Menu 021

Evropski parlament sve oštriji prema Srbiji

Dan nakon održanih izbora u Srbiji 21. juna, poslanici grupe Socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu izdali su saopštenje da je novi sastav parlamenta "ruganje demokratiji" i pozvali države članice EU da ne otvaraju nova pregovaračka poglavlja sa Srbijom dok se stanje ne popravi.
Info 28.06.2020. | 13:47
Evropski parlament sve oštriji prema Srbiji
Foto: Pixabay
U poslednjih godinu dana, EP je posredovao u dijalogu vlasti i opozicije, poslanici su slali pisma komesaru za proširenje Varheljiju, a ocene su postajale sve oštrije.
 
Poslanika Socijalista i demokrata, grupe koja okuplja partije levog centra širom kontinenta, ima 146 od ukupno 705, što je čini drugom po veličini. 
 
Međutim, ovi poslanici nisu jedini digli glas o Srbiji poslednjih meseci – pismo komesaru Varheljiju, u kojem se izražava duboka zabrinutost stanjem demokratije u Srbiji, krajem maja poslala je i liberalna grupa "Obnovimo Evropu", koja ima 98 poslanika. Odmah nakon izbora u Srbiji, saopštenje o nedovoljnom nivou demokratije za ulazak u EU je objavila i poslanica grupe Evropskih zelenih zadužena za Srbiju Viola fon Kramon Taubadel – ova grupa ima 67 poslaničkih mesta.
 
Nisu, naravno, svi poslanici ovih grupa u Evropskom parlamentu pojedinačno zauzeli stav o situaciji o Srbiji. Činjenica je, međutim, da su to uradili oni poslanici koji su u okviru njih takozvani "izvestioci iz senke" za Srbiju – Fon Kramon za Zelene i poslanik Klemen Grošelj za "Obnovimo Evropu", i da se do sada nisu čuli nikakve drugačije poruke iz njihovih redova.
 
To znači da su se, od grupa u Evropskom parlamentu koje su poslednjih meseci izašle sa jasnim stavom o Srbiji, tri kritične prema stanju u zemlji – socijaldemokrate, zeleni i liberali – dok samo jedna, Evropska narodna partija, i dalje ima blagonaklon stav prema vlastima. Odnos snaga ovih poslanika je 311 prema 187, piše portal European Western Balkans.
 
Nakon izbora, na dnevnom redu su formiranje novog zajedničkog odobora Evropskog parlamenta i Narodne skupštine, a u drugoj polovini godine možemo očekivati i pokušaj da se obnovi posredovanje, koji su najavili poslanici Tanja Fajon i Vladimir Bilčik, kao i rezoluciju Evropskog parlamenta o Srbiji, koja će uslediti nakon izveštaja Evropske komisije na jesen.
 
Od povremenih komentara do alarma za uzbunu
 
U formalnom smislu, sve odluke o politici proširenja EU donose države članice, dok pregovore vodi Evropska komisija. Evropski parlament, čije poslanike neposredno biraju svi građani EU, nema obavezujućih nadležnosti kada je stanje u Srbiji u pitanju, ali je, kao i u drugim oblastima, razvio mehanizme na osnovu kojih stavovi poslanika mogu da se iskažu i utiču na javnost i ostale institucije EU. Kako su reakcije i medija i vlasti u Srbiji poslednjih godina pokazale, ovi stavovi imaju određenu političku težinu.
 
Za razliku od Evropske komisije, koja u svojim izveštajima o Srbiji ne daje političke ocene i ne osvrće se na pojedinačne slučajeve, Evropski parlament ima mogućnost da to uradi. Čak i u godinama kada stanje u Srbiji nije bilo kontroverzno koliko danas, u rezolucijama Evropskog parlamenta čiji je nacrt sastavljao tadašnji izvestilac za Srbiju Dejvid Mekalister našla su se, putem amandmana, pitanja poput rušenja u Savamali i stanja u medijima.
 
