigli takav nivo da su postale deo naše svakodnevnice, ali i naučnih istraživanja stručnjaka iz različitih oblasti, naročito psihologije i sociologije.

Zašto su krizna vremena, poput pandemije korona virusa, posebno pogodno tlo za širenje teorija zavere?

"Teorije zavera su kvazilogičke teorije, navodno jedan plus jedan je dva, ali je zapravo minus jedan. One su zgodne da se projektuju strahovi, nedoumice, zatim naše nesigurnosti i potrebe", rekao je za Blic psiholog Žarko Petrović.

Kako je rekao, u vreme krize, sklonost ljudi da se nešto interpretira, tumači na neki način je veoma prisutna.

"Ljudi nisu svesni koliko članova naše populacije ima sklonost, izraženu tendenciju ka interpretativnošću koja se često graniči sa paranoidnošću", kaže Petrović.

Psiholog Petar Lukić kaže da „krizne situacije same po sebi zahtevaju neko objašnjenje“.

"Teorije zavere su samo jedno od mogućih načina da se objasni kako funkcioniše svet oko nas, a koja podrazumevaju matricu „Ništa nije kako izgleda, sve je to deo jednog skrivenog plana“. Ova matrica se može primeniti za gotovo svaku situaciju ili događaj, kako u kriznim situacijama, tako i u svakodnevici", kaže on.

Sociolog Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) kaže za Blic da “teorije zavere nisu aktuelne samo tokom društvenih kriza, mada je to period kada nastaju, jer kao fenomen imaju nekoliko funkcija, što psiholoških, što socioloških”.

"Iza "teorija" zavera stoji psihološki mehanizam projekcije, gde (ko)autori "teorija" zavera svoje lične motive pripisuju drugima, neretko moćnima i bogatima, na način da govoreći o drugima oni govore o sebi, odnosno o svom postupanju. Za razliku od epistemiologije koja čuva nauku od "zaverašenja", glavni problem "teorija" zavera je (ne)činjenična osnova, odnosno anaučne ili pseudonaučne činjenice ili iz njih nastale tvrdnje, koje za određene društvene grupe u određenim ličnim i društvenim stanjima postaje "prihvatljiv način" objašnjenja stvarnosti, događaja, procesa ili postupanja nekog pojedinca. S društvene strane, "teorije" zavere svoje bivstvovanje duguju magijsko-mitološkom načinu mišljenja, koje do izražaja dolazi u kriznim vremenima kada se traži. tzv žrtveno jagnje čijim "progonom" odnosno "klanjem" se rešava problem na koji "teorija" zavere ukazuje. "Teorije" zavera su poslednja odbrana prodoru i dominaciji prosvetiteljskog duha", ističe on.

Ko su glavne mete teorija zavera?

Mete teorija zavera, mogu da budu čitavi narodi, što se naročito vidi u sukobima i ratovima. Najstrašniji primer toga jeste progon Jevreja od strane hrišćanskih vlasti u srednjem veku, a zatim i Holokaust u Drugom svetskom ratu.

Za jednog od najbogatijih ljudi na svetu Bila Gejtsa se naročito u vreme pandemije korone vezuju bizarne teorije.

Njega teoretičari zavere optužuju da stoji iza pandemije i da planira da upotrebi vakcinu protiv Kovid-19 za masovnu implantaciju mikročipova koji bi služili za kontrolu i praćenje milijardi ljudi. I navodno koristi i 5G kako bi širio korona virus.

Džordž Soros je omiljena meta desničara iz celog sveta. Njega podjednako i pristalice i protivnici vlasti pojedinih evropskih država optužuju da pokušava da skroji vlade po svojoj meri. Bogataš jevrejsko-mađarskog porekla koji živi u SAD je optuživan da stoji iza migrantske krize u Evropi, kao i da on u tajnosti upravlja Evropskom unijom.

Ko su ljudi koji veruju u teorije zavera?

Sagovornici Blica kažu da se kod ljudi sklonih teorijama zavera mogu primetiti neke slične karakteristike.

"U istraživanju koje sam spovodio 2013 i 2015. godine na prigodnim (nereprezentativnim za opštu populaciju) jasno se pokazuje da su ispitanici koji su nižeg obrazovanja, starije dobi, oni koji sebe definišu kao vernike ili agnostike, oni koji sebe percipiraju kao anarhiste, komuniste, konzervativce i ekstremne desničare skloniji prihvatanju teorija zavere", kaže Gavrilović.

Psiholog Žarko Petrović kaže da su osobe sa paranoidnom strukturom ličnosti najčešće žrtve teorija zavera, ali i ne samo one.

Koliko mogu da budu opasne?

Da teorije zavera mogu da budu opasne, već smo se uverili. Zbog njih je opao broj vakcinacija dece protiv malih boginja, a neki roditelji su svoju decu „lečili“ izbeljivačem. Zbog njih se naučnici ponovo bore da objasne stvari koje bi trebalo da su svima jasne i logične, nakon što su se za njih naučnici pioniri žrtvovali vekovima ranije u borbi protiv crkvenih dogmi.

Opširnije na sajtu Blica.