Novosadska kultura - šta dalje: Kako nastaviti kulturni život (1. deo)

Mere predostrožnosti protiv virusa korona i dalje su na snazi, a rukavice, maske i socijalno distanciranje još uvek su jedini i najpouzdaniji način da ga izbegnemo.

Istovremeno, neki život mora da se nastavi, moraju da se pokrenu neke zdrave "konzumerističke navike" koje su nam prethodna - sada već više od - dva meseca bile uskraćene, potrebe koje nas suštinski izdvajaju od drugih živih bića.

Kada ćemo ponovo na koncerte, u pozorište, otvarati izložbe, u ovom trenutku niko ne zna, ali je vreme da se o tome počne glasno razmišljati jer samo u dijalogu može da izroni neka dobra ideja.

I dok dva najskuplja - jedan kulturni, a drugi zabavni - projekta u državi, oba locirana u Novom Sadu, pregovaraju sa nadležnim adresama u Evropi i državi oko termina održavanja, odnosno pomeranja tih događaja (jednog za šest meseci, drugog za narednu godinu), kulturne institucije i pojedinci koji za znatno manje novca organizuju, u obimu znatno manje projekte, ali suštinski važnije događaje od prvopomenutih, preduzeli su prve hrabre korake.

O tome za 021.rs. u četiri nastavka, govore novosadski umetnici, organizatori koncerata, direktori festivala, voditelji galerija. Najpre govore direktori dva festivala koji su zbog korone odloženi, a čiji je novi datum održavanja u međuvremenu utvrđen - Miroslav Miki Radonjić, direktor Sterijinog pozorja i Milan Radulović, direktor NOMUS-a:

Miroslav Miki Radonjić, direktor Sterijinog pozorja: "Pandemija koja je proglašena na svetskom nivou dovela je do prekida rada pozorišta još početkom marta. U našoj zemlji, za sada, teatarske kuće i dalje su zatvorene. Koliko mi je poznato u Hrvatskoj počinju sa radom 18. maja, a kada će se to dogoditi u Srbiji, ponajviše zavisi od aktuelne epidemiološke situacije. Kakve će biti instrukcije i preporuke nadležnih institucija, ostaje nam da vidimo.

U svakom slučaju, duboko sam ubeđen da se neće ponoviti scenario iz Britanije, kada su u 16. veku, zbog epidemije kuge, pozorišta bila zatvorena više od deset godina. Ovaj virus, na svu sreću, ipak nije kuga. Pretpostavljam da će u prvom periodu biti ograničen broj gledalaca u salama, uz korišćenje zaštitne opreme i redovnu dezinfekciju prostora.

Sterijino pozorje nije bilo moguće realizovati u redovnom terminu, od 26. maja do 3. juna. To smo shvatili krajem marta, pa je prva varijanta bila da pomerimo festival na kraj juna. Međutim, već u aprilu je bilo izvesno da ni taj termin nije realan, pa smo pre nekoliko dana, u konsultacijama sa Gradskom upravom za kulturu Novog Sada, Pokrajinskim sekretarijatom za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i Ministarstvom kulture, i u dogovoru sa pozorištima učesnicima festivala, odlučili da se 65. Pozorje održi od 26. avgusta do 3. septembra.

Kada je reč o pozorištima iz regiona (Mađarska, Hrvatska i Bosna i Hercegovina), oni su svi izrazili želju i nadanje da će učestvovati na festivalu. Činjenica da se granica sa BiH otvara 1. juna, a da će se bilateralnim sporazumima sa Mađarskom i Hrvatskom to verovatno dogoditi do kraja juna, daje nam nadu da će po tom pitanju sve biti u redu, tim pre što ovi učesnici ne koriste avionski prevoz za dolazak.

Nažalost, predstava "Seminaristi: Šredingerov bog" iz Moskve, iz međunarodnog programa "Krugovi" neće biti odigrana na ovogodišnjem Sterijinom pozorju.