Novi petogodišnji saziv Evropskog parlamenta izabran je u maju 2019. godine, i za godinu dana je svojom aktivnošću u pogledu Srbije nadmašio celokupni prethodni saziv. Svi organi se nisu ni konstituisali do kraja, a već je, povodom održavanja izbora u Srbiji, dogovorena posrednička uloga evropskih poslanika u dijalogu vlasti i (dela) opozicije, u septembru prošle godine. Kako je ovaj portal uoči izbora pisao, dogovorene mere na kraju nisu dovele do znatnih poboljšanja, ali je samo uključivanje ove institucije u posredovanje značilo priznanje da u Srbiji situacija sa izbornim uslovima problematična.
 
Još jedan potez Evropskog parlamenta u prilog ovom zaključku bio je plan da se na izbore pošalje posmatračka misija, što se na kraju nije desilo zbog pandemije COVID-19. Kako podseća glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija, ove misije do sada se nisu slale u zemlje kandidate, već one koje su na nižem stepeniku, poput Moldavije, Ukrajine ili Kosova.
 
"U zemlji kandidatu ranije nije bilo ovakvih misija – iako na kraju nije poslata, sama najava da će je biti je bila znak da neke stvari nisu u redu", naglašava Štiplija.
 
Nakon uvođenja vanrednog stanja zbog izbijanja pandemije koronavirusa, a potom i zakazivanja izbora za 21. jun, usledila su tri pisma na adresu komesara Olivera Varheljija. Jedno su potpisali 11 poslanika iz redova liberala, drugo 10 iz redova socijaldemokrata, a treće, koje je napisao poslanik Atila Ara-Kovač, 20 njegovih kolega iz čak pet različitih grupa, uključujući zelene i levicu, kao i jednog člana Evropske narodne partije iz Finske, Petrija Sarvame.
 
Sva tri pisma otvoreno su ukazala na zabrinjavajuću situaciju, najpre povodom uvođenja vanrednog stanja bez zasedanja parlamenta, a potom zakazivanja izbora bez konsultacija sa svim političkim akterima. Poslanici su izrazili sumnju da će izbori 21. juna biti fer i demokratski zbog faktora kao što je kontrola vlasti nad medijima. Ovako jasno određivanje prema stanju u Srbiji ranije je izostajalo.
 
Konačno, uoči izbora, evropski poslanici održali su sastanke sa vlašću, opozicijom i civilnim društvom, uz poruku da se kontakti i razgovori nastavljaju i nakon njih.
 
Kako se došlo do toga da od povremenih komentara Evropski parlament uzme ovako ozbiljno učešće u razvoju događaja u Srbiji? Prema mišljenju poslanika Klemena Grošelja, izvestioca iz senke grupe "Obnovimo Evropu" za Srbiju, dva razloga su ključna – izbori i Kosovo.
 
"Kada je reč o izborima, postoje očigledne razlike među različitim političkim grupama u EP. Što se tiče naše grupe Obnovimo Evropu, mi se zalažemo za slobodne i poštene izbore kao osnovu modernih demokratskih društava. Moj trenutni utisak je da Srbija ne ispunjava ove kriterijume", izjavio je Grošelj uoči održavanja izbora 21. juna.
 
Drugi razlog porasta interesovanja za Srbiju, napominje ovaj evropski poslanik, jeste budućnost odnosa Srbije i Kosova, pošto je preovlađujuće očekivanje da će nova vlada u Srbiji, a takođe i na Kosovu, nakon izbora rešiti otvoreno pitanje Kosova.
 
Tekst u celini čitajte OVDE.
Autor: European Western Balkans
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Goran
    02.07.2020 10:29
    Zašto svog druga Vučića ne pitaju kako je ili jednostavno pogledaju pola sata pink televizije, a ne da veruju nekim svojim parlamentarcima.
  • Milos NS
    30.06.2020 20:22
    Ostace pustos
    Srbi ne zele demokratiju, vladavinu prava, slobodu medija, evro atlantske integracije. Zele vodju koji ce da ih vodi kao ovce. Ako mi tako glasamo sta nam tu moze pomoci Evropa?!
  • Bedan narod
    28.06.2020 22:19
    Ovi sto serendaju kako im Evropa podrzava i odrzava vucica, a koga bi ste vi umesto njega? Gde vam je taj novi Djindjic ili mozda hocete Dveri, Radikale, Cetnik Tadica sa kravatom? Ogledalo bato. Spasimo Vojvodinu.
  • ***
    28.06.2020 20:39
    Nego kad ce sankcije opet, kad se vec vracamo u proslost

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest