Novosadska kultura - šta dalje: Distanciranje može da otvori nov način percepcije umetnosti (2. deo)

Držanje rastojanja, maske i rukavice i dalje su jedini način da se zaštitimo od virusa korona. Sve tri mogućnosti trebalo bi da praktikujemo, bar iz poštovanja prema drugim ljudima. U zatvorenom prostoru, tržnom centru, kafiću, restoranu, prodavnici, oni bi uveliko trebalo da su deo već usvojenog ponašanja svakog pojedinca.  

U budućim danima naš život bi zapravo trebalo da bude na tragu čuvene Titove rečenice, da živimo kao da će sto godina biti mir, ali da se istovremeno spremamo kao da će sutra početi rat. Taj - na gotovs - stav u odnosu na koronu ne sprečava nas da razmišljamo kako da nastavimo život koji smo nekada zvali normalnim, a deo njega su i potrebe za kulturnim sadržajima.  

A za njihove autore - kulturne radnike - pitanje nad pitanjima u ovom trenutku je kada će početi da rade: muzičari - da se uvežbavaju za koncerte, organizatori koncerata - kada će moći da ih organizuju, glumci - kada će početi da igraju predstave i kako će to uopšte izgledati, izdavači - kada će moći da organizuju promocije knjiga, kada će biti moguće otvaranje izložbi u prisustvu publike…

Neizvesno je ko će zadati nova pravila igre - država, koja već kasni sa merama u sektoru kulture, ili će u novopostavljenom poretku stvari pojedinac, shodno svojim sposobnostima, morati snažno da zapliva neki krajnje kreativni kraul?

Vreme je da se o tome počne glasno govoriti, jer samo u dijalogu može da izroni neka dobra ideja. Kako nastaviti kulturni život u Novom Sadu, u drugom nastavku za 021.rs govore direktorka "Akademske knjige" Bora Babić i likovna umetnica Maja Erdeljanin koja je inače i urednica programa u Malom likovnom salonu KC Novog Sada.

Bora Babić, direktorka "Akademske knjige":

"Posle svake  katastrofe javlja se snažna potreba da se što pre vratimo normalnom životu. To će se dogoditi i nakon ove pandemije izazvane kovidom-19, život će pobediti. Naš umni, stvaralački i kreativni nagon, iako pandemija nije okončana, podstiče nas da idemo dalje.

Redakcija "Akademske knjige" je na okupu. Pokušavamo da realizujemo makar jedan deo započetih projekata. Finansijski debakl koji smo doživeli u prethodna dva i po meseca promenio je izdavačke planove naše kuće. Pritom, moramo osmisliti nove načine komunikacije sa čitaocima naših izdanja.

Ipak, korona virus nije potpuno zaustavio poslove u izdavačkim kućama u Srbiji. Svi smo radili od kuće, prevodili, lektorisali, redigovali tekstove itd. Rezultati će biti vidljivi u skoroj budućnosti kada počnu izlaziti knjige.

Kako je još uvek na snazi naredba o zabrani okupljanja na javnom mestu, u bliskoj budućnosti nećemo moći da promovišemo nova izdanja. U prethodna tri meseca morali smo da otkažemo gostovanja naših autora iz inostranstva: Gabrijele Grejson - autorke romansirane biografije Mileve Marić, nemačkog sociologa i političkog filozofa Hartmuta Roze i Tanje Romanov Amočajev iz SAD, ali i nekoliko promocija domaćih pisaca.

Neke novosadske institucije kulture, kao što su Biblioteka Matice srpske, Muzej savremene umetnosti Vojvodine i dr. imaju lepa dvorišta u kojima bi se mogle organizovati promocije knjiga pod otvorenim nebom. Tu je i terasa broda "Zeppelin"... Nadam se da će svi oni otvoriti vrata izdavačima i piscima tokom leta.

Moramo da podržavamo jedni druge, jer onlajn promocijom nemoguće je ostvariti sinergiju pisca i čitaoca. Onlajn promociju smo prihvatili samo u ekstremnim okolnostima kakve su bile proteklih meseci.

O drugom krugu pandemije mnogo ne razmišljam, ali, i ako ga bude, verujem prognozama virusologa da će biti znatno blaži. Iskustvo kroz koje smo prošli ovog proleća, s jedne strane pomoći će svim državama da bolje organizuju zdravstvene sisteme i zaštite svoje građane, a s druge strane, građani su sami već naučili koji je najefikasniji način da zaštite sebe i druge od infekcije.

Profesor Hartmut Roza u intervjuu objavljenom u listu Vreme kaže da nije korona virus skinuo avione s neba, zaustavio krstarice, fabrike, zatvorio škole i univerzitete, otkazao sportske i kulturne događaje, već se to dogodilo zahvaljujući političkim akcijama i kolektivnim odlukama skoro u svim državama.

Slično "političko čudo" teško će se ponoviti na jesen jer su finansijski gubici u celom svetu ogromni, a preduzete mere, po oceni ekonomista, prešle su prag opravdanosti.

Do kraja ove godine čeka nas mnogo neizvesnosti, IK "Akademska knjiga" znatno će smanjiti broj objavljenih naslova, ali nećemo odustati od kvaliteta uređivačke politike."

Maja Erdeljanin, likovna umetnica:

"Vreme socijalne izolacije je pogodno za introspekciju i umetničko stvaranje, samim tim i za preispitivanje svih vrednosti, društvenih i ličnih. Komunikacija i bliskost, povezanost sa okolinom i samim sobom, ali i društveni odnosi su na ispitu. Moguće je da u ovom periodu, sa fokusom na te vrednosti, likovna produkcija postane bogatija za drugačiji pristup starim temama, otkrije neke nove načine produkcije, ali to ostaje da se vidi.

Preporuka je socijalna distanca, koju koliko vidim sve manje ljudi poštuje. U galeriji ne sme biti više od dvoje ljudi istovremeno, te se izložbe u Malom likovnom salonu i Kulturnom centru Novog Sada održavaju redovno, ali bez zvaničnih otvaranja. To može da se posmatra i kao dobra prilika za percepciju umetnosti, jer svaki posetilac dobija svoj fizički i mentalni prostor za neometan doživljaj dela.

Međutim, pri otvaranjima izložbi, koja sada nedostaju, socijalna dimenzija je mnogo važnija od umetničke i to upravo zbog same prirode umetničkog posla, ostvarivanja kontakata, razmene ideja, planova, pa na kraju i jednako važnih segmenata zabave i opuštanja.

Još veći problem trenutno su putovanja, rezidencijalni programi, simpozijumi, kolonije, izlaganja u drugim gradovima i državama, posete kupaca i kolekcionara ateljeima.

Odbila sam i sama jedan poziv za AiR gostovanje ovog leta, jedna izložba u Nemačkoj mi je otkazana, u Austriji odložena, a umetnička razmena KCNS u Mađarskoj je pod znakom pitanja. Ovo će, pretpostavljam, morati da se rešava kao i ostala putovanja, uz mere opreza, kao kada idemo u nabavku po namirnice. Ili, kao što bi trebalo, jer većina se već ponaša kao i pre.

Što se tiče mog umetničkog rada, već sam aktivirala plan B, koncentrisana sam na stvaranje, mnogo slikam i pišem, dok prezentaciju tog svog rada vidim u onim boljim vremenima, koja tek treba da dođu.

Za to vreme u MLS izložbe se odvijaju po planiranom rasporedu, bez otvaranja. Mislim da su autori time jednako oštećeni, kao što bi bili i čekanjem boljih vremena, ali se trenutno malo može učiniti da se na drugačiji način isprati aktuelna produkcija u gradu.

Ove godine trebalo bi u galeriji da imamo i tri izložbe umetnika iz inostranstva, koji se još nisu izjasnili o svom dolasku, jer ne znaju da li će im situacija to dozvoliti.

Preokreti su neminovni s vremena na vreme, a mi se nikada na njihov efekat ne možemo dovoljno unapred pripremiti. Činjenica je da oni uvek pokažu gde je sistem, i lični i društveni, najtanji i gde prvo puca.

Kultura u našem društvu već decenijama ima posebno nezavidan tretman, svake godine i sa svakom krizom sve više tone i tretirana je gotovo kao nepotreban luksuz. Ne postoje validni sistemi verifikacije pri raspodeli sredstava ili se ne poštuju.

Predsedništvo SULUV-a, čiji sam član, bilo je tokom vanrednog stanja veoma aktivno, nastojeći da od nadležnih obezbede finansijsku pomoć umetnicima, vidljivost njihovih problema i hitno raspisivanje planiranih konkursa. Neki dogovori su postignuti, obećanja data na lokalnom nivou, ali komisije republičkih konkursa nas ne prepoznaju.

Plan B u tom smislu bi trebalo da ustanovi sama država, da zajedno sa radnicima u kulturi pronađe modele za bolje funkcionisanje, poveća budžet i realno raspodeli novac za kulturu, jer kultura nije nusproizvod uređenog društva, već jedan od njegovih osnovnih činilaca.  

Socijalno distanciranje je izazov koji može da dovede do novih rešenja percepcije i konzumacije umetničkog dela.   Većina likovnih radova je osetljiva na spoljašnje atmosferske uticaje, tako da izlaganje u otvorenom prostoru nije uvek pravo rešenje.

Jedan od primera, koji sam skoro videla na društvenim mrežama je izložba austrijskog umetničkog udruženja Kunstraum Arcade, koji su tu ideju zapravo preuzeli od novosadskog umetničkog festivala Dunavski dijalozi, na kojem su u većem broju učestvovali pre dve godine.

Ispred svoje galerije izložili su radove štampane i rađene na zastavama. Lend art (Land art) bi, takođe, mogao da ima svoj veliki povratak. To se odnosi i na urbane umetničke akcije, performanse, privremene ili trajne instalacije u parkovima, na kružnim tokovima, među zgradama, u izlozima.  

Murali, projekcije slika i video radova na fasadama, takođe su dobra i vidljiva opcija izlaska likovne umetnosti na otvoreno.   Mogućnosti uvek ima i treba ih iskoristiti, ali ništa ne može zameniti galeriju kada je rad iz ateljea u pitanju.

I ponovo, za sve te aktivnosti, potrebna je finansijska podrška društva, jer većina aktera kulturne scene, pogotovo onih u statusu samostalnih umetnika, trenutno je i lično u veoma teškoj materijalnoj situaciji.

Tu je i veb prezentacija, koja me najmanje raduje, jer takav način percepcije radova posmatrača često ostavlja ravnodušnim i najpre ih zaboravi.

Ipak, koristeći sva sredstva, koja su na raspolaganju, Mali likovni salon postavio je u martu ove godine svoju virtuelnu galeriju na novoj internet stranici, gde se mogu naći izložbe održane tokom vanrednog stanja, kao i one postavke koje su usledile (https://malilikovnisalon.art.blog/). Tu je i istorijat galerije, podaci o sva tri izlagačka prostora KCNS, prethodne izložbe, tlocrti, uslovi izlaganja, a uskoro će biti prikazana i dela koja se nalaze u komisionoj prodaji kod nas.

Moguće je da će u budućnosti u globalu onlajn prodaja dobiti još više na značaju, pa bi bilo zanimljivo ako bi neko i u našoj zemlji napravio platformu za prodaju i dostavljanje radova, poput onih svetskih Saachi, Artfinder, Etsy...

Ljudi su i gladni i siti interneta, umorni, ali zavisni od njega, ja svakako povremeno jesam, a ova situacija mi deluje kao ironično ispunjenje brzoplete želje da sve obavimo hiper efikasno, sami i u žurbi, da asocijalno gledajući u ekrane, čekiramo nabavke, informacije, druženje, slanje poljubaca, osmeha i zagrljaja.

Zaboravili smo da se dosađujemo, da se lenjo prošetamo kroz prirodu, razgovaramo i pustimo da nas prave ideje same nađu.

Sigurna sam da ćemo kada ovo prođe, barem neko vreme više ceniti moć introspekcije, bliski ljudski kontakt i razmenu energije kao suštinski važnu dimenziju života."