Kakva će biti situacija za tri meseca teško je sada prognozirati. Evidentno je da se epidemija u mnogim zemljama polako smiruje i gasi. Slovenija je već proglasila kraj epidemije. Nadam se da će tako biti i sa ostalim evropskim zemljama tokom leta. U tom slučaju, održavanje 65. Sterijinog pozorja ne bi bilo dovedeno u pitanje. Dalje pomeranje termina, ili otkazivanje festivala trenutno nije opcija.

Svakako da je jedna od mogućnosti i odigravanje predstava u ambijentu, odnosno na otvorenom. Dešavalo se to i na Sterijinom pozorju niz puta ("Kiklop", "Oslobođenje Skoplja", "Kralj Lir", "Hazarski rečnik"...).

Međutim, izmestiti celokupni program festivala u ambijent jeste izuzetno zahtevan poduhvat u organizacionom i finansijskom smislu. Takođe, pojedine predstave jednostavno nije moguće izvesti na otvorenom.

Ne treba zaboraviti i da Sterijino pozorje nije revijalni festival, već najvažniji pozorišni događaj takmičarskog karaktera, čiji je program utvrđen višemesečnim selekcionim ciklusom, te nisu moguće intervencije u smislu drastičnog smanjenja broja predstava. Uprkos svemu, verujem da će se do kraja avgusta stvari u najvećoj meri vratiti u normalu, i da ćemo svi zajedno od 26. avgusta do 3. septembra u Novom Sadu slaviti pozorišnu umetnost."

Milan Radulović, direktor NOMUS-a: "Mislim da neću reći ništa novo ukoliko kažem da ništa neće biti kao pre, ili da bar za izvesno vreme situacija neće ići na ruku kulturi i umetnosti. Ovo nije samo pitanje kako će se održavati muzički događaji u našem gradu, već i širom Evrope i sveta, jer će se situacija sigurno reflektovati i na naše podneblje.

Bez obzira na različite pristupe u prevazilaženju epidemije, različitih mišljenja kako je do nje došlo i šta iza nje stoji, činjenica je, opravdano ili ne, da se strah neminovno uvukao, i da je bojazan od organizacije događaja prisutna ne samo kod publike, već i kod umetnika i organizatora.

Svedoci smo npr. slučaja, o kojem ne znam koliko je javnost kod nas obaveštena, koji se dogodio početkom marta horu Amsterdams Gemengd koji je pripremao Bahovu Pasiju Sv. Jovana. Tada su se virusom korona od130 članova ansambla zarazila čak 104 člana, od kojih su četiri preminula.

Ono što je sigurno, velikih događaja (sportskih, kulturnih), bar u dogledno vreme neće biti. U istoriji nije bilo godina, izuzev Drugog svetskog rata, kada nije održana Olimpijada, a evo ove godine, pored najvećeg takmičenja sportista, otkazani su drugi svetski sportski događaji (Evropsko fudbalsko prvenstvo, teniski ATP turniri, Formula 1, Dijamantska liga u atletici), takođe i brojni muzički festivali (Budimpeštansko proleće, Verbije...).

Biće potrebno mnogo vremena da se sve vrati u normalu, da krene uobičajenim tokovima, a ono što sigurno može da zabrinjava je činjenica da će se dužina ovog stanja najviše odraziti na egzistenciju slobodnih umetnika, mada su i neke od npr. najčuvenijih operskih kuća, povukle začuđujuce poteze – skinuli su sa platnog spiska honorarne saradnike.

Pored obimnih priprema za ovogodisnje 40. Izdanje festivala NOMUS, koji je bilo u gotovo završnoj fazi, bio sam prilično smiren kada je proglašeno vanredno stanje. Da li je razlog tome činjenica što sam sličnu situaciju "prošao" oko NOMUSaa 1999, (mada situacija nije nimalo slična), ili zbog toga godina i iskustva iza sebe, ne znam, ali posle nekoliko dana "mirovanja", shvatio sam da je nužno preduzeti određene korake.

Vec nakon desetak dana počeli smo da razmenjujemo informacije sa umetnicima, ansamblima i koncertnim agencijama oko prevazilaženja problema koji mogu da nastanu, predložili im novi termin održavanja manifestacije (od 21. do 28. oktobra). Kada smo se oko toga usaglasili, izašli smo sa saopštenjem da se festival odlaže, ali verujemo, ne i otkazuje.

Mišljenja sam da bi program koji smo gotovo godinu dana, brižljivo i dugotrajno planirali, ukoliko za to budu postojale mogućnosti, trebalo da realizujemo, odnosno da bismo morali da ga realizujemo. Ne samo zbog ogromnog truda uloženog u pripremu, već i zbog činjenice da će kulturni događaji biti preko potrebni, jer će život morati malo po malo da se dovodi u normalu.

Siguran sam da to iz više razloga neće biti lako. Pre svega, ovaj virus je i dalje velika nepoznanica za sve, da li će ekonomska situacija to dozvoljavati, da li će otežani avionski saobraćaj biti uzročnik tome, korona pasoši, testovi...

I na koncu, vrlo važan aspekt predstavlja samo izvođenje nekog koncerta, opere ili baletske predstave. Naime, Svetska zdravstvena organizacija, a i naši epidemiolozi, lekari, preporučuju određenu distancu. Kako će ona moći da se ostvari npr. na koncertnom podijumu gde imate simfonijski orkestar od devedesetak ljudi - nemate velike scene, a onda i akustika se potpuno menja kada se razdvoje pojedine sekcije muzičara. Ili pak prilikom izvođenja opera, zamislimo duet Parigi, o cara, iz opere Travijata , u kojem Violeta i Žermon, umesto da u zagrljaju sanjaju o svojoj budućnosti, to čine na pristojnoj distanci od metar i po!

Ono što raduje je činjenica da su nastavljeni svi konkursi za finansiranje kulture, na svim nivoima, i u tome je za svaku pohvalu Gradska uprava za kulturu koja je još prošle nedelje poslala dopis svim inastitucijama o nastavku konkursa.

Muzička omladina nastavlja pripreme za realizaciju NOMUS-a, kontaktira sa umetnicima, ali je spremna da, ukoliko pojedini inostrani umetnici ne budu u prilici da dodju u naš grad, nađe adekvatne soliste iz naše zemlje.

Nadamo se da će nas drugi talas zaobići, država će u tom slučaju morati da napravi plan B, mada sam siguran da se o njemu već sada za svaku eventualnu situaciju već razmišlja u svim oblastima, pa i u kulturi.

Muzička omladina će deliti sudbinu čitave kulture, ali smo i u ovih skoro mesec i po dana pokazali svoj potencijal i kreativnost kroz brojne sadržaje na društvenim mrežama, emitovanjem arhivskih snimaka, podsećajući publiku na značajne soliste i ansamble koji su zahvaljujući nama bili gosti našeg grada.

Naravno, nikako ne  bih voleo da se naš kontakt sa publikom i umetnicima nastavlja na ovaj način, ali naša arhiva je stvarno izuzetna i mogli bismo još dugo da nastavimo sa onlajn premijerama. Tokom leta, ukoliko za to budu postojale finansijske mogućnosti, neće biti problem da se organizuju koncerti na otvorenom, sa striktnim poštovanjem broja posetilaca, a verujem da će se već na jesen koncerti nesmetano održavati u novosadskoj Sinagogi, u kojoj je moguće primeniti iste principe.

Ovo što nam se dogodilo možda je i prilika da preispitamo svoje stavove o mnogim životnim stvarima: odnosu prema prirodi, o koju smo se toliko ogrešili, o svojim prioritetima, odnosu prema porodici, najbližima.

To se odnosi i na nas koji se bavimo organizovanjem koncerata. Poslednjih godina svi smo želeli da napravimo nešto novo, neobično, drugačije, veće. Da li je ovo trenutak da se vratimo suštini, počecima, istinskoj umetnosti, bez sjaja, bez velikih audio i svetlosnih efekata?"